Fatima Karimova
O situaciji u Nagorno Karabahu govori FATIMA KARIMOVA, glavna i odgovorna urednica nezavisnog azerbejdzanskog medija MIKROSKOP MEDIA
koji zbog represije prema novinarima u Azerbejdžanu deluje iz inostranstva.
Sa njom je razgovarala  MILA MALIININA, a tekst je objavila NOVA GAZETA koja zbog represije u Rusiji takođe deluje iz inostranstva.
Njihov razgovor objavljen je 20. septembra 2023. godine pod originalnim naslovom  

“Mi nismo protiv Azerbejdžana, mi smo protiv Alijeva”

 
       Mila Malinina

Dana 16. septembra hakovana je web stranica Mikroskopa, izbrisani su admin panel i dio sigurnosnih kopija, a sadržaj je blokiran. Glavna urednica publikacije Fatima Karimova rekla je da novinari sumnjaju na azerbejdžanske vlasti za ono što se dogodilo.“Od početka godine bili smo izloženi raznim vrstama napada, uvreda i prijetnji zbog materijala koje smo objavili i našeg kritičnog stava prema događajima u Karabahu”, rekla je ona.

Tri dana nakon toga, 19. septembra, Azerbejdžan je najavio početak „antiterorističke operacije“ u Nagorno-Karabahu. Novinari Mikroskop Media pratili su šta se dešavalo na društvenim mrežama publikacije.

Novaya Gazeta Europe razgovarala je s Fatimom Kerimovom o blokiranju web stranice publikacije, novinarstvu u Azerbejdžanu i ratu u Karabahu.

— Vaša web stranica je hakovana 16. septembra. Jeste li ga uspjeli vratiti?

— Još uvek nemamo pristup admin panelu, naši stručnjaci još uvijek rade na tome. Uspeli smo da vratimo glavnu stranicu, ali smo odlučili da ne žurimo s ažuriranjem stranice novim materijalima: postoji rizik da se napad ponovi. Kako nam je rekao informatičar koji je nekada radio kod nas, napad je izvela grupa ljudi, a ovo nije bio prvi pokušaj hakovanja našeg sajta. Sada pokušavamo ne samo da rešimo ovaj problem, već i ojačamo sigurnost stranice kako bismo je zaštitili od budućih mogućih napada.

Srećom, proces hakovanja nije uklonio materijale pohranjene na web stranici. Tamo imamo arhivu svih publikacija već pet godina. Jako sam se bojala da ćemo je izgubiti.

— Zašto mislite da su azerbejdžanske vlasti bile umiješane u hakovanje?

— Već pet godina pokrivamo teme vezane za politiku Azerbejdžana. Tokom godina suočavali smo se s različitim vrstama pritisaka od strane države, provladinih medija i državno organizovanih trolovskih grupa. Situacija se pogoršala od rata 2020.

Mi kao medij nismo podržavali rat. Zbog toga su provladini mediji objavili materijale o nama u kojima nas optužuju za izdaju. 

Situacija na početku ove godine: Krajem 2022. godine, koridor Lačin blokirali su takozvani azerbejdžanski „eko-aktivisti“. Osvetlili smo ovu situaciju i uradili malo istraživanje, tokom kojeg smo otkrili da ti ljudi zapravo nisu ekološki aktivisti. Uspjeli smo da dokažemo da situacija nije vezana za ekologiju, već za politiku. Organizacije i ljudi koji su učestvovali u ovom "protestu" dobili su grantove od vlade samo nekoliko sedmica pre zatvaranja Lačinskog koridora. Nakon toga pritisak na nas je dostigao vrhunac, više ne samo provladini mediji, već i državne televizije počele su da nas nazivaju izdajicama i objavljuju materijale o nama, a broj ljutitih komentara na našim stranicama na društvenim mrežama se povećao. Stoga verujemo da je stranica hakovana zbog naših aktivnosti i, posebno,

— Mislite li da je hakovanje sajta Mikroskop Media povezano sa činjenicom da je nekoliko dana kasnije Azerbejdžan pokrenuo „antiterorističku operaciju“ u Nagorno-Karabahu?

- Znaš, baš sam razmišljala o tome danas. Mogu samo pretpostaviti - nemamo izvora koji bi to mogli potvrditi. Ali hakovanje sajta bi moglo biti povezano sa predstojećim akcijama Azerbejdžana u Karabahu, jer, kao što sam već rekla, mi smo pokrivali ovaj sukob. S druge strane, naše društvene mreže su bile netaknute i nastavili smo da pišemo o ratu. Stoga se postavljaju pitanja: čak i da je postojala veza između hakovanja stranice i početka „operacije“, mi i dalje imamo priliku da nastavimo sa radom.

— Da li je sada moguće biti nezavisni novinar u Azerbejdžanu?

— U Azerbejdžanu sada postoji nekoliko nezavisnih medija i novinara; moguće je, ali opasno. Niko nema garancije da se ovi mediji uskoro neće zatvoriti, a da ovi novinari neće biti uhapšeni. Na primer, imamo dopisnike u Azerbejdžanu - nemoguće je nastaviti raditi bez zaposlenih na terenu. Takođe su se suočili sa pritiskom. Na primjer, tokom rata 2020. godine, kada je napadnut azerbejdžanski grad Ganja, poslali smo tamo dva naša dopisnika da napišu izvještaj sa lica mesta. Policija je znala da su ti novinari naši zaposleni i nije ih pustila u grad.

