BLOG  Pravni ugao
30.03.2020.                                                                                

24 sata 
                                                                                                                                                                  
                                                                                                                                     Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                      direktor programa i komunikacija FBD

 

                                                                                                                                                                                        

Treća nedelja vanrednog stanja je već uveliko u toku, na snazi je policijski čas od 17h do 05h ali nakon ponovljenih pretnji potpunom zabranom kretanja svim građanima Republike Srbije čini se da ove mere počinju da gube smisao i svrhu zbog koje ih Ustav Republike Srbije uopšte dozvoljava.

Prvo pitanje od mnoštva njih, ili makar od onih koja su pravne prirode, koje svi postavljamo sami sebi nakon gostovanja predsednika Vučića na TV Prva jeste da li je ono što je predsednik najavio uopšte moguće?


Odstupanja od ljudskih prava tokom vanrednog stanja regulisana su čl. 202 Ustava RS. Stav jedan ovog člana propisuje da su odstupanja od prava zajamčenih Ustavom dozvoljena samo u obimu u kojem su neophodna. Ova procena o neophodnosti je pre svega političke prirode, kao i odluka o uvođenju vanrednog stanja. Struka znanjem i činjenicama može da pomogne da se donese i ali je struka ne može doneti umesto Narodne skupštine (seća li se iko nje?) ili u konkretnom slučaju Vlade RS i Predsednika Vučića, a pogotovo se ne može koristiti mišljenje stručnjaka iz NR Kine kao paravan iza kojeg bi se skrivali donosioci ovakve političke odluke jer bi to bilo problematično na toliko načina da ih je u ovom tekstu nemoguće sve nabrojati. Stručna javnost koja bi na tu vrstu rokade pristala gotovo izvesno bi izgubila poverenje građana Srbije koje je mukotrpno ovih nedelja gradila a posledice toga, u vremenu koje sama propisuje kao krucijalno važno, mogle bi biti katastrofalne.

Dalje, u stavu 4 pomenutog člana navedena su ljudska prava od kojih nije moguće odstupanje ni tokom vanrednog ili ratnog stanja. Među njima su pravo na ljudsko dostojanstvo, život, fizički i psihički integritet, pravo na pravično suđenje, kao i sloboda misli, savesti i veroispovesti. Odluka o dvadesetčetvoročasovnoj zabrani kretanja gotovo sigurno bi kršila ili makar ozbiljno ugrozila neka od ovih prava.

U trenutnim okolnostima sama mera ne bi toliko bila usmerena na zaštitu javnog zdravlja koliko bi predstavljala nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje svih građana Srbije do sada neviđenih razmera zbog nečega što im se, kada se uzmu u obzir javni nastupi političkog rukovodstva neposredno pre proglašenja vanrednog stanja kao i pojedine konferencije za štampu sa kojih se nisu mogle čuti političke poruke koje ulivaju poverenje (poput one na kojoj  je predsednica Vlade pretila višegodišnjim zatvorskim kaznama), ne može pripisati u odgovornost.

Imam puno razumevanja za sve teškoće kroz koje tokom ove krize prolazi krizni štab ali donošenje ovako drastične odluke bi, osim što bi bilo protivustavno i nezakonito, bilo i kontraproduktivno pošto bi ona predstavljala trijumf Straha nad Pravom. Bio bi to kolac kojim bi se upokojile i poslednje nade da se ozbiljnost situacije može javnosti razložno objasniti  i definitivan signal da se od toga odustalo.

Kao što poziv lekara podrazumeva lečenje pacijenata tako i poziv političara, pogotovo onih izabranih na javnu funkciju, podrazumeva komunikaciju sa građanima. Lekari ne odustaju od brige za svoje pacijente, pa ni političari ne bi smeli u ovoj krizi da odustanu od komunikacije sa građanima, koji su ih i izabrali da ih predstavljaju - bez obzira koliko je to teško, mučno i naporno jer je važno upravo zato što je teško, mučno i naporno. Da li je tako moralo da bude pitanje je za neko drugo vreme...