POSEBAN TRETMAN: 
SUMORNA GODIŠNJICA JEDNE INICIJATIVE                                                                               

Piše Milan Jovanović, predsednik FBD 

 

 

 

 

 


Tačno pre godinu dana, 1. februara 2019. kojem je u januaru prethodilo mnoštvo poruka koje sam ispisivao u razmeni sa Draganom Đukanovićem  direktorom Centra za spoljnu politiku, koje su mogle  biti naslovljene i sa šta  se ovo dešava i šta da se radi,  u situaciji koja je i tada bila zabrinjavajuća, a Dragan je tu prepisku usmerio i ka drugima,10 organizacija civilnog društva, ’’uočavajući duboku podeljenost društva i vidno odsustvo konsenzusa oko spoljnopolitičkog pozicioniranja i medjunarodog položaja Srbije’’ objavilo Predlog za novu spoljnopolitičku inicijativu.


Taj je predlog sadržao samo 4 tačke. Apostrofirao je: (1) važnost resetovanja napora za normalizaciju odnosa izmedju Beograda i Prištine, (2) resetovanje i veće napore u reformama unutrašnje modernizacije Srbije, koje bi je brže približavale EU ( uprkos bremenu tzv. sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine),  (3) resetovanje napora za još tešnju saradnju i relaksaciju odnosa sa susedima (mislililo se pritom posebno na susede sa kojima smo nekada bili u istoj državi)  i (4) zaustavjanje medijskog ruženja NATO (Nisam uspeo da u tekst Saopštenja uguram i EU i Zapada) te intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO, što je vitalni interes Srbije i njenih građana. 

Kakvo je stanje stvari godinu posle objavljivanja ove inicijative organizacija civilnog društva? 
Sumorno.
Zapravo još je gore, sa tendencijom da se i dalje pogoršava.


1.)  1. februara 2020.  za dijalog izmedju Beograda i  Prištine i  kompromis koji bi vodio sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu izmedju njih, uprkos poseti i početnom entuzijazmu novog EU komesara za spoljnu politiku i bezbednost EU, koji bi da lično tim rukovodi,  kaže se kako su šanse za to još manje nego što su bile ranije, a da su i ranije bile male!

2.) Otvoreno je samo jedno novo pregovaračko poglavlje!  Nove  eu-reforme odlažu se s pozivanjem na zastoj u gore pomenutom dijalogu, dok su Vladi evidentno najelokventniji i najagilniji  ministri koji se protive člasntvu Srbije u EU.

3.) Odnosi sa susedima takodje,  ne samo da nisu u fazi razvoja i njihovog  unapredjivanja  već su ušli u fazu opasnog nazadovanja. Uz medijskie manpulacije koje su uznapredovale do mere na kojoj  bi čak i Miloševićeva vlast mogla samo da zavidi. I sa neskivenim svojatanjima tudjih državljana na način da se iznnad svega stavlja  njihva etnička pripadnost. Ne retko i uz prizivanje vraćanja ne predjašnja stanja pre razdvajanja,  pa čak i s ekscesnim istupanjima u pogledu njihove ne političke već i geografske suverenosti. Umesto da se Srbi u susednim državama  usmeravaju  da budu faktor povezivanja na putu regiona u EU ne opire se da ih se usmerava u pravcu razdvajanja i u cilju suprotvnih interesa, koji su naprijateljski pre svega prema evropskim aspiracijama Srbije.  

4. ) Kad je, opet,  reč o Srbiji i Zapadu, ne samo da nije zasustavljeno medijsko anti-NATO dejstvo, već je  antidejstvo  sve otvorenije usmereno i protiv  EU! 
Prošlo je već više od 10 dana a da se, na primer,  na frapantni podatak da je raspoloženje gradjana Srbije za članstvo u EU  palo na gotovo istorijski minimum od 36%  niko iz vlasti ( koja se na prethodnim izborima pozivala i pobedila zahvaljujući i EU perspektivi )  nije ni usputno osvrnuo, a kamo li da je osetio obavezu za nekakav komentar.  

Licemerno se pribegava skrivanju iza Makronove blokade proširenja i unutrašjih teškoća u samoj EU.
A izlasku Engleske iz EU u Srbiji najviše aplaudiraju isti  koji su nekad psovali Slovence i Hrvate kada su napuštali SFRJ čiji im okvriri i ustrojstvo nisu više odgovarali. 

***

Vlast uz sve pomenuto  manifestuje evidentno odsustvo volje da se pozabavi analizom unutrašnjih otpora i spoljašnjih pritisaka, pogotovo dokazano organizovanih, a  kojima je cilj da se dugoročno ili potpuno blokira bilo kakvo dalje približavanje Srbije EU.

Naprotiv, čini se da će kod svih koji čine vladajuću koaliciju preovladati  prizivanje političkog  rečnika iz prošlosti  i novo baštinjenje iskustava Miloševićevih izbornih diskursa, u uzlaznoom periodu  ničim ograničavane njegove vlasti.
U kontekstu predtojećeg dramatičnog suočavanja sa izborima koji se u Srbiji očekuju u aprilu, ni  opozicija ne pokazuje suprotne namere. Naprotiv ona se od početaka svog kontroverznog uujedinjavanja nadgornjava u istom maniru.
  
Istovremeno, nikakvi uspešni ekonnomski rezultati ne mogu potisnuti ovu pesimističku opservaciju - da ekenomske uspehe prati dramatično urušavanje društvenih odnosa.

Ekonomski uspesi jesu evidentni i nesumnjivi. Ali  vlast koja se njima hvali (i opravdano ali i preterano ) u pravilu propušta da kaže kako su baš ti rezultati postignuti na talasu sada opadajućeg  eu-optimizma, postignuti su  na talasu   otvaranja kandidature i početka pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU i na fonu početnog entuzijazma uspostavljanja dijaloga izmedju Beograda i Prištine.  
Ne kaže sa kako ni dosadašnje investicije Kine i Rusije nisu bile zbog  njihove velike ljubavi za Srbiju i Srbe, već zbog kineske inicijative pojasa i puta i još jednog novog pravca toka gasa iz Rusije ka EU.

Ekonomija je sporija od politike.
Posledice loših političkih poteza, uvek dolaze sa zakašnjenjem.
Kubanci su još tri godine uživali po dolasku Kastra na vlast, dok nisu počeli da se suočavaju sa tegobnim posledicama izolacije.
I svojevremene sankcije protiv Miloševićeve Srbije u prvim mesecima  dočekane su sa omalovažavanjem, a posle se benzin prodavao flašama od Coca Cole zbog čega su samo šverceri uživali. 
Ako bi sadašnji  evropski put Srbije bio prekinut, ako bi i deklarativno kolabrirala volja vlasti za EU, Srbija bi i od Kine i od Rusije u budućnosti mogla da očekuje  ne ivesticije već  – milosrdje, takve investicije ( ili kupovinu u bescenje onog što još nije prodato) koje bi pre bile svojevrsna humanitarna pomoć i održavanje na vlasti onih koji će biti, na primer, po volji Kremlja.   
Izolovane zemlje ne privlače kapital, čak ni onog sumnjivog porekla.