HRONIKA INCIDENTA U BANJSKOJ, albanska verzija

Dok u skoro svim medijima traje ćutanje i nema širih informacija u kontekstu događaja u Banjskoj 24. septembra, koji su uzbunili i zabrinuli sve na Kosovu i u Srbiji, EU i svet, prazninu je popunio kosovsko-albanski portal ALBANIAN POST svojom hronikom tog incidenta.
Tekst je napisao  BATON HADŽIJU, a objavljen je 20. oktobra 2023. popodne dok se Priština uveliko pripremala za doček predstavnika EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije, prvi posle  dogadjaja u Banjskoj, pod originalnim naslovom 
>Drama sukoba na severu Kosova – iza kulisa bitke koja se nije završila, već je počela 24. septembra<


    Baron Haxhiu

 
Dan je 23. septembar. 

Premijer Kosova je na putovanju u inostranstvu.

Držao je govor u Bernu, gradu u severozapadnoj Švajcarskoj. Istovremeno, na severu Kosova događaji su krenuli drugačiji putem.

Srpska pobunjenička grupa koja sebe naziva „Snage za oslobođenje severa“ otpočela je opasnu misiju sa srpskog Kopaonika.

Dva kamiona sa oružjem, dva oklopna automobila i šest džipova sa paravojskom krenuli su da zauzmu severne oblasti Kosova.

Misija je bila opasna, ali njen cilj je bio jasan: da svet shvati da oni kontrolišu Sever i da će kazniti one koji im se suprotstave.

U noći između 23. i 24. septembra, digitalna nagazna mina, kamuflirana unutar barikade kamiona nasred puta, eksplodirala je i pogodila patrolu kosovske policije.

Mina je ubila jednog policajca, a drugog ranila. Iznenadna eksplozija bila je prvi čin drame koja će se odigrati u satima koji su usledili.

Ranjeni policajac obaveštava bazu da su upali u zasedu.

U tri sata posle ponoći obaveštava se i specijalna policija Kosova. Brzina dolaska policajaca, osim što će kasnije predstavljati ključ uspeha za osujećivanje plana terorista, ostaje neobjašnjiva čak i za redovne vojnike.

U međuvremenu KFOR je počeo da razgovara na daljinu sa nepoznatim teroristima.

Savezničke snage preuzele su upravljanje nad situacijom.

Kako im je situacija na terenu bila nejasna, to upravljanje je bilo nemoguće – sve se završavalo u haosu.

Maglovito vreme ranih sati u tu nedelju doprinelo je neizvesnosti trenutka.

Oko 4:20 časova snajperista Specijalne interventne jedinice, elitne ekipe kosovske policije, odvojio se od grupe i zauzeo položaj u dubini planine.

Banda, u izvesnoj meri razotkrivena čudnom hrabrošću Aferima Bunjaka, napustila je prvobitni operativni plan i počela je da se povlači na unapred zacrtane pozicije nekoliko sati kasnije.

Nastavljena je prekinuta komunikacija između rukovodstva KFOR-a i vojske Srbije, rukovodstva KFOR-a i kosovske policije, specijalnih jedinica i političkog lanca rukovodstva Kosova.

Predsednica Kosova je, u međuvremenu, bila na sastanku u SAD.

Nakon razgovora sa albanskom dijasporom i studentima shvatila je da su njenu zemlju napale oružane snage čija je plan trenutno nepoznat.

U telefonskom razgovoru 24. septembra ujutro sa komandantom KFOR-a, Osmani je upozorila na ranjene i ubijene na severu. 

Predsednici je njegov odgovor bio nerazumljiv: Spavam. 

Situacija je postajala sve gora. Dok je komandant KFOR-a spavao, premijer Kurti je postao svestan da mora da traži pomoć od SAD.

Iako se ranije sumnjalo da je njihovo posredovanje naklonjeno Srbiji, sada nije bilo drugog izbora.

Uputio se ka američkoj ambasadi naoružan samo pozivima u pomoć, dok mu je dostojanstvo visilo o koncu.

Usledila su tri sata neprekidne borbe, prilikom kojih je izbio požar i upotrebljeno drugo teško naoružanje.

Meštani manastira, koji su mirno živeli u tom kraju, našli su se u strašnoj i besmislenoj situaciji.

Njihova podela bila je nerazjašnjena, a posledice sukoba osetile su se unutar manastirskih zidina.

U manastiru su „sasvim slučajno“ bili zatečeni i hodočasnici iz Srbije. 

Nepoznati ljudi i raskomadana tela gradili bi sliku te tragedije i tuge narednih dana sukoba.

