Pravni ugao                                                                                                                       
23. avgusta 2023. 

                                                                          
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

                                              NEIZNUDJENA GREŠKA MARINIKE TEPIĆ
                                                                   Manjinski izveštaj

Gotovo nezapaženo 17. avgusta je istekao rok koji je odlukom Narodne skupštine određen za rad Anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar i na teritoriji Smedereva i Mladenovca.

Osnivanje tog Odbora bio je jedan od ključnih zahteva tekućih protesta podstaknutih stravičnim masakrima u OŠ Vladislav Ribnikar i u Mladenovcu.
Izglasavanje odluke o njegovom osnivanju u Narodnoj skupštini 11. jula predstavljalo je jedan od opipljivijih trijumfa protesta koji su u tom trenutku trajali već duže od 2 meseca.

Upravo iz tog razloga je neshvatljiva lakoća sa kojom se od njega naizgled odustalo i gromoglasna tišina sa kojom je ispraćen 17. avgust kao poslednji dan predviđen za njegov rad.

Svi se sećamo pisma punomoćnika porodica dece stradale u masakru u OŠ koje je vladajućoj većini bilo koristan izgovor da se osujeti ispunjavanje zadatka zarad kojeg je Narodna skupština Anketni odbor formirala. Ipak, ni pismo ni bojkot rada Odbora od strane narodnih poslanika – kojima to pismo nije bilo razlog već povod za neučestvovanje u radu Odbora – nisu bili u stanju da samostalno prirede fijasko kojem smo svi posvedočili tog 22. jula.

Za tako nešto je bila neophodna i apsolutna pasivnost upravo onih ljudi koji su bili zaduženi da njegovim radom rukovode – konkretno njegove predsednice!

Nesazivanjem sednica Odbora, čak i u okolnostima kada je bilo apsolutno jasno da on neće imati potreban kvorum za rad, Marinika Tepić je pristala na mimikriju koja je celokupnoj javnosti predstavljana kao „uvažavanje legitimnih zahteva porodica oštećenih“ i tako odustala od poverenog joj zadatka već pri prvom pokušaju opstrukcije rada Odbora čijim radom je morala da predsedava.

Međutim, iako je svima jasno da Odbor nije obavio zadatak zarad kojeg je formiran njegov rad – formalno – nije okončan i pred njim je ostao jedna, poslednja, dužnost. Naime Odbor, u konkretnom slučaju njegova predsednica, mora u skladu sa tačkom 6 Odluke o njegovom osnivanju Narodnoj skupštini dostavi Izveštaj o svom radu o kojem Skupština mora da glasa.

Kako bi uopšte trebalo da izgleda Izveštaj o ničemu?
Kakav bi on mogao imati značaj nakon svega što je pratilo (ne)rad Anketnog odbora?
Zbog čega je ovo uopšte bitno? Kome?

Za početak, javnost ima pravo da zna koji članovi Anketnog odbora su bojkotovali njegov rad.

Poslovnik Narodne skupštine u čl. 73 jasno propisuje da je učešće člana odbora u njegovom radu obavezno. Oni, naravno, mogu izostati sa njegovih sednica usled sprečenosti ali bi čak i tada o tom razlogu Odbor morao biti obavešten. Sve ove okolnosti su se, u skladu sa Poslovnikom, morale navesti u zapisniku koji je morao biti posebno vođen na svakoj sednici (čl. 80 Poslovnika).

Sve te okolnosti bi, naravno, bilo lakše utvrditi da su sednice Odbora redovno zakazivane i da je o tome postojao pisani trag.

O takvom Izveštaju, u kojem bi bilo jasno naznačeno zbog kojih narodnih poslanika Imenom i Prezimenom Anketni odbor nije bio u stanju da izvrši povereni mu zadatak, morala bi da raspravlja Narodna skupština na svojoj sednici koja bi, opet, vodila svoj zapisnik na kojem bi se isto tako Imenom i Prezimenom jasno video stav narodnih poslanika o (ne)postupanju njihovih kolega kojima je bio poveren ovaj važan zadatak.

Iako se cirkusu koji oslovljavamo sa Narodna skupština ne čini da je ostavljanje pisanog traga toliko važno, valja se podsetiti da vladajuća većina nije prezala od krivotvorenja ovih zapisnika i zbog naizgled mnogo benignijih stvari od onih o kojima bi moralo da se raspravlja na toj sednici.

Tek nakon okončanja ovog postupka i ispravnog adresiranja odgovornosti za krah Anketnog odbora će biti moguće razgovarati o „političkom predstavljanju“ protesta koji će uskoro ući u peti mesec sa izgledima njihovog omasovljavanja većih razmera.

Svi ti ljudi koji šetaju protiv nasilja  imaju pravo na objašnjenje šta se dogodilo sa Anketnim odborom i ko je odgovoran za to – imenom i prezimenom.
Bilo ko ko pretenduje da ih „politički predstavlja“, sada ili u budućnosti, mora da bude u stanju da im pruži to objašnjenje.

U suprotnom koliko ima smisla pričati o „političkom predstavljanju“ protesta kada zahtevi tih protesta u telu koje je formirano upravo pod pritiskom tih masovnih protesta nisu bili predstavljani upravo onda kada je bilo najvažnije da budu predstavljani?