BLOG PRAVNI UGAO
21. oktobra 2026.
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
 
 Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD

O mogućnosti Vučićevog samopomilovanja

Da li je, možda, bivši predsednik Srbije Vučić među poslednjim pomilovanjima sačuvao jedno i za sebe?

Ovo pitanje, ma koliko se činilo apsurdnim, moguće je upravo zbog zavere ćutanja o tome ko su bili "sretni dobitnici" u poslednjoj odluci o pomilovanju potpisanoj 27. septembra.

Pitanje je, međutim, i moderno i relevantno u današnjem svetskom političkom kontekstu - posebno uzimajući u obzir događanja u Sjedinjenim američkim državama.

Podsetimo se, predsednik Džo Bajden je pre primopredaje dužnosti predsedniku Trumpu potpisao niz pomilovanja kojima su bili obuhvaćeni članovi njegove porodice i administracije.

Sam Donald Trump je kasnijom prilikom komentarisao kako je Bajden "pogrešio" jer pomilovanjima nije obuhvatio samog sebe, čime se nadovezao na svoj stav iz prvog mandata da predsednik može samom sebi da dodeli pomilovanje.

Nije poznato da li su Vučiću prilikom potpisivanja pomilovanja ovi događaji bili na pameti i da li su oni uticali na njegovu odluku 27. septembra, ali oni ne bi trebalo da utiču na naše razmatranje da li je nešto slično moguće u Srbiji.

Krenimo redom...

Pod pretpostavkom da je ministar pravde pre raspuštanja Narodne skupštine pokrenuo postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti bivšeg predsednika Vučića za (ne znamo zapravo koja?) krivična dela u vezi sa kojima se ne vodi bilo kakav krivični postupak, niti su za njih podneta krivične prijave javnom tužiocu, da li je predsednik Vučić takav predlog za pomilovanje mogao da potpiše i da li bi tako dato pomilovanje bilo zakonito?

Budući da bi Vučić imao privatni interes (teško je zamisliti veći!) koji bi direktno uticao na vršenje njegove funkcije – u konkretnom slučaju na davanje pomilovanja – pitanje razrešavanja tog sukoba interesa predstavljalo bi preduslov za davanje odgovora na ovo pitanje.

Uporište za ovakvo tumačenje možemo pronaći u čl. 6 Ustava Republike Srbije kojim je eksplicitno zabranjen sukob interesa i kojim se predviđa njegovo razrešavanje u skladu sa zakonom.

Ovde na scenu stupa Zakon o sprečavanju korupcije kojim je regulisana baš ova materija a koji se – da ne bude bilo kakve zabune – jednako odnosi na predsednika Republike kao i sve druge javne funkcionere!

Naime, ukoliko bi predsedniku na gore opisan način bio dostavljen predlog za njegovo pomilovanje, on bi najkasnije u roku od 5 dana od prijema takvog predloga o njemu morao da obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije i da prekine svako dalje postupanje po tom predlogu dok se pitanje sukoba interesa ne reši pred Agencijom.

Ukoliko bi Agencija u tom slučaju utvrdila da postoji sukob interesa i da predsednik Vučić ne može dati pomilovanje građaninu Vučiću, Agencija bi o tome u roku od 15 dana morala obavestiti predsednika Vučića uz preporuku(?!) da spornu odluku ne potpiše.

U nekom normalnijem svetu i nekoj uređenijoj zemlji cela priča bi se završila davanjem negativne preporuke Agencije.

Ne postoji način da se ovaj belodani sukob interesa otkloni, a bilo kakva odluka o takvom pomilovanju doneta uprkos njegovom postojanju bila bi protivustavna i nezakonita.

Na žalost, ne živimo u takvoj zemlji – makar ne još.

Naša priča nadalje, ipak ima i nastavak.

Ako bi se, kojim slučajem, predsednik oglušio o takvu preporuku Agencije i spornu odluku ipak potpisao, Agenciji na raspolaganju preostaje javno objavljivanje sopstvene odluke o postojanju sukoba interesa u konkretnom slučaju i da je pomilovanjem samog sebe predsednik Republike povredio zakon.

Pored toga moguće je i podnošenje krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal - ukoliko Agencija smatra da postoji “sumnja” da je predsednik pomilovanjem samog sebe svesno zolupotrebio službeni položaj radi sticanja materijalne ili kakve druge koristi.

Bilo bi više nego zanimljivo pratiti kako bi TOK postupao po takvoj prijavi. Posebno ukoliko kod čitalaca postoji sklonost ka crnom humoru. I posebno,  kada ništa od onoga što se događa nije smešno.

Istovremeno, Agencija bi bila ovlašćena da pokrene još i postupak pred Ustavnim sudom radi oglašavanja sporne odluke neustavnom.

Kada bi Ustavni sud na čelu sa Vladanom Petrovim doneo svoju odluku u tom postupku neka procene sami čitaoci.
Razmiljati o mogućem stavu koji bi taj Ustavni sud u toj odluci zauzeo strašno je, čak i previše. 

Možda je razmišljanje o ovom pitanju potpuno bespredmetno, ali: dok se ne objavi spisak pomilovanih i krivičnih dela koja su obuhvaćena odlukom o pomilovanju od 27. septembra ne možemo biti na sigurnom.

Ako ste se ikada pitali šta preostaje nakon urušavanja svih institucija i svih normi među ljudima pod teretom lične razobručene moći jednog čoveka evo jednog od odgovora:

Danas u Srbiji ne postoji ni pravni ni institucionalni mehanizam, pa čak ni rudimentarni politički okvir, koji bi bio u stanju da se suprotstavi takvoj moći dok se ona uzdiže iznad i izvan zakona.

Preostali su samo studenti.

Kao i nada i vera da iz ruševina u kojima prolaze naši životi možemo zajedno da izgradimo nešto Bolje.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
DONIRAJTE ODMAH
ili na