POGREŠNE POLITIKE BELE KUĆE
Politika Bele kuće pod Bidenom pogoršala je situaciju u Ukrajini i na Zapadnom Balkanu, napisao je JANUSZ BUGAJSKI.
Njegovu analizu objavio je b.h.potrtal ISTRAGA.ba 5.juna 2024. pod originalnim naslovom Vašingtonski stav Januša Bugajskog: Bidenova administracija produžava regionalne sukobe
Janusz Bugajski
Politika predsedništva Joea Bidena produžila je i produbila sukobe na istoku Evrope i na zapadnom Balkanu. Sadašnja američka administracija, slično kao i njeni prethodnici, bila je nespremna za agresivnu potragu Moskve za svojim ekspanzionističkim planom „ruskog sveta“, kao i za srpski ekvivalent. Pogrešno je procenio bezbednosne implikacije širenja sukoba, nije uspeo da zaustavi agresore i sada je odgovoran za posledice.
Prošireni napad Rusije na Ukrajinu nije trebalo da bude iznenađenje, jer je Moskva pripremala ofanzivu nekoliko godina pre masovne invazije u februaru 2022. Njeno zauzimanje Krima i polovine Donbasa 2014. bio je jednostavno početak sveobuhvatne kampanje za eliminaciju ukrajinske nezavisnosti i istakla je neodlučnu reakciju Zapada.
Iako su američke obaveštajne službe unapried otkrile da je ruska invazija u punom obimu neizbežna, kreatori politike nisu uspeli da Kijevu brzo obezbede svo potrebno oružje da poraze osvajača.
Neuredan američki pristup odbrani Ukrajine bio je zasnovan na dvije lažne premise.
Prvo, zvaničnici su bili uvereni da će Moskva tražiti „izlazak iz rata“ zbog međunarodne osude praćene štetnim ekonomskim i finansijskim sankcijama.
I drugo, kreatori politike zaključili su da bi obezbeđivanje Ukrajine najsmrtonosnijim modernim oružjem dovelo do "eskalacije" i isprovociralo Moskvu da napadne Zapad ili upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine.
Umesto toga, Moskva je na uglavnom simbolične sankcije gledala kao na indikaciju slabosti Zapada, a na sporo dostavljanje oružja Ukrajini kao na simbol izraženih zapadnih strahova od Rusije.
Borbene sposobnosti Ukrajine, društvena otpornost i vojna adaptacija tokom ruske invazije zaprepastili su Belu kuću. Najviši američki zvaničnici i savetnici u Vijeću za nacionalnu sigurnost, Pentagonu, State Departmentu i CIA-i očekivali su da će Kijev tražiti prekid vatre, s obzirom na navodni ogroman potencijal ruskih vojnih snaga.
Umjesto toga, Ukrajina je ponovo pokazala da se nacija odlučna da preživi i sačuva svoju državnost ne može lako pobediti, posebno od duboko korumpirane i zastarele imperijalne ruske države koja se i sama suočava s unutrašnjim raspadom
Bidenov tim je nastavio da zabranjuje Ukrajini da koristi zapadno oružje za uništavanje legitimnih ciljeva unutar Rusije. Ovo je ekvivalent zabraniti Washingtonu da pokušava s eliminacijom Osame Bin Ladena u Pakistanu, nakon napada Al Kaide 11. septembra na teritoriju SAD-a.
Kao rezultat toga, Moskva je uspela da prikupi svoje snage za nove udare na ukrajinsku teritoriju i nastaviti svakodnevna teroristička bombardovanja ukrajinskih gradova.
Kijev je zahvalan na ključnoj vojnoj pomoći koju je primio od brojnih vlada u protekle dve godine.
Međutim, takođe se tvrdi da bi korištenjem oružja dugog dometa koje može doseći rusku teritoriju moskovska vojska sada bila izmeštena iz većeg dela Ukrajine, jer bi njena pupčana vrpca opreme, municije, goriva i drugih osnovnih zaliha bila desetkovana.
