POENTA POSETE ŠEFA CIA
Dan posle odlaska Williama Burnsa iz Prištine BATON HAXHIU generalni direktor albansko-kosovskog portala THE ALBANIAN POST objavio je osvrt na posetu šefa CIA Sarajewvu, Beogradu i Prištini.
Originalni naslov njegovog teksta objavljenog 24.8.2024. glasio je
Kurti, Vučić i Dodik u potrazi za Tajnom moći
Baton Hahxiu
Nije ni dobra vest ni pohvala ako se šef CIA sastane sa premijerom, kada demokratske institucije delegiraju američkog ambasadora u Prištinu.
Stoga mi je bilo žao videti kako je ova poseta Williama J. Burnsa nesavesno tretirana u javnosti.
Postavlja se pitanje zašto se šef CIA-e odlučuje na susret sa liderima Bosne, Srbije i Kosova, u vreme kada demokratija i transparentnost treba da budu stubovi moderne politike.
Smešno je kako se ne razume da Bernsova poseta ne sluti dobro za institucionalnu demokratiju i, nažalost, svi su sretni što vide svemoćnog tajnog šefa.
On je samo čovek koji vodi instituciju iz iste demokratije.
Ali zašto oni vide Boga u njegovom telu?
Jer. neki lideri na Balkanu i dalje preferiraju tajne razgovore i mračne manevre kako bi ojačali svoju moć.
Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Aljbin Kurti, ova politička braća, pokušavaju da se kreću između zatvorenih vrata obaveštajnih službi, tražeći tajne dogovore umesto otvorenih i institucionalnih pregovora.
Okruženi ambicijom i paranojom, čini se da veruju da stvarna moć nije u drugim demokratskim institucijama, već u onima koje deluju u senci.
Balkan je oduvek bio plodno tlo za teorije zavere i skrivene ambicije lidera koji su se igrali u pozadini složene i turbulentne politike. Licima poput Albina Kurtija, Aleksandra Vučića i Milorada Dodika često se pripisuje sklonost manipuliranju mračnim obaveštajnim scenarijima, jer svaki diplomatski potez doživljavaju kao igru koju orkestriraju tajne snage.
Ove vođe, koji u javnosti često zauzimaju jake nacionalističke ili autokratske pozicije, skeptici opisuju kao ljude s nedeklarisanim ambicijama za apsolutnu moć i kontrolu u senci. Oni su proizvod i akteri okruženja u kojem se spoljna politika ne stvara samo kroz institucije, već i kroz obaveštajne igre i tajne sporazume.
Upravo na toj pozadini paranoje i teorije dolazi direktor CIA-e William J. Burns, koji na neobičnom sastanku pozdravlja Aljbina Kurtija s rukom u džepu – gest koji se ističe svojom neformalnošću i koji bi za mnoge mogao biti simbol skrivenog nepoštovanja kosovskog lidera, stavljajući ga u istu kategoriju sa ostalim regionalnim liderima koji deluju u skladu sa sopstvenim tajnim planovima.
U svijetu se sličan primjer može videti u Bernsovoj posjeti Moskvi pre invazije Ukrajine. U tom slučaju, Burns je poslat da pošalje jasnu poruku Vladimiru Putinu - lideru poznatom po korišćenju obaveštajnih službi da ojača svoju moć u zemlji i inostranstvu. Burnsova poseta Moskvi imala je isti konspirativni prizvuk, gdje se igra spoljne politike morala igrati više u mraku nego u svetlu tradicionalne diplomatije.
Ova logika zavere, podignuta u slabim demokratskim institucijama i sa liderima koji sebe često vide kao centralne figure skrivene geopolitičke igre, ispunjava svest Kurtija, Vučića i Dodika. Oni u sastancima sa ličnostima poput Burnsa vide priliku da se problemi reše nevidljivim kanalima, zaobilazeći formalne institucije i pokazujući da se prava politička igra igra van očiju javnosti.
Poseta direktora CIA-e Williama J. Burnsa Balkanu jasno pokazuje da su ove posete usmerene na centre gde je veći rizik od destabilizacije i ruskog uticaja.
Na Kosovu se Berns sastao sa predsednicom Vjosom Osmanij i premijerom Albinom Kurtijem, koji verovatno predstavljaju prozapadnu vladu otvoreniju za demokratske institucije, bar u poređenju s Vučićem i Dodikom.
Međutim, Kurti je poznat po svojim oštrim stavovima i sukobima sa Srbijom, koji prevazilaze svoje mogućnosti, što je zaoštrilo situaciju na severu Kosova. Bernsovo prisustvo može biti pokušaj rešavanja ovih tenzija, osiguravajući da situacija ne eskalira u veću regionalnu krizu jer kosovski lideri lako mogu obaviti posao Rusije.
Destabilizirajući sever, na ovaj ili onaj način ugrožava američke vojnike u slučaju sukoba.
Kurti je na taj način direktno intervenisao u američke izbore tako što je moguće ubijanje vojnika pretvorio u američku izbornu temu. Ovo bi bila katastrofa za malu zemlju kao što je Kosovo.
U tom kontekstu, poseta direktora CIA-e Srbiji, Bosni i Kosovu može se protumačiti kao pokušaj upravljanja žarištima na Balkanu, gde su uticaj Rusije i autokratske tendencije najjači.
Međutim, odsustvo Albanije na ovim sastancima može se protumačiti kao signal da SAD vide Tiranu kao relativno stabilnu zemlju, koja ne predstavlja rizik od destabilizacije i kojoj nije potrebna direktna intervencija tajnih službi.
Ono što je ružno je gest koji su sva tri lidera izgradila na svom narativu da mogu povući nepromišljene političke poteze u vreme predizborne kampanje u Americi gde je moć donošenja odluka slaba. Ove rečenice u okviru destabilizirajuće političke logike proizašle su od ovih lidera i po veličini problema su šokantne.
Ova dinamika odražava njihovu autokratsku percepciju, da vodstvo i stvarna moć često leže u rukama tajnih službi, a ne civilnih institucija.
Poseta direktora CIA ovim zemljama i Kosovu pothranjuje teorije zavere da demokratske institucije, posebno tokom izbora u Americi, nemaju pravu moć da održavaju ravnotežu, te da se najvažnije odluke donose kroz tajne mehanizme obaveštajne službe i same CIA-e.
Tako misle samo ljudi sa autokratskim ukusom i ozbiljnim problemima u upravljanju, jer se osećaju sigurnije u direktnim pregovorima s "tajnim" ličnostima poput Burnsa, jer odražavaju njihov pristup moći, gdje su transparentnost i odgovornost zamenjeni pragmatizmom i tajnama politike.
Uopšte nije dobra vest da šef CIA-e bira lidere za razgovor i našeg Kurtija stavlja u torbu sa Dodikom. Loša je to vest za demokratiju na Kosovu i za lidera koji već duže vreme ne razume istinu o svom političkom životu.
Ili je, možda, ovo politički život koji je izabrao, to je njegova ideja o vlasti i to je lekcija koju je želeo da nauči od Vučiča i Dodika. Tako se, prema njegovim rečima, u ovim krajevima dugo ostaje na vlasti.
Napomena: Za sve one koji ovu posetu mogu nazvati trijumfom Kurtija, Vučića i Dodika, dodajem da su izvori u Washingtonu pokazali zašto je Zagreb izbegnut u Burnsovij turnei a odgovor je suština ovog članka: Zato što Hrvatska ne predstavlja bilo koji problem za rešavanje na stolu američke obaveštajne agencije. Poenta.
*radni prevod FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
