BLOG  Pravni ugao
18.02.2020.                                                                                

Političke i pravne posledeice prisluškivanja
                                                                                                                                                                  
                                                                                                                                     Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                      direktor programa i komunikacija FBD

 

                                                                                                                                                                                                                   
   

Savet za strateške politike 17.januara 2020.  izdao je saopštenje u kojem se navodi da je ministar odbrane Aleksandar Vulin nezakonito došao u posed prepiske između osnivača Saveta g. Dragana Šutanovca i glavnog urednika lista „Nedeljnik“ g. Veljka Lalića.
O pomenutom događaju su, potom,  izvestili i pisani i elektronski mediji.
Ovom prilikom želeo bih da se osvrnem na pravne aspekte ovog događaja, na osnovu do sada javno iznetih informacija.

Prva okolnost na koju je neophodno osvrnuti se jeste ko, na koji način i pod kojim uslovima može da ograniči pravo državljana RS na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja koje je garantovano čl. 41 Ustava RS?
Tajni nadzor komunikacije predstavlja posebnu dokaznu radnju kojom se prikupljaju dokazi protiv lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvršili neka od u ZKP-u taksativno navedenih krivičnih dela a na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano.
Istim zakonom su propisana veoma jasna ograničenja u smislu čuvanja dokaza dobijenih na ovaj način, postupanja sa njima tokom i nakon postupka.
Meru tajnog nadzora komunikacije određuje sudija za prethodni postupak naredbom, na osnovu obrazloženog predloga javnog tužioca a sprovode je policija, BIA ili Vojno-bezbednosna agencija.

Prvo pitanje

Postavlja se pitanje da li Republičko javno tužilaštvo vodi istragu protiv g. Šutanovca ili g. Lalića zbog osnova sumnje da su izvršili neko od taksativno navedenih krivičnih dela, među koja spadaju i napad na ustavno uređenje i udruživanje radi protivustavne delatnosti, i da li su se dokazi za krivično gonjenje mogli prikupiti na na drugi način?

Kako, koliko se zna,  tužilaštvo nije u tom smislu, za sada, obavestilo ni g. Šutanovca kao ni g. Lalića, niti je poznato da je bilo ko od njih dvojice bio saslušavan u vezi bilo kog krivičnog dela, smisleno je predpostaviti da to nije slučaj.
Međutim, nezavisno od odgovora na pomenuto pitanje javlja se dilema kako i na koji način je Ministarstvo odbrane došlo do podataka koje zakonito nisu mogli biti pribavljeni ni na koji drugi način osim gore navedenog i koje je svakako moralo da čuva kao službenu tajnu što je propisano čl. 165 ZKP-a?

Spektar mogućih krivičnih dela

Spektar krivičnih dela koja su potencijalno počinjena ovom radnjom ministra Vulina veoma je širok i obuhvata, proganjanje, povredu tajnosti pisma, neovlašćeno prisluškivanje, zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi, trgovinu uticajem, sprečavanje i ometanje dokazivanja, povredu tajnosti postupka kao i udruživanje radi vršenja krivičnih dela, ali potencijalno nije ograničen samo na ova krivična dela.
Sa izuzetkom povrede tajnosti pisma za sva navedena krivična dela krivično gonjenje se vrši po službenoj dužnosti!

Pozicija ministra  Vulina

Ministar odbrane, prema Ustavu RS, ima poslanički imunitet te se protiv njega ne može voditi krivični postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Narodne skupštine. Sama ta činjenica nameće nužnost da ministar prvo snosi političku odgovornost kako bi se mogla ispitati njegova krivična odgovornost.
Ukoliko bi smo na trenutak, za potrebe ovih razmišljanja, zaboravili da je lice osuđeno za ratne zločine još uvek narodni poslanik i pretpostavili da lica za koje postoje osnovi sumnje da su izvršili krivična dela ne bi trebalo da obnašaju visoke državne funkcije, put kojim bi trebalo prokrčiti stazu ka krivičnoj odgovornosti ministra počinje sa interpelacijom Vladi Republike Srbije u vezi sa radom njenog ministra odbrane i koji se završava sa izglasavanjem nepoverenja Vladi ili članu Vlade, uz potencijalno dodatno izglasavanje ukidanja poslaničkog imuniteta. Interpelaciju mora da podnese najmanje 50 narodnih poslanika.

Zašto DS ne bi smeo biti po strani

Ovde, na žalost, moramo ponovo da se vratimo situaciji na terenu.

Poslanici Demokratske stranke, čiji je g. Šutanovac član, bivši predsednik i ispred koje je u dva mandata obavljao funkciju ministra odbrane, bojkotuju institucije u kojima su im građani RS dali mandat da ih zastupaju tako da u ovom trenutku nijedan narodni poslanik iz te stranke ne može ni da podnese interpelaciju Vladi.
Moguće je, naravno, da narodni poslanici iz drugih parlamentarnih stranaka pokrenu ovaj postupak ali to bi po samu Demokratsku stranku, potencijalno, bilo još pogubnije pošto bi se time opravdano postavilo neprijatno pitanje sa kojim pravom ta stranka očekuje da joj građani na slobodnim ili ma kakvim drugim izborima daju poverenje da ih zastupa ako ona ni sama nije spremna da zastupa sopstvene članove?

Ako već nije bilo jasno na primeru gđe Čomić koliko je po građane Srbije štetna odluka Demokratske stranke o bojkotu rada Narodne skupštine, slučaj g. Šutanovca ne bi smeo da ostavlja nikakve nedoumice u tom pogledu.

***

Prema svemu što je do sada javno izneto aktuelni ministar odbrane neovlašćeno je pratio privatnu komunikaciju svojeg prethodnika i političkog rivala, dok stranka čiji je on član do ovog trenutka nije pokazala da li je spremna i voljna da postavi pitanje političke odgovornosti ministra koji je, na osnovu onoga što je javno izneto, potencijalno počinio niz krivičnih dela za koja su u nekim slučajevima zaprećene i višegodišnje zatvorske kazne.
Nadati je se da će se u narednim danima videti u kom pravcu se razrešava pomenuta situacija, makar politički ako već ne i pravno.
Bez obzira na to kada i kako se ova situacija bude razrešavala, sva ova činjenja od strane Ministarstva odbrane, kao i eventualna nečinjenja parlamentarnih stranaka, imaće svoje i političke i, ne manje važno, pravne posledice,  ali o tome nekom drugom prilikom i upravo na ovom mestu. (18.02.2020.)