Nezavisnim novinarima je zabranjeno da posjećuju Nagorno-Karabah i pišu o ratu. O svemu što se tiče sukoba na ovim prostorima možemo saznati samo iz zvaničnih izvora - poručuju iz Ministarstva odbrane, na primjer.

— Šta će se dogoditi sa Karabahom i njegovim stanovništvom u budućnosti?

“Vlasti Nagorno-Karabaha su se danas složile da polože oružje i rasformiraju vojsku. Postignut je i sporazum o prekidu vatre. Sutra će se predstavnici Karabaha i Azerbejdžana sastati u Yevlahu, regionu Azerbejdžana. Teško je analizirati šta se dogodilo jer se ne znaju svi detalji. Nije saopšteno ko će prisustvovati sastanku niti koji će uslovi biti ponuđeni. Stoga je teško proceniti šta će se zaista dogoditi sa ovim teritorijama.

Nekoliko sela u Karabahu evakuisano je u Jermeniju uz pomoć ruskih mirovnih snaga, ali ne znam gde će tačno u Jermeniji biti i kako će Jermenija postupiti u ovoj situaciji. Što se tiče Jermena u Karabahu, oni ne žele da napuste svoj dom jer tamo žive dugi niz godina. Ali takođe je teško govoriti o tome šta će im se dogoditi u budućnosti. Godine 2020. neki ljudi koji žive na teritoriji koja je sada pod kontrolom azerbejdžanske vojske preselili su se u Jermeniju.


                                               Ruske mirovne snage tokom evakuacije civila iz Nagorno-Karabaha, 20.09.2023.  Foto: MOR 

— Da li promovišu rat u Azerbejdžanu?

— Da, uvek je postojala propaganda. Provladini mediji se uvek prilagođavaju retorici države, uključujući i pitanja vezana za situaciju u Karabahu i odnose sa Jermenijom. Oni promovišu ideje rata. „Ustaćemo, uradićemo ovo, mi smo država pobednica, nema Republike Arcah.

Od prvog rata 1990-ih, azerbejdžanske vlasti su uveravale građane zemlje da je Karabah naš glavni problem. „O demokratiji i ljudskim pravima možemo kasnije da razgovaramo, prvo treba da se pozabavimo Nagorno-Karabahom, vratimo naše zemlje, vratimo ljude koji su morali da ih napuste.'' Ova propaganda traje skoro trideset godina, tako da mnogi zaista misle da je rat u Karabahu istorijski sukob koji je za nas veoma važan.

Ako pokušate da kritikujete rat, onda ste optuženi da želite da date Azerbejdžan Jermeniji; želite da Azerbejdžan izgubi nezavisnost.

Propuštate da objasnite da kritikujete rat ne zato što niste patriota i što ste protiv Azerbejdžana kao države, već zato što ste protiv vlade Alijeva.

— Hoće li to povećati Alijevu popularnost?

— Cijela ova situacija je već povećala njegovu popularnost u Azerbejdžanu, posebno nakon Šušija ( govorimo o zarobljavanju Šušija od strane Azerbejdžana u oktobru 2020.Ed. ). Ovaj grad je bio od velikog značaja i za jermensku i za azerbejdžansku stranu. Stoga su ljudi nakon njegovog osvajanja počeli smatrati Alijeva pobjedničkim vođom, čovjekom koji je riješio problem Karabaha. Prošle godine su se Azerbejdžanci koji su napustili Nagorno-Karabah 1990-ih počeli vraćati u region i tamo je počela aktivna izgradnja. Sve kompanije koje se bave ovim su ili azerbejdžanske organizacije u vlasništvu Alijevih rođaka, ili kompanije iz Turske i drugih zemalja. Međutim, slika novih kuća povećava Alijevu popularnost.

— Koliko se ljudi u Azerbejdžanu protivi ratu?

- Ovo je bolna tačka. Nema ih mnogo. Česti su slučajevi kada se ljudi koji objave nešto antiratno na društvenim mrežama pozivaju u Službu državne sigurnosti Azerbejdžana. Bilo je još nekoliko ljudi koji podržavaju mir od rata 2020. godine, kada su veterani rata u Karabahu počeli da vrše samoubistva. Nakon toga su počeli razgovori o problemima koji prate rat. Ali čim je došlo do nove eskalacije, sve se vratilo u normalu. Lično poznajem nekoliko ljudi koji su pre par meseci na društvenim mrežama pisali da je Azerbejdžanu potreban mir, ali sada smatraju da Karabah treba vratiti pod kontrolu. Ljudi podržavaju ovaj rat jer vjeruju da je pravo Azerbejdžana da oslobodi svoju zemlju i uspostavi kontrolu nad Karabahom. Smatraju da to nije problem koji stvara vlast, već pitanje nacionalnosti.

*redni prevod, bold i italic FBD