Šta se desilo Putinu?

 

VUK DRAŠKOVIĆ, predsednik Srpskog pokreta obnove i popularni srpski pisac objavo je ovaj podsetnik o preobraženju ruskog predsednika Putina od najomiljenije do jedne najomraženijih ličnosti savremenog sveta 19. aprila 2022. u beogradskom dnevniku DANAS u rubrici Lični stavovi Ipod originalnim naslovom „Perestrojka“ Vladimira Putina

 
         Vuk Drašković

Šta se to i kako desilo, pa se Vladimir Putin odrekao Vladimira Putina i postao neprijatelj sebi samome?

Kao nastavljač glasnosti i perestrojke Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, na početku njegovog predsedničkog mandata, Zapad ga je prihvatio sa najsnažnijom podrškom i velikom nadom u demokratski preobražaj Rusije. Britanska kraljica Elizabeta priredila mu je doček dostojan careva.

Američki predsednik DŽordž Buš ugostio ga je ne samo u Beloj kući nego i na svom porodičnom imanju u Teksasu.

U Putinovim očima prepoznao sam toplinu ruske duše“, izjavio je.

Francuski predsednik Žak Širak u Sankt Peterburgu je sa novim predsednikom Rusije proširivao De Golovu viziju „ujedinjene Evrope, od Atlantika do Urala“.

Od Lisabona do Vladivostoka! – rekao je Širak, a Putin oduševljeno prihvatio.

Nemački kancelar Gerhard Šreder upoređivao je Putina sa caricom Katarinom Velikom, koja je, uz Petra Velikog, postavljala temelje evropeizovane imperijalne Rusije.

Premijer Italije Silvio Berluskoni često je ponavljao: „Putin je moj brat.“

Vladimir Putin je prihvatao zapadno prijateljstvo prema njemu i Rusiji.

I uzvraćao je prijateljstvom.

On, koji je izgubio dva brata za vreme nacističke opsade i bombardovanja njegovog rodnog Lenjingrada, u Berlinu se nemačkim poslanicima obratio na njihovom jeziku.

Rekao je: „Govoriću na jeziku Getea, Hajnea, Tomasa Mana.“ Bundestagom su se dugo prolamali aplauzi.

Američkog predsednika je pitao da li bi Zapad podržao članstvo Rusije u NATO alijansi?

I odgovoreno mu je isto što i Gorbačovu i Jeljcinu. Welcome, but… Dobro došli, ali…

Sa nerazvlašćenim KGB-om i nedemontiranim staljinističkim poretkom, u NATO se ne može!

Vladimiru Putinu je, ipak, učinjen ustupak. Osnovan je zajednički Vojni savet NATO alijanse i Rusije!

Na svetu celome, Putinova Rusija nije imala nijednog neprijatelja, sem čečenskih terorista i džihadista.

I hidre KGB, samo lakše ranjene za vladavine Gorbačova i Jeljcina, koja je globalnu svetsku putinofiliju i rusofiliju koristila za totalnu pljačku Rusije, teror svojih mafijaških klanova i oligarha, surove likvidacije svih koji su se suprotstavljali KGB agresiji.

Preimenovan u FSB i GRU, KGB likvidira petoricu novinara moskovske Nove gazete.

Ana Politkovskaja, najpoznatija među tim žrtvama, izrešetana je na kućnom pragu u Moskvi.

Ivan Safronov, kolumnista moskovskog Komersanta, bačen je sa petog sprata zgrade u kojoj je živeo.

Kidnapovan je i ubijen Leonid Etkind, direktor lista Karijera.

U gradu Tomsk, u policijskoj stanici na smrt je pretučen novinar Konstantin Popov.

U Moskvi je nožem usmrćen istraživački reporter Ivan Stepanov, a u Nemačkoj je izboden Maksim Žujev.

Viktor Afanasenko nađen je polomljenog vrata u svome stanu.

 

„Okliznuo se i pao“, saopštili su KGB istražitelji.

U zatvoru je ubijen i slavni advokat Sergej Magnicki, koji je razotkrio mrežu državnih i KGB lopova i ubica.

Posthumno, njemu u čast, Kongres SAD usvojiće 2012. godine Zakon Magnicki, čije su mete državni kriminalci i lopovi u čitavom svetu.

Pre ubistva Magnickog, u „specijalnim operacijama“ KGB u Rusiji ubijeno je nekoliko stotina ljudi.

Novinara, najviše njih, aktivista za ljudska prava, neposlušnih oligarha, agenata KGB koji su progovorili o zločinima.

