3 pogleda na NATO Summit u Viljnusu


U Viljnusu je završen dvodnevni samit NATO-a. Kao rezultat toga, Ukrajina  još nije dobila zvaničan poziv u alijansu, ali su zemlje članice odobrile stvaranje Saveta Ukrajina-NATO, a Ukrajina  izuzeta od zahteva za Akcionim planom za članstvo (MAP) koji je dosad bio uslov za svaku novu članicu Saveza.
Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je saveznike.

Novaja gazeta  razgovarala je sa politikologom, vojnim ekspertom i političkim analitičarem o tome šta Ukrajina može da postigne nakon samita, da li će se odnosi Kijeva i Zapada razvijati po „izraelskom” scenariju i kakav je stav Nemačke i Sjedinjenih američkih država

Kiril Rogov

Politikolog (Rusija):

Na ovom samitu NATO-a tri pitanja su bila značajna za Ukrajinu. Prvi se ticao odnosa Ukrajine i NATO-a. Ovde je bilo očigledno da zemlje alijanse – pre svega njihovo stanovništvo – nisu bile spremne da daju garancije bezbednosti i da se nađu u stanju rata sa Rusijom.

Drugo pitanje se ticalo zvaničnog poziva Ukrajini u NATO. Kijev je na tome insistirao, nagoveštavajući da bi ovaj poziv značio čvrstu nameru da se Ukrajina primi u alijansu čim se neprijateljstva završe. Ključne ličnosti NATO-a izjavile su da bi takav poziv podrazumevao automatski ulazak. A to ne odgovara njihovom viđenju situacije. Oni veruju da Ukrajina tek treba da pređe put da bude spremna za pridruživanje.
Kijev je ovo video kao varku koja bi Zapadu omogućila da pregovara o neutralnom statusu Ukrajine sa Moskvom ako ne postoji druga opcija za sporazum.

Po mom mišljenju, upornost ukrajinskog rukovodstva, pre svega Zelenskog, dovela je do suprotnog rezultata.
Zemlje članice NATO-a su sasvim jasno nagovestile da politički sistem Ukrajine nije u prosperitetnoj državi kao što bi se moglo pomisliti.
Buduće članstvo je stvar unutrašnjih reformi u Ukrajini: ispunjavanje obaveza u oblasti korupcije, političkog sistema, razmatranja prava manjina. Ovo je prilično važna pozicija.

Ukrajina nije održiva demokratija.
Mnogo je problema u sistemu javne uprave. Važno je da vodeće zemlje Zapada imaju polugu pritiska kako bi Kijev krenuo napred u rešavanju problema u pravcu za koji zemlje NATO-a smatraju da je ispravan.

Oni insistiraju da ulazak u alijansu nije automatski, niti bezuslovan. Ulazak će zavisiti od toga kako će se razvijati politička situacija u Ukrajini.

Najvažniji deo samita u Viljnusu bilo je usvajanje deklaracije o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Ovaj dokument definiše odgovornost zemalja G7 da obezbede bezbednost kroz pružanje finansijske, vojne i organizacione pomoći.
Deklaracija stavlja rang za integraciju Ukrajine i NATO, i to ne na nivou deklaracije, već na nivou stvarne implementacije.
Ovo je važno jer Kijev konačno dobija koordinisanu strategiju vodećih zemalja za podršku svojoj vojsci.
Istinev radi, ovde se podrazumeva još jedna faza: deklaracija nije sporazum, a sporazum će, najverovatnije, biti podložan nekim dodatnim uslovima.

Ovo je veoma važan korak ka savezničkim odnosima između Zapada i Ukrajine.
To je donekle slično onome što se zove „izraelski model“, ali je inovativan sistem. Novi model još nije razrađen, biće razvijen.
Međutim, ovaj korak je još važniji od pozivanja Ukrajine u alijansu.

Aleksej Golobucki

Politički strateg (Ukrajina):

Ukrajina je već nešto postigla. Jasno je da je postojao maksimalan plan – da se dobije konkretan datum za ulazak u NATO, ali ovo je bila previše optimistična nada. Nekoliko meseci ranije bilo je jasno da se to neće dogoditi. Ali rezultati samita u Viljnusu su prilično pozitivni: Savet Ukrajina-NATO, nema potrebe da se poštuje MAP zahtev, postoji sveobuhvatna pomoć i prilagođavanje ukrajinske vojske modelima alijanse.
Ovo je najprobojniji samit NATO za Ukrajinu u istoriji.

