Pravni ugao                                                                                                                       
12. avgusta 2023. 

                                                                          
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD



     TRAGEDIJA U OŠ RIBINIKAR I GRAĐANSKA ODGOVORNOST

Iz Višeg suda u Beogradu nedavno je potvrđeno* da su roditelji dece ubijene u OŠ Vladislav Ribnikar podneli tužbu za naknadu nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti njihove dece protiv maloletnog napadača i njegovih roditelja.

Dok se pitanje krivične odgovornosti maloletnog napadača više i ne postavlja u ozbiljnim razgovorima, pitanje građanske odgovornosti – razumljivo – nije bilo u toj meri interesantno javnosti koja je bila preokupirana krivičnopravnim aspektom ove tragedije. U tom kontekstu tužba koju su podnele porodice oštećenih deluje, u najmanju ruku, neobično.

Da bi smo bolje razumeli zašto je podnošenje upravo ovakve tužbe u slučaju Ribnikar neobično, moramo videti kako je pitanje građanske odgovornosti za štetu regulisano našim zakonomima, ko u slučaju Ribnikar može biti odgovoran i po kom osnovu.

Krenimo redom…

1. Napadač

Maloletnik tek sa navršenih 14 godina može biti odgovoran za pričinjenu štetu. Kako napadač na dan počinjavanja masakra u OŠ Vladislav Ribnikar nije imao navršenih 14 godina, on lično ne može biti pozvan na odgovornost - osim ako se ne dokaže da je pri pričinjavanju štete bio sposoban za rasuđivanje.

Upravo to pitanje je najdublje škoiralo i podelilo celokupnu javnost. Shvata li maloletni napadač šta je uradio? Da li je bio svestan posledica koje će usled njegovih postupaka trpeti drugi? Na ova pitanja se definitivan odgovor može dati samo u sudskom postupku, iako najprimitivnijih špekulacija na tu temu od strane tabloida do sada nismo bili pošteđeni.

Pored krivice, drugi osnov za odgovrnost napadača može biti i pravičnost u smislu čl.169 Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, ukoliko napadač nije odgovoran za štetu, sud može kada to pravičnost zahteva osuditi samog štetnika da naknadi štetu koju je pričinio potpuno ili delimično – pod uslovom da se naknada ne može dobiti od lica koje je u trenutku pričinjavanja štete bilo dužno da vodi nadzor nad njim.

Ukoliko napadač nije u stanju da naknadi pričinjenu štetu, opet kada to pravičnost zahteva - naročito s obzirom na materijalno stanje njegovih roditelja i oštećenika sud može obavezati roditelje da naknade štetu potpuno ili delimično – čak i ako nisu krivi za nju.

2. Roditelji

Pre razmatranja pitanja potencijalne odgovornosti roditelja valja naglasiti da njihova eventualna krivična odgovornost – ukoliko bude bila utvrđena – predstavlja predmet drugih sudskih postupaka. Ovom prilikom se nećemo osvrtati na te postupke, iako bi oni sami za sebe predstavljali izuzetno zanimljivu temu, već samo na pitanje njihove potencijalne odgovornosti po tužbi podnetoj od strane roditelja oštećenih.

Roditelji prema čl. 165 ZOO odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuje njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. Ove odgovornosti roditelji mogu biti oslobođeni iz dva razloga: ukoliko bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice ili ukoliko je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu ako je to lice odgovorno za štetu.

Međutim, čak i ukoliko dužnost nadzora u trenutku pričinjavanja štete nije bila na roditeljima, oštećeni imaju pravo da zahtevaju naknadu od roditelja ukoliko je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili porodičnih navika koje je dete steklo od roditelja – što je, opet, nešto što bi moralo biti utvrđeno u sudskom postupku.

Ovakvom utisku u javnosti za sada nesumnjivo ide na ruku izveštavanje pojedinih medija o ovom masakru kojim se sva odgovornost za tragediju u OŠ Vladislav Ribnikar pokušava svaliti isključivo na roditelje napadača i u kojima se, bez trunke zadrške, demonizuje ličnost samog napadača. Ipak, pored ovog već navedenog, jedan potencijalni motiv ovakvog izveštavanja moglo bi takođe biti izbegavanje postavljanja pitanja odgovornosti...

3. OŠ Vladislav Ribnikar

Jedini subjekt koji, zanimljivo, do sada nije pozvan na odgovornost je upravo sama OŠ Vladislav Ribnikar. Ona čak nije ni obuhvaćena tužbom roditelja stradale dece – iako čl. 167 ZOO nedvosmisleno propisuje da je za štetu koju prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom škole odgovorna upravo škola!

Škola bi mogla biti oslobođena odgovornosti ukoliko dokaže da je nadzor vršen na propisan način, kao i u slučaju da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Međutim, u konkretnom slučaju oslobađanje škole od odgovornosti po ovom osnovu bilo bi malo verovatno ako se uzme u obzir da je protiv zaposlenih u školi Vladislav Ribnikar vođen disciplinski postupak u kojem su izrečene sankcije usled – između ostalog – nesprovođenja mera za bezbednost dece, učenika i zaposlenih.

Dodatne činjenice koje bi ukazivale na odgovornost same škole mogle su biti utvrđene kroz rad neslavno „ukinutog“ Anketnog odbora. Iako zaključci odbora ne bi imali snagu sudske odluke, na njih bi se porodice oštećenih svakako mogle pozivati u postupku protiv škole koji bi – potencijalno – mogle pokrenuti pred sudom. Opstrukcija rada anketnog odbora nije osujetila utvrđivanje tih činjenica, ali je dokazivanje propusta škole u sudskom postupku za toliko otežano porodicama oštećenih.

Pitanje odgovornosti OŠ Vladislav Ribnikar se, ipak, u ovom trenutku ne razmatra pošto sami roditelji stradale dece, naizgled, ne insistiraju na njoj. Njihovi motivi i razlozi zbog kojih ne postavljaju pitanje odgovornosti škole za sada ostaju nepoznati.

* * *

Nakon sagledavanja pravnog aspekta problematike građanske odgovornosti u slučaju OŠ Ribnikar, nedoumice – jedna naročito! (čitalac možda već sluti Koja) – vezane za tužbu roditelja oštećenih postaju vidljivije i gotovo je nemoguće preći preko njih.

Zbog čega bi javnost morala da posveti svoju nepodeljenu pažnju upravo ovom pitanju? Upravo zbog toga da se ne bi zameli tragovi koji ukazuju na odgovornost „sistema“ a koji bi, prema slovu zakona, morao prvi biti pozvan na nju, pre roditelja - pa čak i pre napadača!

Sva događanja koja su usledila na pravnom planu nakon masakra u školi Vladislav Ribnikar – od pokretanja krivičnih postupaka protiv roditelja napadača, preko opstrukcije rada anketnog odbora i zaključno sa ovom tužbom – ostavljaju previše prostora za sumnju da nepozivanje „sistema“ (škole) na odgovornost nije puka slučajnost pa čak ni deo bilo kakve pravne strategije usmerene na uspeh u sporu.

Javno insistiranje na krivičnoj odgovornosti roditelja napadača služi tome da se zabašuri pitanje građanske odgovornosti samog „sistema“ kojem su na staranje bili povereni i napadač i njegove žrtve a pod čijim krovom se dogodila ova tragedija neviđenih razmera.

Ukoliko to zametanje tragova bude uspešno i ukoliko „sistem“ pilatovski opere ruke od ove tragedije, posledice takve svojevrsne pravne podmetačine po celo društvo biće nesagledive.





* posle RTS  i ostali mediji, na isti način