Druga faza rata u Ukrajini
Ruski tenk T-72 zarobljen u nedavno oslobođenom ukrajinskom selu Lukianivka, 27. marta 2022.
MICHAEL McFAUL američki diplomata i univerzitetski profesor i ambasador SAD u Moskvi od 2012. do 2014, uoči 50. dana od početka agresije Rusije na Ukrajinu izneo je svoje vidjenje stanja rata u Ukrajini i pristupa Zapada u američkom dnevniku THE WASHINGTON POST.
Njegov tekst objavljen je 13. aprila 2022. pod originalnim naslovom
Zapad ne treba da ustukne pred Putinovim pretnjama
Michaal McFaul
Predsednik Volodimir Zelenski, njegovi ukrajinski ratnici i njegov hrabri narod se bore i dalje. Bez obzira na sve, porazili su vojsku Vladimira Putina u bici za Kijev.
Ali jedna inspirativna pobjeda ne pobjeđuje u ratu.
Oni se sada pripremaju za ono što obećava još veću bitku za Donbas u istočnoj Ukrajini, za koju ukrajinski zvaničnici veruju da bi mogla odrediti ishod rata.
I dalje im je potrebna pomoć Zapada — a Zapad mora odgovoriti bez popuštanja pred ruskim prijetnje.
Ova sledeća faza rata će se oštro razlikovati od prethodne.
Ravne i prazne istočne stepe će otežati Ukrajincima da koriste taktiku udari i beži koja im je do sada tako dobro služila.
Sada im hitn rebaju tenkovi, uključujući pre svega T-72 iz sovjetske ere (koje im mogu isporučiti nekoliko bivših članica Varšavskog pakta koje su sad u NATO), kao i druga oklopna vozila.
Takođe im je potrebna artiljerija dugog dometa opremljena granatama od 152 i 155 milimetara, višestrukim raketnim sistemima (MLRS), sistemima protivvazdušne odbrane kao što su S-300, protivbrodski projektili za odbranu gradova na obali I borbenim avionima MiG-29.
Nakon šest sedmica borbi, Ukrajini je potrebna i dopuna svake vrste opreme - od šlemova do metaka.
Predsednik Bajden, NATO saveznici i nekoliko drugih partnera već su isporučili dosta oružja.
Bajden je omogućio transfer slovačkih sistema protivvazdušne odbrane S-300 u Ukrajinu tako što je pristao da premesti modernije sisteme zemlja-vazduh Patriot radi zaštite Bratislave. Drugi saveznicisu najavili obećanje da će poslati oklopna vozila, protivbrodske raketne sisteme, pa čak i tenkove.
Ovo su velika postignuća.
Ukrajincima nije potrebno samo teško naoružanje iz sovjetskog doba.
Takođe im je potrebno modernije i efikasnije oružje sa Zapada, čak i ako bi vojnici morali da se obučavaju za njihovu upotrebu van bojnog polja.
Kako je rekao ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmytro Kuleba, „Što više oružja dobijemo i što pre ono stigne u Ukrajinu, više ljudskih života će biti spašeno“.
On je u pravu. Ali zapadni lideri su i dalje zabrinuti zbog ruskih prijetnji eskalacijom.
Zapadne obaveštajne procene govore da će isporuka borbenih aviona, na primer, biti neprihvatljiva za Putina.
Malo u Washingtonu, Berlinu, Briselu ili Londonu brinu od eskaliracije ovog rata.
Ova pretnja eskalacije, međutim, je jeftina priča. Putin blefira .
On namerno dozvoljava američkoj obaveštajnoj zajednici da otkrije podatke o eskalaciji kako bi nas uplašio da ne pomognemo Ukrajincima da pobede.
Putinov prvi blef bio je njegov najstrašniji.
Pre nekoliko nedelja zapretio je posledicama “ kakve nikada niste vidjeli u celoj svojoj istoriji ” protiv zemalja koje bi se umešale u Ukrajinu, i obećao da će staviti ruske nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti.
Sada znamo da su ove reči bile prazne pretnje,koje je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg opisao kao "zveckanje nuklearnom sabljom".
Prema visokim Bajdenovim zvaničnicima s kojima sam lično razgovarao, pokazalo se da Putin nije promenio status pripravnosti svojih nuklearnih snaga.
Nedelju kasnije, bivši predsednik Dmitrij Medvedev, sada zamenik šefa ruskog Saveza bezbednosti, objasnio je da Rusija "zadržava pravo upotrebe nuklearnog oružja ako se suoči s egzistencijalnom pretnjom, čak i ako druga strana nije upotrebila nuklearno oružje".
Nijedna zemlja ne preti napadom na ,a kamoli uništenjem Rusije.
Takođe, postoji zabrinutost da bi Moskva mogla da pokuša da upotrebi taktičko nuklearno oružje unutar Ukrajine.
Ako se suoči s porazom, kako se tvrdi, Putin bi mogao biti primoran da teroriše Zelenskog i Ukrajince do kapitulacije.
Ipak, ovaj scenario je takođe vrlo malo verovatan.
Prelazak ovog praga bi otuđio mnoge zemlje koje trenutno stoje po strani,uključujući pre svega Kinu.
Rusija bi postala još više izolovana na međunarodnom planu.Štaviše, upotreba nuklearnog oružja bi ugrozila domaću podršku ratu.
Rusi ne odobravaju upotrebu nuklearnog oružja.
Većina analitičara pretpostavlja da bi ova druga upotreba nuklearnog oružja u svjetskoj povijesti natjerala Kijev da se preda. Nisam tako siguran. Stvar Ukrajinaca je pravedna; njihova volja za borbu je izuzetna . Nakon nuklearnog napada, vjerojatnije je da će Ukrajinci udvostručiti nego kapitulirati, pa bi čak mogli pokušati da odvedu rat u Rusiju.
Rusija je takođe upućivala nenuklearne pretnje Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Rusija svaki transport oružja na ukrajinsku teritoriju smatrati " nepoštenom igrom .Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je na sličan način prokomentarisao da su isporuke zapadnog naoružanja Kijevu "ne samo opasan potez" već da su "ove konvoje pretvorile u legitimne vojne mete".
Pa ipak, i ovde, ima malo suštine u zalasku. Ruska vojska se teško bori u ratu protiv manje i manje naoružane ukrajinske vojske . U takvim okolnostima, malo je verovatno da će Putin napasti najveću vojnu alijansu na svetu, koju vodi najmoćnija vojska na svetu, Sjedinjene Države.
Putin je ljut i haotičan , ali nije samoubca.
Biden i njegov tim za nacionalnu bezbednost možda su imali poverljive obaveštajne podatke koji sugerišu da su ovi rizici od eskalacije veći nego što se mogu proceniti putem javnih izvora. Međutim, u suportnom, slobodni svet onda treba da Ukrajincima obezbedi kvalitet i količinu oružja kako bi prevladali u Donbasu. Ukrajinska pobeda ili zastoj u toj bici učiniće nas i naše NATO saveznike bezbednijima. Poraz će proizvesti suprotno .
*radni prevod FBD
