U unisonom oficijelnom odbacivanju optužbi, pa čak i pitanja, usmerenih ka Rusiji povom ubistva otrovom biivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije iz Moskve, izdvojio se ovaj tekst ALEKSANDRA GOLCA koji je dnevnik Ежедневный журнал objavio 13. marta, a u Srbiji portal PESCANIK.NET  u prevodu HAIMA MORENA, 20. marta 2018. pod naslovom POVRATAK NOVAJLIJE 

 

Ruski osvrt na ruski otrov*

 

Dočekasmo i to. Naš glavni načelnik nije stigao ni jedan celi dan da se nauživa u radosti koju mu njegova već poslovična i mangupski dosetljiva bahatost pruža („Ma šta ću vam ja, snalazite se sami“, odbrusio je dopisniku BBC-a), kad s obale Temze stiže vest da su se već snašli. Britanska premijerka Tereza Mej uputila je Moskvi ultimatum. Prilikom svog obraćanja parlamentu, ona je 12. marta izjavila da su Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija otrovani „nervno-paralitičkim gasom koji je kreiran i proizveden u Rusiji“. Predsednica britanske vlade je saopštila i ime tog bojnog otrova, izgovarajući ga na ruskom – Новичок ili, u prevodu na srpski, Novajlija. Ona je tom prilikom obavestila najširu svetsku javnost da „postoje samo dva objašnjenja za događaj koji se 4. marta dogodio u Solzberiju: ili je to direktan neprijateljski akt ruske države uperen protiv Velike Britanije, ili je ruska vlada izgubila kontrolu nad izuzetno moćnim hemijskim oružjem proizvedenim u njihovim vojnim laboratorijama i tako svojim skandalozno neodgovornim ponašanjem omogućila da taj opasan otrov stigne u ruke, najblaže rečeno, neovlašćenih ljudi. Tim povodom je ministar inostranih poslova Velike Britanije pozvao ambasadora Ruske Federacije u Forin ofis i zamolio ga da kaže koje je od ova dva moguća objašnjenja tačno, da nam objasni kako je ova nervno-paralitička supstanca proizvedena u Rusiji mogla biti primenjena u Solzberiju“.

Novajlija je smišljen i proučen 80-ih godina prošlog veka, u vremenima kada odgovorni tovariši sebi nisu dozvoljavali da na optužbe zapada za primenu hemijskog oružja odgovaraju u stilu Marije Zaharove: britanski parlament je na opšte zadovoljstvo svoje zainteresovane i nezainteresovane javnosti „opet organizovao cirkus“. Ne, sovjetski generali su uverenim glasom čitali samo to što je već napisano: „Naše Oružane snage su opremljene svim neophodnim sredstima za odbranu SSSR-a“. Najstrožije je bilo zabranjeno čak i slovo „h“ od hemijskog oružja pominjati. A za to vreme, par stotina samopregornih naučnika je pod krovom Državnog instituta za razvoj organske hemije i tehnologije u gradu Šihani (Saratovska oblast), ne žaleći sebe udarnički radilo na stvaranju savršenog otrova, vrhunski podmuklog sredstva za masovno ubijanje ljudi. Zabeležen je i slučaj naučnika koji je se otrovao i tako sopstvenim životom potvrdio svoj entuzijazam. I njihovi herojski napori su se isplatili: stvoreno je pravo remek delo, sintetički otrov koji je po svim parametrima prevazilazio američki binarni gas VX. Jedan kilogram ove supstance sastavljene od dve relativno neškodljive komponente (što omogućava lako skladištenje i transport), a koje se međusobno tek pre same upotrebe sjedinjuju, bio je dovoljan da liši života bilo koji megapolis sveta. Otadžbina se svojim herojima na dostojan način odužila: godine 1991, pred sam raspad SSSR-a, autorima Novajlije je za napredna naučna dostignuća na polju hemije uručena Lenjinova nagrada.

Međutim, već 1993. Rusija je morala da se oprosti od svog slatkog trovačkog preimućstva. Moskva se pridružila Konvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja. Ovaj međunarodni sporazum je podrazumevao i obavezu likvidacije svih zatečenih zaliha. Vladimir Putin je prošle godine svečano objavio da je Rusija uspela da u potpunosti uništi svoj arsenal hemijskog oružja, koji je uzgred bio ubedljivo najveći na svetu (blizu 40 hiljada tona). U sebi svojstvenom maniru, on naravno nije zaboravio da prekori SAD koje još uvek nisu uništile svoje zalihe otrova. One su navodno još jednom prevarile naivnu Rusiju.