U stvari, rat je produžen zbog kratkovidosti Bele kuće i njenog straha od otvorenog sukoba s Rusijom.
U stvarnosti, svi dokazi pokazuju da Moskva nije u poziciji da intenzivira neprijateljstva napadom na NATO u konvencionalnom ratu.
Pokazalo se da su njegova upozorenja o crvenim linijama šuplja. Umesto toga, uključuje se u operacije uticaja, finansijsku korupciju i sabotažne misije kako bi podelio zapadne demokratije i smanjio njihovu odlučnost da pomognu Ukrajini.
Čak i američki državni sekretar sada shvaća da je zabrana Kijevu da napada vojne ciljeve unutar Rusije kontraproduktivna i da povećava civilne žrtve.
Ova politika nesklona riziku se polako mijenja, ali na kraju američki savetnik za nacionalnu sigurnost i direktor CIA-e moraju odbaciti zastarelu predrasudu o moći Rusije što ometa Ukrajinu da ostvari više pobeda kako bi oslobodila svoje zemlje.
Na zapadnom Balkanu, strategija Bajdenove administracije pokazala se kao još veći neuspjeh.
Politika smirivanja Vučićeve vlade pojačala je ambicije Beograda, otuđila američke saveznike u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori i pomogla da se otvore vrata destruktivnim ruskim i kineskim uticajima.
Vašingtonu se sada manje veruje u regionu nego bilo kada u novijoj istoriji, dok je strategija pomirenja preokrenula veliki deo napretka postignutog od raspada Jugoslavije 1990-ih.
Ukratko, Bajdenov tim, posebno njegovi specijalni izaslanici i ambasadori na zapadnom Balkanu, ohrabrili su ambicije Beograda tolerisanjem ustupaka oko priznavanja Kosova i državnog integriteta Bosne.
Vučićev režim računa da mu vreme ide u prilog vraćanju regionalne hegemonije Srbije.
Ovo je takođe ohrabrilo Republiku Srpsku Milorada Dodika da zapreti secesijom i testira zapadne reakcije.
To je ohrabrilo i srpske nacionalističke političare u Crnoj Gori da svoj dnevni red proguraju kroz parlament.
Svi ovi politički igrači računaju da će SAD biti sve više zaokupljene drugim regionalnim krizama i da će manje pažnje posvetiti zapadnom Balkanu, nakon američkih izbora u novembru. Oni takođe veruju da će,iz straha da ne izazove još jedan oružani sukob u Evropi, slično politici prema Rusiji, Vašington paziti da ne antagonizuje Srbiju.
Iracionalni strah od eskalacije sukoba („eskalafobija“) postao je psihološki uređaj koji su koristili i Moskva i Beograd kako bi oslabili odlučnost SAD i stekli prednosti za njihovu ekspanzionističku politiku.
U stvarnosti, preterani strah od izazivanja oružanog sukoba ima upravo suprotan efekat.
Protivnici će namerno potpirivati taj strah da bi ostvarili svoje ciljeve, uz malo brige o bilo kakvim negativnim posledicama za sebe.
Kada Washington objavi da će ograničiti svoje učešće kako ne bi bio uvučen u rat, njegovi rivali postaju sigurniji.
Da bi velika sila prevladala, ona mora biti u stanju da odbaci sve iracionalne strahove, projektuje sopstvene snage i iskoristi ranjivost svojih protivnika.
Štaviše, kada američkoj administraciji nedostaju vizija i jasnoća u vezi sa njenim međunarodnim bezbednosnim ciljevima, onda ne može da razvije efikasnu politiku za njihovo postizanje.
* autor je viši saradnik u Jamestown Foundation u Washingtonu DC.
Njegova nedavna knjiga je Failed State: A Guide to Russia's Rupture . Njegova nova knjiga jesenas nosi naslov Ključna Poljska: moć Evrope u usponu.
** radni prevod FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
