Putinova ''čestitka'' i poslednja poruka Leonida Gozmana
Nakon što je u četvrtak osudjen na 8,5 godina robije, istaknuti poznavalac i analitičar ruskih prilika i nekadašnji predsednik Udružene ruske desnice LEONID GOZMAN oglasio se na portalu NOVA GAZETA Evropa. Njegov tekst i poruka sudi objavljeni su 12. jula 2024. pod originalnim naslovom
25 dana zatvora za svako napisano slovo. 
Leonid Gozman
Dva dana pre mog rođendana, Otadžbina je odlučila da mi čestita – da ne pomislim da me je zaboravila. Seća me se!
Sada sam zvanično kriminalac. Zbog širenja klevete i ostalog – osam i po godina, 3.106 dana. Osam i po, Felini!
Za dva teksta koja sam, „sprovodeći svoj zločinački plan” (ovo je citat iz optužnice), objavio u aprilu 2022. godine, prvo sam uhapšen u odsustvu, zatim u maju 2023. godine stavljen na saveznu poternicu, a u februaru 2024. - na međunarodne. Pritom aenisam krio, već naprotiv: obavestio sam nadležne gde sam i kako da me kontaktiraju.
Istraga je produžena: to je bila ozbiljna stvar i zato prvi put nisu ispoštovali rok.
Svedoci zločina: tajni policajac i dva klovna, jedan sveruske slave, Goša Tarasevič, onaj koji je SRBIN, briljantno zeleno i sve ostalo (sranje sa kadrovima, moraju da vuku iste sve vreme). Izjave svedoka su kopije.
A evo i samog zločina - tekst objavljen 3. aprila 2022.: "Oluja naglo povećava verovatnoću nuklearnog rata - i sada se ne može izvući bez tribunala", - ovaj tekst sadrži 62 slova, 10 reči .
Bio je još jedan, takođe vrlo kratak. Ispada da sam za svaku reč iz ova dva posta dobio 155 dana zatvora, a za svako slovo - dvadeset pet.
Zaista, mi smo zemlja orijentisana na književnost. Gde je još Reč toliko cenjena?
Uistinu,ovde se moramo pozvati na Mandeljštama.
Neposredno pre hapšenja rekao je da se nigde poezija ne poštuje kao u SSSR-u: pesnike streljaju samo ovde.
Ne razumem zašto su se istražitelji tako nemarno odnosili prema zadatku, zašto su izabrali potpuno vegetarijanske postove? Pisao sam tada svaki dan i vrlo oštro, nisam birao reči.
Početkom marta 2022. izašao sam je na jedan piket (lični protest prim fbd.) sa plakatom:
„Ne ratu, Putin da podnese ostavku!“ — fotografija sa ovog piketa još uvek visi na mom Fejsbuku i Tviteru.
Očigledno je to da mi se sudi, a po kom članu i koliko da dam, unapred određeno (i to ne od suda, naravno, već od onih koji sudu komanduju), pa je tužilaštvo jednostavno uzeo dva nasumična teksta. Mogli su uzeti bilo koje druge.
Da sam u Rusiji, izašao bih do nove 2033. godine sa 82 i po godine.
Ali ne bih izašao: ne žalim se na zdravlje, ali u mojim godinama se ne živi toliko dugo u zatvoru - to je doživotna kazna. Istina, zločin je težak. Oni su osuđeni zbog toga što se (još jedan citat iz optužnice): „Postupci rukovodstva zemlje i Oružanih snaga Ruske Federacije tokom specijalne vojne operacije predstavljaju da su doveli do velikog broja žrtava među civilnim stanovništvom Ukrajine.” To je kleveta, nema sumnje! Mogli su odrezati i više za ovo.
Ali možda će i oni to i učiniti.
Posebnost situacije za neprijatelje sistema je da nijedna presuda i nijedna odluka nisu pravosnažne.
Recimo da ste kažnjeni. Platili ste kaznu, što znači da više niste u opasnosti? Ili si odslužio svoju kaznu i gotovo. To je to, sloboda?
Ne, oni mogu da pronađu bilo koji vaš tekst (ne važe rokovi zastarelosti, jer se sve što se objavi na Internetu, čak i oni u vaše ime, nazivaju se produženim zločinom) i da počnu ispočetka.
S jedne strane, možete reći: „Do đavola s tobom! Nećete me uhvatiti (Evropa me još ne izručuje), ali možete da odbacite svoje rečenice.” Ali postoje dve okolnosti.