Ovaj trenutak jasno bi pokazao nevolju i tugu koja prati oružani sukob, koji ostavlja teške posledice na selo i njegove tihe stanovnike.

Bilo bi to spomen-obeležje koje skreće pažnju na zločine koje civili trpe tokom ovakvih sukoba i razaranja koja oni donose svojim zajednicama.

 

Drama trenutka puštanja terorističke grupe da pobegne

 

Posle žestoke tročasovne borbe u manastiru Svete i usamljenom selu, teroristička grupa je obaveštena o mecima specijalnih jedinica.

Bilo je i dvoje povređenih koje su njihovi poslovni saradnici ostavili u senci smrti.

I sami seljani, koje su teroristi planirali da koriste kao živi štit, našli su se u senci pušaka i isparenja ratne peći.

Pre nego što je za sobom ostavila ranjenike, grupa od oko 30 ljudi ugurala se u manastir. Oni su već bili daleko van okvira svog plana, ali su zato bili potpuno unutar okvira perimetra Kosovske policije.

Bilo ih je i izvan zidina manastira. Operativci Specijalne jedinice po cik-cak pokretima, maskirnoj odeći, naoružanju i pozicioniranju terorista shvataju da nemaju posla sa amaterima ili naoružanim građanima, već sa obučenim gerilcima. 

Međutim, zbog profesionalne nadmoći, policija je mogla da likvidira veći broj terorista da je odlučila da uđe u manastir, ali ni na koji način nije htela da ovu situaciju pretvori u krvoproliće u koje bi unutar manastira bili uključeni i civili-hodočasnici, ili meštani sela Banjska.

U ovim trenutcima, dok je vreme prolazilo, policija nije bila jedina koja je radila.

Počeli su pregovori sa posrednicima između Prištine, Beograda i Vojske Srbije.

Šta je tada tačno rečeno mogu otkriti samo oni koji su bili uključeni u pregovore, ako ikada dođe vreme kada izveštaji budu dovoljno relaksirani da se deklasifikuje ono što je rečeno.

Ipak, suština je bila u sledećem: teroristi su dobili priliku da se povuku.

Neočekivani spas za njih.

Međutim, kosovska policija je iz mitraljeza udarila u pravcu terorista koji su bežali ne osvrćući se.

Dok još nije bilo dogovora o uklanjanju paravojne grupe, Srbija je imala plan B.

U pomoć teroristima otišlo je 25 džipova sa vojnicima i borcima. Vratili su se nazad na pola puta. Srpska vojska im je rekla da se povuku.

U završnici, snajperski napadi kosovske policije ubili su trojicu terorista, dok je razdaljina od 12 metara bila dovoljna da stvori strahotu rata. Jedan terorista ubijen je od strane vojnika KFOR-a iz neposredne blizine.

U ovoj turbulentnoj atmosferi neko, nešto je pregovarao i sa oružanom bandom u manastiru. 

Ovaj događaj nije predstavljao samo pravi izazov za rukovodstvo KFOR-a i međunarodnu diplomatiju. Dok su tenzije bile na vrhuncu, diplomatija i oružje su sarađivali na čudan način.

Nastavljaju se pregovori između trupa KFOR-a i grupe pobunjenika koju predvodi zloglasni Milan Radoičić.

Dok slika na severu skoro nikome nije bila potpuna, na Kosovu se razvoj događaja pratio ponekad sa oduševljenjem za herojstvo koje je policija pokazala, ponekad sa strahom da to možda neće biti dovoljno.

KFOR je često optuživan da se ne uključuje na kosovskoj strani kada stvari izgledaju loše a njegova pomoć je omalovažavana kada je sve izgledalo dobro.

Građani Kosova uopšte, a meštani Banjske posebno, bili su šokirani i uplašeni neočekivanim razvojem događaja.

Svi su oni bili svedoci sukoba koji im je nastajao pred vratima.

Ovaj tragični događaj na severu Kosova bolan je podsetnik na posledice regionalnih tenzija i sukoba koji mogu da izbiju svakog trenutka.

Životi običnih ljudi vise o koncu dok diplomatija i međunarodne snage pokušavaju da pronađu izlaz bez senzibiliteta i autentičnog iskustva.

Banjska se završila kao događaj, ali ne i kao posledica.

Ova priča će nastaviti da utiče na budući razvoj događaja na Balkanu, izvan Kosova i same Srbije.

 

Ciljevi paravojne grupe

 

Prvi cilj pobunjeničke grupe bio je jasan – uspostavljanje snažnog prisustva na severu Kosova i pokazivanje da kontrolišu teritorije van gradova.

Drugi je bio intrigantniji: nameravali su da isprovociraju kosovsku policiju, da podstaknu lokalno stanovništvo da im se pridruži u sukobu koji bi bio van kontrole KFOR-a.

