Prigožinova smrt i Putinov malj
Posle smrti Jevgenija Prigožina, šefa zločinačke Grupe Wagner
Rusijom se širi sveopšta servilnost Putinu koja u ovom trenutku dostiže neviđeni, vizantijski obim
napisao je u svojoj kolumni KIRRIL MARTYNOV u evropskom izdanju ruskog dnevnika NOVA GAZETA.. Tekjst je objavljen 24. avgusta 2023. pod originalnim naslovom
Sledgehammer tranzicija
Kirril Martynov
Tačno dva meseca nakon pobune Jevgenija Prigožna, njegov privatni avion se srušio u Tverskoj oblasti. Koliko se može suditi na osnovu dostupnih informacija, u nesreći nije poginuo samo Prigožin, već i rukovodstvo Vagnerovog PMC-a, uključujući i poznatog ratnog zločinca Dmitrija Utkina.
U času Prigožinove smrti, njegov alter ego Vladimir Putin dodeljivao je nagrade učesnicima rata protiv Ukrajine vezanim za "80. godišnjicu pobede u bici kod Kurska".
Proslave se održavala u džinovskoj sali uređenoj u stilu nekropravoslavlja, karakterističnom za zvanični hram Ministarstva odbrane Rusije, u crno-crvenim bojama - simbolima smrti i krvi.
Prigožin je doveden na oltar ovog novog kulta smrti. Pošto je pobunjeniku iščupao srce, Putin mora preuzetii njegovu snagu za sebe.
Ruski zvaničnici, naravno, istražuju sve verzije pada Prigožinovog Embraer Legacy 600, uključujući "grešku pilota i tehničke probleme aviona". Međutim, verovatnije je da će se ono što se dogodilo u stvarnosti klasificirati kao pogubljenje. Izdajnika, kojeg Putin nije imenovao, koji je "zabio nož u leđa učesnicima SVO", a potom dobio garancije sigurnosti od diktatora iz Minska, Aleksandra Lukašenka, verovatno likvidirali su oni isti koji su mu donedavno bili poslodavci.
Recikliranje je svakodnevna stvarnost za one koji su spremni da pružaju prljave usluge.
Ista sudbina već je zadesila „heroje Donbasa“, kao što su Zaharčenko i Arsen Pavlov (Motorola), koje je Prigožin dobro znao.
Junski pokušaj pobune možda je bio povezan upravo s Prigožinovom željom da sebi produži život - kako ne bi završio na groblju heroja, odmah po završetku bitke za Bakhmut, kada njegovim gospodarima više nije bio potreban.
Plaćenik je na kraju uspeo da iscenjka dva meseca svog života, a jelo je Vladimiru Putinu servirano hladno.
Prigožin je dobio rasplet koji je pripremao za ostale.
Rusija pripremljena u stilu Prigožina je prostor apsolutnog nasilja i bespravnosti, gde „pravi muškarci maljem“ ubijaju svoje neprijatelje da bi ostvarili takozvane geopolitičke ciljeve, odnosno novac i moć.
Dakle, s jedne strane, Prigožin se simbolično ubio vlastitim maljem.
S druge strane, smrt Prigožina, organizovana po njegovim pravilima, može se smatrati završnom fazom zamene državnog poretka i birokratije u Ruskoj Federaciji - ultranasiljem.
Nakon pogubljenja Prigožina, malj je ostao u Putinovim rukama.
Time je poslata nedvosmislena poruka svima onima koji su lojalni Vladimiru Putinu, ali koji sumnjaju kako „specijalnu vojnu operaciju“ treba izvoditi na neodređeno vreme, bez obzira na njenu cenu, a po potrebi i do potpunog samouništenja ruskog naroda.
Rat će se voditi tačno onako kako je i počeo.
To će učiniti oni ljudi kojima je Putin poverio svoju glavnu ideju, a oni će biti odabrani po principu lojalnosti.
Za sumnju u ono što se dešava obični čoveku biće kažnjen “ zatvroskom kaznom za lažnjake”, a nelojalnim bogatašima će padati avioni.
Kao što znate, Putin zaista nije volio da kažnjava svoje bliske saradnike.
Verovatno, u njegovim vlastitim očima, takav pristup pokazuje njegovo razlikovanje od Staljina.
Staljinizam rodom iz KGB-a je neprihvatljiv upravo zato što je izgrađen na metodičnom uništavanju generacija vlastitih agenata.
Pogubljenje Prigožina u ovom kontekstu može se shvatiti kao ukidanje ovog tabua odmazde za one koji su ''naši'' pod sumnjom.
Propagandni telegram kanali počeli su da govore o početku „čistki“, koje su apsolutno neophodne kada je „u pitanju samo postojanje Rusije“ (da dodamo: znamo ko je to stavio).
S druge strane, Prigozhin nikada nije ušao medj' blisku elitu, pa je otud preuzimao najluđe projekte. Njega je zapravo i raznela činjenica kada je odlučio da je sada i sam elita,
Bilo kako bilo, one koje su nekada nazivali „ruskom elitom“ očekuju teška vremena. Od njih se traži - i oni obezbeđuju - potpunu poslušnost, pa čak i servilnost prema najluđim, nesposobnim i samoubilačkim odlukama Putina.
Bogati i uticajni ljudi u Rusiji više ne bi trebalo da budu samo lojalni ratu, već da se u potpunosti slažu oko toga kako, do koje tačke i kojim upravljačkim odlukama se ovaj rat organizuje.
Drugim rečima, „ruske elite“ koje gledaju pad Prigožina moraju se složiti da mogu, ako je potrebno, biti ne samo saučesnici u zločinima, već i da mogu i propasti - u plamenu nuklearnog udara ili kao rezultat novih intriga na dvoru.
Servilnost birokratije, specijalnih službi, krupnog biznisa, predstavnika kulture dostiže u ovom trenutku neviđeni, vizantijski obim.
Svaka osoba lojalna ratu u Ruskoj Federaciji mora se deklarisati kao prah pod nogama jedne velike istorijske ličnosti.
U suprotnom, može se im desiti kao što i Prigožinou - onaj za koga nema "Novičoka", dobiće doživotnu robiju, a ako to ne uspe, avioni će početi da sami padaju s neba. To sada više „nije preoštro čak ni za Kremlj“ – Kremlj sada radi tako.
„Ruske elite“, zamrznute u pozi „šta god hoćete“, istovremeno su zauzete traženjem alternativnih aerodroma – koliko to dozvoljava ugao gledanja. Mesta na planeti za skrivanje porodica i imovine kako bi im dali šansu da prežive u jezivom plesu Vladimira Putina s istorijom.
Nije bilo alternativnog aerodroma za Prigožin.
*radni prevod i bold FBD
