Balkan i izazovi za SAD
DANIEL SERWER američki profesor i dugogodišnji analitičar i tumač prilika na Zapadnom Balkanu
3.juna 2022. objavio je na portalu PEACEFARE.NET osvrt na aktuelna politička zbivanja
Originalni naslov njegovog teksta glasio je:
Stagnacija nije ni najgora ni najbolja 
Daniel Serwer
Region Balkana stagnira. Zaustavljeni su razgovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Beograd je, nakon što je obećao promene u politici prema Ukrajini, i dalje je na strani Rusije. Izborna reforma u Bosni i Hercegovini je mrtvo slovo na papiru. Crna Gora ima novu prelaznu vladu čiji je mandat priprema za izbore naredne godine. Bugarska blokira pregovore o pristupanju EU i sa Makedonijom i sa Albanijom.
Moglo je biti gore
Na Balkanu vlada zakon o biciklima. Ako se ne kreću, teško je održati ravnotežu i veća je verovatnoća da dođe do kolapsa.
Srbija bi mogla da pokuša da kopira ruski scenario, proglasivši postojanje genocida nad Srbima na severu Kosova kao opravdanje za prelazak vojske preko reke Ibar. Kao upozorenje trebalo bi da posluži mobilizacija vojske Beograda kao odgovor na prepirku oko registarskih tablica pre nekoliko meseci. Da ne pominjemo značajno raspoređivanje snaga duž granice sa Kosovom.
Bosanskohercegovački srpski član kolektivnog predsjedništva Milorad Dodik mogao bi ostati bez tankih kriški salame koje je preuzimao kako bi Sarajevo lišio suvereniteta i pokušao bi napraviti veliki potez poput zauzimanja Brčkog, manje-više autonomnog grada na severoistoku Bosne koji povezuje dva krila Republike Srpske.
Hrvatski nacionalisti u Bosni mogli bi pokušati da konstituišu svoj entitet i povuku se iz centralnih institucija zemlje. Nemiri u Makedoniji mogli bi da sruše reformski nastrojenu, proevropsku vladu, pa čak i da ubrzaju međuetnički sukob.
Moglo bi i bolje
Nažalost, ideja „celovite i slobodne“ Evrope umire, ne samo u Ukrajini. Na Balkanu postoje zemlje koje su zaista posvećene liberalno-demokratskoj, evropskoj budućnosti i neke koje to nisu. Pod današnjim Aleksandrom Vučićem Srbija nije. Nije ni Bosna i Hercegovina, čije se sve etničke nacionalističke političke stranke protive načelu jedan čovek/jedan glas. Crna Gora je na ivici, uglavnom zbog rusofilskih, prosrpskih političkih partija i Srpske pravoslavne crkve, koje su u poslednje vreme dobile veliku pažnju. Makedonija i Albanija žele da se kreću u evropskom pravcu. Upravo bugarski etnički nacionalizam, koji negira postojanje makedonskog identiteta, stvara probleme.
Popravljanje stvari će zahtevati usklađene evropske i američke napore da se zagovara liberalna demokratija na Balkanu. Nema razloga da Bosna i Hercegovina ima tročlano predsjedništvo i tročlano sve ostalo više od 25 godina nakon rata koji su etnički nacionalisti izvršili na njenoj teritoriji. To je ustavno, a ne izborno pitanje. Crnoj Gori je potrebna vlada koja je u stanju da ponovo preuzme vođstvo u implementaciji zaheva EU. Bugarska treba da odustane od opstrukcije pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanijom. Biće mnogo prilika pre nego što se oni završe da se reše problemi jezika i identiteta.
EU i SAD su usklađene , ali ne napadaju svoju težinu
Da bi se na Balkanu dešavale dobre stvari uvek je bilo potrebno da SAD i EU budu usklađene. Sada jesu. Pošto su Trampove gluposti nestale, ponovo su na čelu ozbiljni američki i evropski pregovarači. Trenutni problem je što preuzimanje tereta nije lako dostupno. Evropa je previše podeljena. Pet članica EU ne priznaje Kosovo. Jedna je, Mađarska, naklonjena ruskim i srpskim nacionalističkim ciljevima. Druga se, Hrvatska, očigledno meša u unutrašnje stvari Bosne kako bi bila od koristi političkoj stranci koju kontroliše.
Amerikanci se suočavaju sa otežanim ubedjivanjem kako bi naterali predsednika i državnog sekretara da se više nego rečima posvete balkanskim pitanjima, koja spadaju na listu prioriteta. NATO saveznicima Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj su potrebni udarci na visokom nivou.
Rizici su stvarni, čak i ako nisu neizbežni
Rizici su stvarni, ali ne nužno neizbežni. NATO je verovatno oprezan naspram poteza srpske vojske. Dodik je na kraćoj uzici nego nekada u prošlosti. Srbija ne želi da on krene ka nezavisnosti Republike Srpske, iz straha da ne pokvari prijatan odnos Beograda sa Briselom i Vašingtonom. Izborni zakon u BiH je i dalje na snazi. Ako hrvatskii nacionalisti bojkotuju oktobarsko glasanje, to će za njih biti kontraproduktivno u smislu predstavljanja i možda čak ponuditi priliku za ustavnu reformu, što je zaista ono što je potrebno. Crna Gora je sposobna da uspe i s malo truda. Makedonija i Albanija bi mogle da iskoriste kašnjenje koje je Bugarska izazvala da se bolje pripreme za ispunjavanje zahteva EU, posebno oko vladavine prava.
Vašington i Brisel su odlučili da svoju neposrednu pažnju usmere na pitanja Bugarske/Makedonije. To je razumljivo, jer bi njihovo rešavanje (ili odlaganje) omogućilo i Makedoniji i Albaniji da nastave pregovore o pristupanju EU i daju podsticaj pro-EU snagama širom Balkana. Ali to nije dovoljno. SAD i EU treba da poboljšaju svoj učinak u ostvarivanju boljih diplomatskih rezultata na Balkanu u celini. Ja sam profesor. Dobar (3) u 21. veku nije dobra ocena.
*radni prevod FBD