Očekivalo se da će ishod sa nepoznanicom biti sledeći: KFOR će tražiti pomoć srpske vojske ili će srpska vojska sama ući na Kosovo.

Prvobitno odustajanje od ova dva cilja dogodilo se kada je Radoičićeva grupa, zabarikadirana u Bitolju iščekujući pojačanje iz Srbije, shvatila da to pojačanje nikada neće doći.

Pobegli su, što nije bila njihova namera.

24. septembra nešto je počelo, ali nije i završeno. 

Pet dana kasnije, 29. septembra, srpske snage se okupljaju u borbene formacije i jasno ispoljavaju ofanzivnu nameru kao opravdanje za poniženje od prethodne nedelje.

Baze Kosovskih bezbednosnih snaga i kosovske policije gađala je srpska artiljerija.

Specijalne jedinice ulaze na teriroriju severnog Kosova.

NATO je predvideo takvu situaciju i postojala je realna opasnost da srpske snage u jutro 30. septembra krenu u intervenciju na Kosovu.

Neki u Beogradu su želeli da testiraju rešenost NATO-a da odbrani Kosovo, dok su drugi priželjkivali vojni sukob.

Diplomatija je bila zauzeta brojnim razgovorima sa obe strane.

Ali tek nakon što je Beogradu postalo jasno da će intervencija na Kosovu dovesti do otvorenog sukoba sa NATO-om, u tri sata posle ponoći naređeno je da se obustave sve vojne akcije.

Ovaj plan bio je sofisticiran pokušaj da se manipuliše situacijom na severu Kosova, sa špekulisanjem oko postojećih tenzija između Kosova i međunarodnog faktora.

U međuvremenu tragedija se pretvorila u neočekivani iskorak, a njene posledice će se osećati još dugo.

Konflikti, diplomatija i regionalne tenzije su pejzaž koji se stalno menja na Balkanu.

Hrabrost i profesionalizam kosovske policije, u kombinaciji sa diplomatskom aktivnošću i međunarodnom ozbiljnošću da se zaštiti Kosovo, uz blagonaklono ćutanje kosovskih lidera koji su im držali palčeve, osujetili su nameru grupe da rasporedi oružane jedinice na nekoliko lokacija na severu Kosova kako bi se demonstriralo prisustvo na terenu i stvorio utisak kod lokalnog stanovništva da ova formacija ima efektivnu kontrolu nad teritorijom van urbanih sredina.

Po njihovom planu, izazivanje sukoba sa policijskim snagama podstaklo bi reakciju lokalnog stanovništva i njihovo udruživanje sa ovim formacijama.

To bi onda dovelo do većeg sukoba i pošto njime ne bi mogle da upravljaju snage KFOR-a onda one, na osnovu tačke Kumanovskog sporazuma koja daje pravo komandantu KFOR-a da dozvoli povratak do 999 pripadnika srpskog osoblja na Kosovo, suočili bismo se sa novom situacijom kada bi ova grupa prihvatila prekid vatre samo ako bi KFOR-u u pomoć pritekle srpske snage.

Ili bi srpska vojska sama ušla na sever, u ime zaštite ovdašnjih Srba, i stvorila novu situaciju na terenu.

Zbog žrtvovanja Aferima Bunjaka (nešto što je bilo van pripremljenog scenarija) i brze i hrabre reakcije kosovske policije, ova formacija nije uspela da realizuje prvu verziju plana.

Na svu sreću, plan za sofisticiranu oružanu pobunu – zasnovan na ideji da je Kosovo u sukobu sa međunarodnim faktorom, potkrepljenom pretpostavkama da će međunarodna zajednica okrenuti leđa Kosovu zbog napetosti sa Kurtijem – nije uspeo.

Plan je propao, ali nije mrtav.

Taj plan Aljbin Kurti može da ubije u subotu (21.10.23. op.fbd) , ako odigra dobro svoje karte na sastanku sa najvišim zapadnim diplomatama. To je njegova šansa, verovatno poslednja.


* Autor je generalni direktor Albanian Posta, novinar i klolumnista iz Prištine koji je pisao za medije kao što su Koha Ditore, Gazeta Express, Klan Kosova i ABC News Albania. Sada radi i za Euronews Albania. 
1999. dobio je Medjunaordnu nagradu za doprinos slobodi medija koju dodeljuje Komitet za zaštitu novinara.
2008. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu ga je kao jednu od tri osobe optužene za nepoštovanje suda tokom suđenja Haradinaju kaznio sa 7.000 eura jer je navodno otkrio identitet zaštićenog svedoka u članku koji je napisao i objavio. 

** radni prevod FBD