BLOG PRAVNI UGAO                                                                                        
25. aprila 2026.                                                                                                          
                                                                                                                                                                                                                                        
                                                                                                                                                 
                                                                                      
Napisao
Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD

Tri preporuke za demrdićizaciju tužilaštva

Nakon objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije o tzv. "Mrdićevim zakonima" - posebno njenih devet preporuka za izmenu seta pravosudnih zakona - javno su potvrđene ocene stručne javnosti, parlamentarne opozicije i civilnog društva da je tim zakonima izvršen ozbiljan napad na samostalnost i nezavisnost tužilaštva.

Ma koliko predsednica Narodne skupštine, koja je po hitnom postupku ovakve zakone provukla kroz skupštinsku proceduru, pokušavala da ovo mišljenje predstavi kao pozitivno po vladajuću većinu ne može se poreći činjenica da se preporukama Venecijanske komisije praktično traži totalni zaokret u odnosu na rešenja koja su "u cilju usklađivanja sa propisima Evropske unije" usvajana pre nešto manje od 3 meseca.

Od devet preporuka Venecijanske komisije posebno se izdvajaju se 3 (tri) preporuke koje bi deklarativnu rešenost vladajuće većine da ih sprovede mogle dovesti u ozbiljno iskušenje.

Prva se odnosi na popuštanje omče koja je ovim zakonom stavljena oko vrata Vrhovnog javnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje, i kaže kako umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji. 
Osim što se njom poručuje koliki značaj se pridaje međunarodnoj saradnja pri suzbijanju određenih vidova kriminaliteta (poput, recimo, trgovine narkoticima), ona predstavlja svojevrsni izazov Ministarstvu pravde da povuče crtu u pesku i otvoreno kaže u kojim slučajevima interesi nacionalne države pretežu nad suzbijanjem ovakvih i sličnih vidova kriminaliteta.

Druga se odnosi na položaj glavnih javnih tužilaca, kojima su tzv. “Mrdićevim zakonima” data široka ovlašćenja – i to na uštrb ovlašćenja koja je pre usvajanja tih zakona imao Visoki savet tužilaca i kaže da treba isključiti mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata.
Dalje, preporukama ne samo što se predlaže da se tako oduzeta ovlašćenja vrate Savetu, već se predlaže i ograničavanje broja mandata koje tužilac može vršiti kao glavni javni tužilac.

Iako se to eksplicitno ne navodi, ova preporuka gotovo da je direktno uperena protiv glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i predstavlja nedvosmislenu ocenu njegovog mandata u tom tužilaštvu.

I dok se u određenoj meri i može očekivati popuštanje vladajuće većine po pitanju međunarodne saradnje Vrhovnog javnog tužilaštva, čini se manje verovatnim da će vladajuća većina lako prihvatiti da se odrekne svojeg najjačeg aduta u beogradskom tužilaštvu.

Treća preporuka koja kaže kako tužioce čija su upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije, uz uvođenje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja potvrđuje moje ranije izneto mišljenje da će glavno merilo demdrićizacije tužilaštva biti upravo povratak *SVIH* ranije upućenih javnih tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Pritom, vraćanje ranije upućenih tužilaca koje preporučuje Komisija ne govori nužno o njihovim kompetencijama već pre svega predstavlja ocenu da je odluka o njihovom udaljavanju iz tužilaštva putem tzv. “Mrdićevih zakona” predstavljala političko uplitanje u rad TOK-a.

Pored toga, preporukom Venecijanske komisije dato je za pravo onim glasovima unutar Visokog saveta tužilaca koji su potencirali značaj stručnih kriterijuma prilikom ovih upućivanja i koji su isto tako insistirali na postupku za redovna imenovanja unutar ovog tužilaštva.

Ipak, Treća preporuka mogla bi da predstavlja kap koja je preliva prepunu čašu dok glavno pitanje nije “KAKO će vlast da sprovede preporuke Venecijanske komisije?” već “DA LI će to učiniti i kako bi mogla da (O)PRAVDA njihovo NESPROVOĐENJE?!”

Jedno od mogućih opravdanja mogu biti vanredni izbori.

Ukoliko bi oni bili raspisani ovog leta, kao što se u javnosti već špekuliše, to bi predstavljalo direktno izbegavanje javno obećanog sprovođenja preporuka Venecijanske komisije i u tom kontekstu treba sagledavati i predložene izmene izbornih zakona koje su ove nedelje ušle u skupštinsku proceduru.

Da li je vladajuća većina spremna na takav potez i da li smatra da je održavanje tekovina tzv. “Mrdićevih zakona” vrednije od bilo kojeg iznosa predviđenog za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan saznaćemo vrlo brzo.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na