POSEBAN TRETMAN: Crna Gora, pretnje i navike
Piše MILAN JOVANOVIĆ, predsednik FBD                                                                                        

Kad sam pre tri godine bio na prvom Podgoričkom novinarskom forumu mislio sam da je u Crnoj Gori  napravljena jasna mapa puta kako se suprotstavljati matrici crne propagande koja ratuje protiv nezavisne, suverene i evroatlanske Crne Gore.

Nije moje da vrednujem kako se u Crnoj Gori te mape  pridržavalo, kako ona funkcioniše i da li još uopšte postoji?

Ali očigledno je da su i protivnici nezavisne evrotalanske Crne Gore danas čak glasniji,  prilježni u podstastiranju svojih fake-istina, laži i spletki iz njihovih propagandnih crnih mapa!

Što je NATO Crnoj Gori  bliži,  njima je etički prag sve niži.

Za očekivati je da pretnje protivnika  evroatlanske  Crne Gore bivaju sve žešće, uključujući  i otvorene pretnje vaninstitucionalnim nasiljem i pozivima na linč.

Ali nije za očekivati da se to oćuti.

I izdaleka se vidi da  su protivljenje članstvu u NATO, insistiranje na  izborima koji će biti legalni samo ukoliko na njima pobedi opozicija i ruženje  i stigmatizacija  glavnih protagonista legalne vlasti iz istog ’’paketa’, da to nisu samo  paralelne već sinhronizovane i koordinisane akcije iz jednog centra,  koji ne mora nužno biti u Crnoj Gori. 

Crna Gora suočava se sada sa još oštrijim fazama hibridnog rata koji se protiv nje vodi od njenog osnivanja - još od onog referenduma iz 2006. čijem se ishodu i rezultatima sad suprotstavlja zagovaranjem ovog novog tobože o NATO-u. 

Političke i operativne pripreme za rušenje evroatlanske Crne Gore su u finalnoj fazi. U teoriji ih opisuju kao pokretanje koordinirane akcije političkog pritiska i medijskih i drugih dezinformacija. Iza njih obično sledi organizovanje masovnih antivladinih protesta i nemira u napadnutoj zemlji,  infiltriranje specijalnih snaga, prerušenih u lokalne gradjane, a potom  napad na institucije, sa aktivnomm ili pasivnom podrškom korumpiranih ljudi u vlasti i policiji. Kao što je to bilo na Krimu i u Istočnoj Ukrajini.

Crnogorci su se  tokom ovih 11 godina već navikli na medijsku hajku koja se vodi protiv nezavisne i suverene Crne Gore i onih  koji su za njenu samostalnost i put ka EU i NATO najzaslužniji.

I ta navika je najopasnija!  

Ali,  ako niko kome to nalaže dužnost (državne institucije i medijska regulatorna tela) ništa ne čini, ako niko kome to nalaže savest (civlno društvo ) neće da reaguje na flagrantne neistine i podmetanja, ako se misli da se evroatlanska Crna Gora brani sama po sebi, ili sama sobom,  da je to nešto trajno dato i garantovano,  onda  bi se jednog jutra Crnogorci mogli probuditi u zemlji koja  više nije ona u kojoj su zanoćili i koja će se sve brže udaljavati od onog čemu su težili. A posle će biti potrebne decenije da Crna Gora bude tamo gde bi mogla biti već ovog proleća ili leta.

Mediji u tome svemu ovom imaju  strahovito važnu ulogu, ali  mogu imati i opasnu onda kad svoju slobodu smišljeno pretvaraju  u  njenu zloupotrebu čije bi posledice mogle biti pogubne i po njih same i po crnogorsko društvo u celini.     

* Integralna verzija izjave date podgričkim Dnevnim novinama  koja je objavljena u njihovom vikend izdanju 21-22, januara 2017. 


**  https://issuu.com/dnevne-novine/docs/730271_4_1484972975/1?e=5189478/43370227