Aleksandar Litvinjenko, a uskoro i Boris Berezovski, nekada Putinovi prijatelji, likvidirani su u Londonu.

Vladimir Putin se udaljavao od sebe negdašnjeg.

Prihvatao je propagandu staljinističkog Levijatana i antizapadne, sve češće i antihrišćanske i nacističke, propovedi Ruske crkve.

Namere Zapada prema Rusiji – odjekivalo je sve glasnije – nisu prijateljske, nego paklene.

Sa evropskim poretkom vrednosti i vladavinom zakona, raspala bi se Ruska Federacija!

Rusima je potrebna čelična ruka Gospodara.

Autokratija.

Državna sila.

Zapadna demokratija će razoriti i Ameriku i Evropu.

Okolnosti prizivaju „ruskog cara“ ili novog Staljina.

Vladimira Putina, koji će da obnovi imperiju.

Raspadom Sovjetskog Saveza, Rusija je izgubila nekoliko miliona kvadratnih kilometara, a izvan njenih granica ostalo je više od sto miliona Rusa, onih koji su to nesumnjivo i onih koji su, kao Ukrajinci i Belorusi, nasilno odvojeni od ruske nacije! – govoreno je Putinu, a on, ponikao u KGB, lako je to prihvatao.

Strpljivo i medijski briljantno, Putin je i Rusiji i svetu sebe predstavljao kao izuzetnog Vođu, kakvog nikada i nigde nije bilo.

Teror u svojoj zemlji i tragično siromaštvo ogromne većine naroda zasenjivao je probama novih oružja, kao i svojom ličnom obdarenošću za sve.

Pilotirao je migom, ronio duboko u Bajkalsko jezero, demonstrirao veštine u džudou, polunag galopirao sibirskom tajgom, igrao hokej na ledu…

Upoređeni sa njim, i Petar Veliki, i Napoleon, i Linkoln, i Lenjin, i Staljin, bili su invalidni…

Posle ukrajinske pobune na kijevskom Majdanu, zaigrao je „ruski rulet“.

U Donbasu je napadnuta Ukrajina.

Lugansk i Donjeck proglašavaju secesiju, a Vladimir Putin pobunjenicima, čije odmetništvo formalno nije priznavao, šalje i ruske vojnike i oružje.

Preko noći su dobili i rakete za obaranje aviona.

Jednom od njih oborili su i malezijski avion i ubili svih 296 putnika u njemu.

U osmogodišnjem ratu između ukrajinske vojske i združenih donbaško-ruskih snaga poginulo je više od deset hiljada ukrajinskih i ruskih vojnika, i oko tri hiljade civila.

Te obostrane žrtve, izazvane iz Moskve dirigovanom secesijom Donjecka i Luganska, Putin će, u februaru ove godine, proglasiti za „genocid nad Rusima u Donbasu“ i narediti invaziju svoje oružane sile, sa ciljem da se ispravi „istorijska greška“ postojanja i ukrajinske nacije i ukrajinske države!

Dok je Donbas goreo, Putin je 26. januara 2015. objavio da će se 27. januar, ubuduće, proslavljati kao Dan snaga za specijalne operacije. (Setimo se Jedinice za specijalne operacije Slobodana Miloševića!) I baš sutradan, na prvi praznik Snaga za specijalne operacije, u specijalnoj operaciji ispred Kremlja je ubijen lider demokratske opozicije Boris NJemcov! U specijalnoj operaciji otrovan je i njegov naslednik Aleksej Navaljni. Ludo hrabar Rus. Izlečio se u Nemačkoj i vratio u Rusiju, pravo u zatvor…

Vladimir Putin je i totalnu vojnu invaziju Ukrajine nazvao „specijalnom operacijom“.

Ukrajina postaje ogromna Hirošima. Kraj smrti, ratnim zločinima i razaranju se ne nazire.

Državnik koji je, samo pre dve decenije, širom sveta obasipan priznanjima i pohvalama, danas je najizolovaniji.

Može li, usred krvi i ruševina Ukrajine, Vladimir Putin da se udalji od sebe sadašnjeg i oslobodi apostola smrti u vrhu svoje države?

Nije zločin pokajanje zbog zločina, niti zaustavljanje apokalipse u Ukrajini može biti poraz. I ukrajinski i ruski narod bi to pozdravili.

Fridrih Niče je napisao da su velike epohe ljudskog života samo one kad se čovek usudi da svoje zlo prekrsti u ono što je najbolje u njemu.