Rusija koristi osetljiva pitanja za stvaranje unutrašnjih podela i političke krize, što negativno utiče na zapadne investicije i saradnju Srbije sa Evropskom unijom.
Ovo kaže ORHAN DRAGAŠ direktor Međunarodnog instituta za bezbednost u Beogradu, ističući da ovaj uticaj postaje jasan kroz distribuciju dezinformacija i lažnih vesti, koje su podstakle protivljenje rudarstvu litijuma.
Razgovor sa njim objavio je prištinski portal GEOPOST 15. septembra 2024. pod originalnim naslovom 
>Rusija koristi pitanje litijuma da ometa saradnju Srbije sa Zapadom<

Ruska upotreba srpskog litijuma

    Orhan Dragaš

The Geopost: Koliko je ubrzano naoružavanje Srbije zloslutno? Postoji li neka država u regionu koja je pretnja po suverenitet i teritorijalni integritet Srbije?

Dragaš: Nije ništa zloslutno. Srbija se ponaša kao svaka razumna država u Evropi i svetu. Vojni troškovi svih država rastu već devet godina uzastopno, govorimo o merenjima, i niko ne smanjuje svoje izdatke za odbranu. Naprotiv, sve države povećavaju svoje izdatke za odbranu. Prema stokholmskom Međunarodnom institutu za mir (SIPRI) koji je glavni svetski autoritet za pitanje vojnih troškova, ove godine se troši blizu 2.5 triliona dolara za naoružanje. Nije više pitanje da li države treba da plaćaju za odbranu, nego je pitanje da li mogu da prate ovako veliki rast ulaganja u odbranu. Na sreću, Srbija može da prati svetski trend, a to znači da može da prati rast evropske i kineske i američke odbrane. Govorim kao najvažnije parametre. Mi to nismo mogli da pratimo samo desetak godina unazad, sada je to moguće. To je direktni uticaj bez dileme, jače ekonomije, ulaganje u odbranu i vojsku i direktan odraz da li je vaša ekonomija jaka ili nije. Ne treba da razmišljamo da li ćemo da ratujemo protiv neke druge države, to se neće desiti.

Ali moramo da imamo jaku vojsku, pre svega kao odvaraćajući faktor da bismo odvratili razne bezbednosne pretnje, kao što je terorizam, na primer. Uzmite, na primer, pokušaj ubistva našeg žandarma ispred izraelske ambasade. Tu imamo herojsku reakciju našeg žandarma protiv teroriste, ali imamo iza njega čitav sistem koji je građen godinama, kroz obuku, dobru organizaciju, motivaciju, tehničku opremljenost bezbednosnih snaga, koje su u kritičnom trenutku reagovale kako treba. Dakle, neobično je građanima, čitaocima vašeg portala zašto se neko naoružava ako ne očekuje napade. Naoružavanje je često odvraćajući faktor i ono što jednu zemlju čini sigurnom. A kada je čini sigurnom u tom bezbednosnom smislu čini je sigurnom za investitore, štomje najvažnija stvar za svaku državu.

The Geopost: Ako se uzme u obzir u julu potpisani strateški sporazum sa EU o iskopavanju litijuma, zatim kupovina francuskih aviona Rafale, te isporuka oružja Ukrajini, postavlja se pitanje da li je Srbija na ‘medenom mesecu’ sa EU i SAD?

Dragaš: To tako deluje, ali ne mislim da je u pitanju medeni mesec, nego su u pitanju godine. Srbija je odavno, već 2000. godine, posebno posle Solunskog samita EU rekla da hoće u Evropu. Odakle sad, 24 godine kasnije, preispitivanje da li hoćemo u Evropu ili nećemo? Niko za ove 24 godine nije rekao – nećemo u Evropu odnosno EU. Rekli su neki, ali oni imaju manje od 10 odsto na izborima i njima srećan put na drugu stranu.

Memorandum sa EU oko strateških sirovina, u šta spada i litijum, je posle ukidanja viza za putovanje u EU, najvažniji dokument koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom. To nije samo dokument o strateškim sirovinama to je nepovratan put Srbije prema članstvu u EU. Tim sporazumom mi smo postali evropski partneri u najvažnijem evropskom poslu u narednih 20 godina, a to je zelena tranzicija.

U ovom trenutku nema čvršće veze unutar Evrope od partnerstva oko kritičnih sirovina, odnosno litijuma. Srbija ima istorijsku šansu da se poveže sa Evropom na način koji će osigurati da Evropa ostane najbolje mesto za život na svetu. Mi ne smemo da propustimo tu šansu, jer to je čvorište koje od nas može da napravi jaku evropsku državu ili da nas na duži rok ostavi na periferiji. Litijum je danas isto što i železnica u 19. veku, ili električna struja početkom 20. veka.

