Pogled iz Prištine na Vučićevu strategiju za Kosovo
AGIM MUSLIU
direktor nevladine organizacije OCTOPUS, insituta za studije hibridnog ratovanja,
na portalu ove organizacije u susret Konferenciji o uticaju ruske agresije na Ukrajinu na evropsku geopolitiku, koju će ovaj institut organizovati idućeg meseca u Prištini
sistematizovao je svoje viđenje Vučićeve politike za Kosovo.
Tekst je objavljen 16. septembra 2024. pod originalnim naslovom
>PUSH AND PULL: Kako Srbija koristri preteću i pregovaračku taktiku da utiče na stabilnost Kosova<
Srbija je usvojila dvostruki pristup u odnosima sa Kosovom, što je ključno pitanje za regionalnu stabilnost. Pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je koristila kombinaciju pretnji i pregovora kako bi unapredila svoje nacionalne interese. Ova strategija „guraj i povuci“ omogućava Beogradu da oscilira između agresije i diplomatije, koristeći pretnju destabilizacijom da izvrši pritisak na Kosovo, dok se u diplomatski dijalog uključuje kako bi održao međunarodni legitimitet.
Od nacionalizma do dijaloga: Vučićevi manevri s Kosovom
Push strategija: asertivni nacionalizam
Vučić često zauzima konfrontacioni stav prema Kosovu, pozivajući se na istorijske, kulturne i verske pretenzije Srbije na teritoriju. Ovaj stav nije puka retorika; pojačan je vojnim držanjem i agresivnom retorikom koji služe za mobilizaciju nacionalističkih osećanja u Srbiji. Podrška srpske vlade srpskoj zajednici na Kosovu, posebno kontroverznim ličnostima, pogoršava etničke tenzije i dodatno komplikuje ionako krhke odnose između dvije države.
Ova strategija pritiskanja ima nekoliko svrha:
- Mobilisanje domaće podrške: Isticanjem istorijskih tvrdnji Srbije, Vučić se poziva na nacionalistička osećanja, učvršćujući svoju političku bazu.
- Ograničavanje akcija Kosova: Vojna spremnost i agresivna retorika signaliziraju Kosovu i međunarodnoj zajednici da je Srbija spremna da brani svoje interese, mešajući se u unutrašnje stvari Kosova i napore da se uspostavi red i zakon.
Pull strategija: Pragmatični angažman
Uprkos svom agresivnom stavu, Vučić se uključuje u dijalog sa Kosovom, uz posredovanje Evropske unije. Ovu strategiju povlačenja karakteriše spremnost na pregovore i traženje normalizacije odnosa, iako sa pozicije snage. Vučić se pozicionira kao pragmatičan lider otvoren za diskusiju, dok je kritičan prema predloženim uslovima, sa ciljem da izvuče značajne ustupke koji su u skladu sa nacionalnim interesima Srbije.
Ovaj dvostruki pristup omogućava Vučiću da:
- Očuva međunarodni legitimitet: Srbija se učešćem u pregovorima može predstaviti kao odgovoran akter u međunarodnoj areni, suprotstavljajući se optužbama da je agresor.
- Iskoristi podršku EU: Uključivanje u dijalog sa Kosovom ključno je za ambicije Srbije u pogledu integracije u EU, omogućavajući Vučiću da obezbedi neophodnu finansijsku i političku podršku unije.
- Unapredi plan „Srpskog sveta“: Dvostruki pristup omogućava Srbiji da ima koristi od politike umirivanja Zapada, dok postepeno napreduje u realizaciji „Srpskog sveta“ – ili priprema temelje za njegovu konvencionalnu realizaciju, ukoliko se promene geopolitičke okolnosti promene.
Evropska unija: balansiranje kritike i integracije
Push: Kritika i žrtva
Vučić često kritikuje EU, prikazujući Srbiju kao žrtvu pristrasnosti u kosovskom dijalogu. Ova strategija mobiliše domaću podršku i povećava pritisak za povoljnije uslove za pristupanje Srbije EU. Predstavljanjem EU kao nepravednog posrednika, Vučić nastoji da pozicionira Srbiju kao neshvaćenog partnera koji zaslužuje veće razmatranje.
Pull: Posvećenost EU
Istovremeno, Vučić nastavlja da kao prioritet stavlja članstvo u EU kao strateški cilj. Preduzete su značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima EU, s ciljem da se osiguraju sredstva za razvoj i osigura politička stabilnost.
Motivi iza strategije
- Poluga u pregovorima: Ova strategija daje Vučiću mogućnost da izvlači ustupke i odlaže nepovoljne sporazume.
- Politički kapital: Predstavljajući se kao branilac nacionalnih interesa jača podršku među nacionalistima.
- Geopolitička fleksibilnost: Vučić održava odnose sa više aktera, izbegavajući oslanjanje na jednu moć.
Izazovi strategije
Teški pregovori: Vučićeva strategija komplikuje dijalog sa Kosovom, ometa izgradnju poverenja i dugoročne sporazume.