Prvo, još uvek imam bliske ljude i prijatelje u Rusiji. Za većinu njih je kasno da promene državu i započnu novi život - ni ja to ne bih uradio, ali nije bilo izlaza. Dakle, oni su u Rusiji, ali ne znam da li mogu da ih pozovem?
Imate li poverenja da za par meseci osoba koja je dobila poziv od nekog poput mene neće biti optužena za špijunažu, izdaju i tako dalje?
Koliko puta sam pozivao ili slao pisma onima sa kojima sam stalno komunicirao.
I drugo, ne znam za vas, ali meni je teško da se pomirim sa novom realnošću, da konačno prihvatim celu ovu noćnu moru. Razumem sve intelektualno, ali ne mogu to da prihvatim emocionalno. I ne mogu da prihvatim rat, i svakodnevno bombardovanje Ukrajine - pa, šta ti je to uradilo? — i trijumfalno crvenilo.
I sve je to umesto sudova, kada nam se država, u čije ime se izriču presude, samo smeje u lice: „Radićemo šta hoćemo!“
I rade šta hoće.
A ovo je naša zemlja! Ona gde su omiljeni gradovi (meni - Sankt Peterburg, drugima - drugi), ona gde govore ruski, ona gde su Saharov, Puškin, ona gde su Aleksandrove velike reforme, gde je Gagarin, gde je pobeda. nad Hitlerom je.
Ne možete se pomiriti sa ovim, ne možete to prihvatiti.
I ne preostaje nam ništa drugo nego da nastavimo da radimo ono što smo radili, za šta nam sude.
POSLEDNJA REČ LEONIDA GOZMANA
(završna reč na sudjenju koju je pročitao njegov advokat)
Tvoja čast!
Vi odlično razumete da ni ja ni bilo ko drugi kome se sudi ili se osuđuje po sličnim optužbama nismo krivi za dela za koja smo optuženi.
Naša suđenja nemaju nikakve veze sa jurisprudencijom – to su političke represalije.
Stoga, ne pokušavajući da vas ubedim u očiglednu – svoju sopstvenu nevinost – ispričaću vam o pravim razlozima zbog kojih se ljudi poput mene sude.
Sudite nam u ime Ruske Federacije, u ime države.
Ali ova država, tačnije grupa ljudi koja je zauzela, koja lažima i zločinima drži vlast u našoj zemlji, glavni je neprijatelj Rusije i njenog naroda.
To su ljudi koji sebe nazivaju državom, koji su pokrenuli besmisleni rat i lično odgovorni za smrt stotina hiljada ljudi, oni su ti koji guše slobodu, oni su ti koji zemlju guraju u sredinu Stare osudjuju je na izolaciju.
Upravo su oni doveli čovečanstvo na ivicu smrti nuklearnoog rata.
Uništavaju sve čime smo mogli da se ponosimo, izdaju sve što je bila slava Rusije.
Oni usmeravaju ljude jedni protiv drugih.
Oni usađuju cinizam i laž, najpatetičnije i najkukavnije guraju ih na vrh, a ljude sa savešću i pameću proglašavaju neprijateljima, zatvaraju ili ih teraju da napuste domovinu.
Ponašaju se kao okupatori: za njih ne postoji ništa osim sopstvenog blagostanja i sopstvene moći.
Naš je greh što ovo razumemo i što pričamo o tome.
Mi nismo slučajne žrtve.
Mi smo svesni protivnici ovog zločinačkog režima.
Naš zločin je što u oblasti univerzalnih laži govorimo istinu.
Ne suprotstavljamo se nasilju i bezakonju na barikadama, ne zaverama, već rečju.
A država nas, načičkana Nacionalnom gardom i zatvorima, shvatajući da je istina iza nas - progoni.
Ali, znali smo u šta se upuštamo.
Ovaj režim je osuđen na propast.
Pitanje je samo dokle će trajati mrak, koliko će još ljudi platiti životom za avanturizam, nemoral i neodgovornost vladajuće grupacije?
Ušli smo u borbu protiv režima jer ne možemo da trpimo da u našoj zemlji vladaju bezakonje, mračnjaštvo i surovost.
Ušli smo u borbu jer verujemo u svoj narod, verujemo da će se naša zemlja pre ili kasnije vratiti u normalan život.
U ovu borbu smo ušli po volji naše savesti.
Pobedićemo - ne nužno svako od nas, već mi u celini.
Rusija će biti slobodna!
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