Ako ne prihvatimo taj talas modernizacije, ostaćemo na margini bez dileme. Što se tiče kupovine francuskih aviona – Rafal, to je, takođe, istorijski korak koji nas pre svega okreće samima sebi, svojoj odbrani i našim interesima. Mi danas kupujemo najbolje avione, najbolju tehnologiju koji postoje da bismo vodili računa o Srbiji. Uvek do sada smo kupovali avione misleći o nekom drugom. Tu, vrlo otvoreno pričam o Rusiji. Sjajno je što možemo da kupimo tako dobre i skupe avione, a da ne naudimo našoj ekonomiji, što se inače uvek dešavalo u prošlosti.

The Geopost: Da li je antilitijum groznica tj.aktuelni protesti u Srbiji upereni na rušenje režima Vučića ili je reč o sprečavanju evointegracija Srbije. U Srbiji je puno je povoda za proteste mimo litijuma.

Dragaš: Imao sam 20 godina manje kada je priča o litijumu oko Loznice bila hit tema u Politici, Novostima, na TV Beograd i svi su bili presrećni što imamo nešto što nema niko na svetu. I lideri opozicije su samo pre 2-3 godine, ne više, pričali o litijumu u Jadru kao o fantastičnoj šansi Srbije da napravi ekonomski skok. Šta se to promenilo za 2-3 godine objektivno? Kako su odjednom ti ljudi zaboravili da su bili prvi u redu da kopaju litijum? Naravno da je reč o političkoj, a ne o ekološkoj akciji. Ono što bi se reklo zašto kažeš – litijum, a misliš – Vučić? Njima je litijum danas ono što je bila škola Ribnikar juče, ono što je bio karantin zbog kovid-a prekjuče. Sve je samo hvatanje važne teme u letu da bi se popravio rejting političkih partija. Kome to nije jasno neka kaže da li se seća da su u Beograd ikad došli zajedno nemački kancelar i predsednik Mercedesa da posluju sa Srbijom. To je veoma važan događaj možda najvažniji u prethodnih 20 godina. Nikad u istoriji Srbija nije imala takvu čast, kakvu je imala letos. Ako propustimo ovu šansu, narednu nećemo da dobijemo. A onda će biti kasno da guslamo kako smo bili junaci i nismo dali na sebe, što nam je često običaj po društvenim mrežama.

The Geopost: Kremlj koristi Balkan kao tačku pritiska da oslabi i podeli EU, napisali ste u kolumni za Kijev post. Vidite li otiske Moskve u protestima u Srbiji?

Dragaš: To gotovo da nemam dilemu. Ja sam ubeđen da je jedan broj ljudi u Srbiji iskreno zabrinut za životnu sredinu, i vi i ja smo zabrinuti, i da ih stvarno muči da li će rudnik litijuma da dovedo do zagađenja ili neće. To je prirodna reakcija odgovornih ljudi, koji traže punu informaciju da bi mogli da smanje svoje strahove. Nešto sasvim drugo je politička upotreba ovog slučaja koja je čista manipulacija. Ja moram da podsetim ko je prvi pokrenuo proteste protiv rudnika litijuma dok su još bili na lokalnom nivou, u Loznici i okolini. To je bio Mlađan Đorđević (prim.nov. koji se nalazi na Tipars listi Putinovih agenata) sa svojom organizacijom, opskurnom ali svakako organizacijom,  i oni su organizovali nekakve auto-litije po lozničkom kraju i tu su bile Dveri (prim. nov. osnivač pokreta takođe na listi Putinovih agenata).

Dve apsolutno proruske organizacije.  To su proruski političari koji su pre tri godine počeli proteste protiv litijuma. Dok opozicija, mejnstrim opozicija, u tom trenutku proevropska to još uvek nije radila. To je tipičan ruski rukopis, koji u Srbiji i drugde deluje tako što odlično procenjuje koje to pitanje može da dovede do velikih podela u društvu i da izazove političku krizu i onda preko svojih saradnika potpiruje i produbljuje taj konflikt. Što se i sada dešava. Druga činjenica koja jasno pokazuje ruski rukopis je plasiranje velikog broja dezinformacija i lažnih vesti u vezi sa iskopavanjem litijuma, njegovom štetnošću, zagađivanjem voda. Mi smo zatrpani lažnim vestima već godinama i one su glavni razlog zašto imamo i proteste i veliki broj protivnika rudnika litijuma. Rusija u svemu tome ima jasan interes da spreči dolazak ogromne zapadne investicije u Srbiju, i da spreči saradnju Srbije sa Evropskom unijom oko glavne evropske politike, a to je zelena energetska tranzicija. Ruski uticaj, ponavljam to već nekoliko godina posebno od agresije Rusije na Ukrajinu, je teg o vratu Srbije da se približi Evropi, a rudnik litijuma je samo najnovije polje na kojem se taj štetni uticaj jasno vidi.

Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.

DONIRAJTE ODMAH