Kompletan usaglašen tekst Rezolucije o Srebrenici

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) glasala je 23. maja 2024. o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Nacrt Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici uvršten je u dnevni red 82. Plenarnog sastanka pod tačkom Kultura mira, u 16.00 po centralnoevropskom vremenu.

Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.

Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

U nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.

Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.

U konačni tekst ubačena su i dva amandmana koje je predložila Crna Gora i kojima se ponavlja da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.

Tekst nacrta rezolucije A/78/L.67 sa ubačenim amandmanima, objavljen na sajtu UN, glasi:


Generalna skupština

Vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,

Pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava sigurnom zonom, Rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ("ICTY") i Rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanje Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove,

Podsećajući dalje na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže osuđujuće presude za zločin genocida nad bosanskim muslimanima počinjen u Srebrenici 1995. godine, posebno Presuda Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), Međunarodni mehanizam za presudu Žalbenog veća krivičnih sudova od 8. juna 2021. (tužilac protiv Mladića), Međunarodni rezidualni mehanizam za žalbe na krivične sudove, presuda od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presuda Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. godine, koji je utvrdio da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju djela genocida,

sl.1

Potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava ljudskih prava i naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravom i obavezama i njihovim domaćim pravom, osobe odgovorne za takva dela, kako bi izbjegli ponavljanje i traženje održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica je centralno,
sl 2.

Pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina za borbu protiv nekažnjivosti i za osiguranje odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge neviđene zločine ostvarene kroz sistem međunarodnog krivičnog pravosuđa,

Prepoznajući u tom smislu poseban doprinos MKSJ-a i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja za dalje osiguranje odgovornosti za genocic i prevenciju genocida.

Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini,

Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornosti za zaštitu; i ističući važnost redovnih brifinga o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i govora mržnje i podsticanja ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu,

Takođe napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ, kao i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, ostaje centralno za proces nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja te do obnove i održavanja mira u Bosni i Hercegovini, te dalje prepoznajući tu snažnu regionalnu saradnju između nacionalnih tužilaštava je od suštinske važnosti za njegovanje mira, pravde, istine i pomirenje među zemljama u regionu,

Napominjući da će 2025. godine biti obežena trideseta godišnjica genocida u Srebrenici, u kojoj je najmanje 8.372 života izgubljeno, hiljade je raseljeno, a porodice i zajednice su devastirane:



1. Odlučuje se da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sjećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. koji se obilježava svake godine;

2. Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti;

3. Takođe, bez rezerve se osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici;

4. Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici kako bi imale dostojanstven pokop i poziva se na nastavak procesuiranja onih počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;

5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodno običajno pravo u sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a,

6. Traži od Generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", počevši sa svojim aktivnostima priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje se traži od Generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, na odgovarajuće poštovanje;

7. Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane na obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebne svečanosti i aktivnosti u znak sećanja i počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.