Prepreke evropskim integracijama: Bliske veze Srbije sa Rusijom i Kinom mogle bi usporiti njen proces pridruživanja EU, jer su često u suprotnosti sa vrednostima EU.
Rizik po regionalnu stabilnost: Iako se Vučić može pozicionirati kao stabilizator, njegov nepredvidiv i često promenljiv stav rizikuje da pogorša tenzije u regionu, izazivajući zabrinutost među susednim zemljama i međunarodnim akterima.
Vojno držanje Srbije i pretnje prema Kosovu
2018
Mart – Hapšenje Marka Đurića u Mitrovici: Hapšenje Marka Đurića zbog ilegalnog ulaska u Mitrovicu izazvalo je trenutni skok tenzija u regionu. Predsednik Vučić naredio je srpskoj vojsci da bude u stanju pripravnosti i pretnjom retorikom vrši pritisak na Kosovo. Ovaj potez je imao za cilj da zastraši Prištinu i utiče na dinamiku međunarodnih odnosa.
2019. i 2020. godine
Tokom ove dve godine Srbija nije imala značajnije vojne aktivnosti u blizini granice sa Kosovom. Međutim, tenzije su ostale visoke zbog oštre retorike i diplomatskih pretnji, a Srbija je nastavila da koristi isključujući i konfrontirajući jezik protiv Kosova i međunarodnih predstavnika.
2021
Septembar – Primena reciprociteta za registarske tablice: Nakon stupanja na snagu mera reciprociteta za registarske tablice, Vučić je naredio da vojska bude u stanju pripravnosti i rasporedi oklopna vozila i borbene avione u blizini granice sa Kosovom. Ova akcija je bila otvorena pretnja koja je imala za cilj da pokaže političku i vojnu snagu Srbije, što je izazvalo naglo povećanje tenzija i izazvalo zabrinutost za regionalnu stabilnost među međunarodnim partnerima.
2022
Jul – Implementacija nove granične regulative: Vlada Kosova je podnela novi propis koji zahteva pravnu dokumentaciju i registraciju vozila, čak i na severu Kosova, što je izazvalo značajne tenzije. Vučić je još jednom naredio srpskoj vojsci da bude u stanju pripravnosti, a Srbija je rasporedila trupe blizu granice. Potencijalni sukob je izbjegnut međunarodnim naporima, posebno EU i SAD.
Decembar – Obnovljene tenzije sa barikadama na severu Kosova: Nakon hapšenja bivšeg srpskog policajca sa Kosova, lokalni Srbi su ponovo uspostavili barikade na severu Kosova. Vučić je podigao nivo vojne pripravnosti i poslao dodatne trupe i oklopna vozila u granično područje. To je bila jedna od najozbiljnijih vojnih pretnji Srbije u ovom periodu.
2023
Maj – Sukobi tokom lokalnih izbora: Usred porasta tenzija tokom lokalnih izbora, eskalirali su sukobi između srpskih bandi i kosovskih snaga bezbednosti. Vučić je još jednom naredio vojnu pripravnost i rasporedio trupe i oklopna vozila bliže granici. Tokom ovog perioda, KFOR je intervenisao u cilju deeskalacije situacije i održavanja stabilnosti u regionu.
Jun – Nasilni protesti protiv kosovske policije i KFOR-a: Nasilni protesti protiv snaga bezbednosti i KFOR-a na severu Kosova ponovo su naveli Vučića da podigne vojnu spremnost. Upotreba otvorenih pretnji i vojne mobilizacije imala je za cilj da pokaže spremnost Srbije da interveniše u slučaju dalje eskalacije.
24. septembra 2023
Organizovana teroristička grupa, dobro pripremljena i naoružana, predvođena Milanom Radojičićem, izvršila je napad na selo Banjska, u opštini Zvečan, sa jasnom namerom da izazove eskalaciju ka oružanom sukobu. Ovaj teroristički akt, u kojem su učestvovali profesionalno obučeni pojedinci infiltrirani iz Srbije, imao je za cilj stvaranje destabilizirajuće atmosfere na Kosovu. Grupa je dobila jasne instrukcije srpskih vlasti da izazove tenzije, sa ciljem otcepljenja severnog Kosova i podrivanja ukupne stabilnosti regiona.
Srpska strategija „guraj i povlači“ pod Vučićem odražava složenu dinamiku savremene geopolitike na Zapadnom Balkanu. Iako omogućava određeni stepen fleksibilnosti u upravljanju odnosima sa Kosovom, EU i drugim globalnim silama, on takođe predstavlja značajne izazove u pogledu poverenja, regionalne stabilnosti i međunarodnog prava. Kako Srbija nastavlja da balansira ove sukobljene interese, a Zapad istrajava u svojoj politici smirivanja prema Srbiji, situacija na Zapadnom Balkanu će ostati osetljiva i ranjiva tačka na koju će ruske snage lako uticati kroz hibridni rat.
* Ovaj tekst je licenciran pod Međunarodnom licencom Creative Commons Attribution 4.0.
** Radni prevod FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