Britanska vlada je zvanično optužila Rusiju da je umešana u trovanje u Solzberiju. Od Moskve se zahtevalo da odmah, to jest do kraja sledećeg dana (13. marta 2018) međunarodnoj Organizaciji za zabranu hemijskog oružja dostavi sve detalje projekta Novajlija. „Ako do navedenog roka ne dobijemo odgovor, smatraćemo da je po sredi slučaj nezakonite primene sile ruske države na Ujedinjeno Kraljevstvo“, izjavila je Tereza Mej. Državni sekretar SAD Reks Tilerson potvrdio je puno poverenje američke strane u britansku istragu.

I šta smo na kraju dobili? Izgleda da će Vladimiru Putinu biti predočene iste one optužbe koje su nedavno podignute protiv Bašara Asada: grubo kršenje međunarodnih obaveza i upotreba hemijskog oružja iz tajnih laboratorija (ovoga puta) Rusije. Krilatim raketama nas, naravno, neće napasti. Niko na svetu još uvek ne zna šta činiti s nuklearnom silom koja drsko krši svoje međunarodne obaveze. Ali jedno je gotovo sasvim izvesno. Nakon ovih optužbi se može očekivati novi talas oštrih međunarodnih sankcija: otkazivanje gostoprimstva diplomatama, neumoljivo detaljne istrage nad ruskim biznismenima bliskih Kremlju, zabrane ulaska ruskim građanima u Veliku Britaniju, sve do neučestvovanja engleske reprezentacije na predstojećem prvenstvu sveta u fudbalu. Ne treba isključiti čak ni ukidanje diplomatskog predstavništva u Rusiji. Gvozdena zavesa koja je nedavno okružila Rusiju, svakim danom postaje sve viša. Veoma je indikativno to da je uz optužbe o sudelovanju Rusije u trovanju Sergeja Skripalja, Tereza Mej priključila i ostale činjenice „nedopustivog ponašanja“ Moskve: rat u Donbasu, rušenje malezijskog Boinga, česte povrede vazdušnog prostora drugih zemalja, kao i uplitanje u njihove izbore i organizovanje sajber napada na njihove državne servere i tome slično. Što se međunarodnih odnosa tiče, jasno je da će Rusija definitivno biti svrstana među zemlje izopštenice.

Na prvi pogled se čini da bi ono drugo „objašnjenje“ koje je u svom obraćanju parlamentu predložila Tereza Mej izgledalo čak i oprostivo. Da, Rusija je izgubila kontrolu nad Novajlijom. Izvinite, ali imajte na umu sve probleme koje smo tokom naših „bednih 90-ih“ morali da prebrodimo. Ta verzija čak ima i nekakvu faktografsku osnovu. Neki inženjeri, zaposleni u hemijskom institutu u Šihaniju su po nečijoj narudžbini 1995. sintetizovali supstancu sličnu Novajliji, otrov kojim su te iste godine bili otrovani bankar Kivilidi i njegova sekretarica. Osim toga, treba imati u vidu i to da su se taj i njemu slični otrovi nekada davno proizvodili na više mesta u Rusiji i da tehnologija njihove izrade u stvari i nije neka naročita tajna. Teoretski bi se moglo pretpostaviti da su Novajliju koristili neki zli ljudi koji žele da bace senku na devičanski čistu reputaciju Putina.

Ali stvari ni izbliza nisu tako proste. Ako naši načelnici hoće da potruju sve izdajnike koji su pobegli u inostranstvo (đuture s tim njihovim inostranstvom), to je naravno užasno. Ali je sto puta užasnije ako je taj supermoćni otrov pao u ruke nekakvih mračnih sila koje radi postizanja svojih ciljeva mogu hladnokrvno da vrše ubistva širom planete. Budući da nas je nedavno naša Federalna služba bezbednosti obradovala svojim izveštajem o čak 400 otkrivenih stranih špijuna, možda bi sad bilo pravo vreme upitati ih kako su dozvolili da ta monstruozna supstanca, sposobna da gotovo u jednom trenu pobije milione ljudi, tako lako „iscuri“ iz naše zemlje.

 

* naslov FBD