Podrazumeva se da će promene uticati na sistem komandovanja i upravljanja ukrajinskom vojskom i donošenje odluka, autonomiju nižeg i srednjeg nivoa, a sovjetsko naoružanje će postati prošlost. U ukrajinskoj vojsci ima dosta anahronizama koji su preživeli posle modernizacije 2014. godine – moraju da se otklone.

Ali još uvek je nejasno na koje standarde će se promeniti same trupe NATO-a, jer upravo Oružane snage Ukrajine stiču ono neprocenjivo iskustvo koje nema nijedna druga zemlja članica alijanse.

Mnogi govore o razvoju odnosa Ukrajine sa NATO-om po scenariju partnerstva sa Izraelom, ali mi smo i dalje druga zemlja. Ne možemo se porediti. Izrael se protivi prilično nerazvijenim arapskim državama bez nuklearnog oružja i sa ogromnim protivrečnostima u unutrašnjoj politici.
Ukrajina se suprotstavlja najvećoj državi na svetu nuklearnim oružjem. Pune garancije bezbednosti može dati samo član 5 NATO-a. Sve dok Ukrajina ne uđe u NATO, odnosi će verovatno biti donekle slični izraelskom scenariju: Ukrajini će biti dato oružje i novac.

O tome je iskrenije govorio češki predsednik Petr Pavel.
Prema njegovim rečima, Kijev ove godine ima „prozor mogućnosti“ da vrati što veći broj okupiranih teritorija.
Ako se rat završi, godinu dana kasnije biće samit NATO-a za američke izbore, na kome će, kako sam razumeo, američki predsednik DŽo Bajden, u okviru predizborne kampanje, možda insistirati na članstvu Ukrajine u alijansi.
Ovaj gest će biti kruna dugogodišnje pomoći SAD.

Ako se Ukrajini nanese taktički nuklearni udar, onda će reakcija Zapada, bez obzira na garancije, biti, jer je ovo bez presedana.
Ali mora se imati na umu da je problem komplikovaniji: on se sastoji ne samo u bezbednosti, već iu očima Sjedinjenih Država i Nemačke. S obzirom na ulazak Ukrajine u NATO, Zapad se poziva na njene odnose sa Rusijom. Mnogi predstavnici alijanse smatraju ovo važnim. Ali mislim da će se ovo vremenom promeniti.

Oštre izjave predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog neposredno pre i tokom samita su u principu logične.
Vaš saveznik kaže da će učiniti sve i pomoći, a zatim stavlja „ali“. A za vas ovo "ali" ne postoji, jer živite u drugom svetu.
Koncept globalnog sveta je trebalo da zamre još 90-ih, ali se vuče po inerciji.
Skoro cela politička elita u Nemačkoj se hrani Gaspromovim novcem, a Bajden je čovek koji je video Brežnjeva. Od ovih ljudi teško je očekivati novu politiku . Zelenski je 40-godišnji muškarac koji se nikada nije bavio politikom. Možda i on, kao i drugi mlađi političari, malo bolje shvata da se ono što Zapad želi nikada neće dogoditi. Zbog toga se vodi tako teška politička diskusija.

Ian Matveev

Vojni analitičar (Rusija):

Za sada vidimo samo deklarativne izjave, ali one će sigurno uticati na proces snabdevanja naoružanjem i obuku ukrajinske vojske. Jer ovo je neka vrsta pozitivnog signala svim saveznicima da postoji podrška i dugoročni planovi. Iako, naravno, ne vidimo direktan početak prijema Ukrajine u NATO. Ali zajedno sa izjavom lidera G7 o garancijama, sve to pomera proces sa političke tačke gledišta.

Ono što je najvažnije, postoji potreba za reformom upravljanja oružanim snagama, kako na nivou birokratije (štab), tako i na terenu (u trupama). Da biste to uradili, potrebno je obučiti nove oficire i prekvalifikovati postojeće.
Pitanje naoružavanja NATO opremom je malo jednostavnije – ona mora biti isporučena i obučena za operatere, što se već delimično sprovodi.
Međutim, jasno je da će tokom rata to biti izuzetno teško učiniti u potpunosti - oprema se troši, ne može se akumulirati, morate se držati bilo kakvog oružja, uključujući i sovjetsko.
I, naravno, biće potrebna integracija u zajednički sistem NATO-a, što je potpuno nemoguće tokom rata, inače će značiti ulazak NATO-a u rat.

* radni prevod FBD