Još jedan genocid


Photo courtesy: Ukrinform TV 

Pod originalnim naslovom ''Još jedan genocid: Buča spaja Gerniku i Babi Jar'' američki portal COUNTERPUNCH objavio je esej koji je napisao MELVIN GOODMAN novinar, pisac, profesor sa univerziteta  Johns Hopkins i nekadašnji analitičar CIA

     Melvin Goodman

Hajdm'o opet.  Bidenovoj administraciji je trebalo nekoliko sedmica pre nego što je priznala da je Rusija kriva za ratne zločine u Ukrajini. Koliko će vremena biti potrebno da Bidenova administracija prizna genocid Rusije u Ukrajini?

Bio je potreban improvizovan i neplanirani događaj u Washingtonu 16. marta pa da predsednik Joe Biden nazove ruskog Vladimira Putina "ratnim zločincem". Nedelju dana kasnije, Bidenov tim za nacionalnu bezbednost ocenio je da je Rusija zaista kriva za ratne zločine. (Pišući  ovaj esej, saznao sam da je ruska precizna raketa sa natpisom „za decu“ pogodila željezničku stanicu, ubivši najmanje 50 žena, djece i staraca koji su tražili humanitarno sklonište.)

Bidenova izjava da Putin „ne može ostati na vlasti“ takođe je bila improvizovana i neplanirana. Imajući u vidu dobro poznatu paranoičnost  i ksenofobičnost ruske političke kulture i Putinovu ulogu kao deteta te kulture, to je izazvalo posebno oštru reakciju Kremlja. Ruski lideri (kao i „korisni idioti“ u Sjedinjenim Državama koji podržavaju rusku propagandu) veruju da su „revolucije u boji“ između 2003. i 2005. u tri bivše sovjetske republike (npr. Ukrajina, Gruzija i Kirgistan) bile inspirisane i vođene od strane Sjedinjenih Država.

Veliki problem za Bidenov tim za nacionalnu bezbednost bio je pokušaj da se uskladi sa Bidenovim nasumičnim i spontanim izjavama o politici prema Ukrajini. Njegovoj administraciji obično treba nedelju ili dve da nadoknadi zaostatak. Pre invazije, na primer, Biden je na konferenciji za novinare primietio da će američki odgovor na rusku upotrebu sile ovisiti o tome “da li se radi o manjem upadu”. Odgovarajući na novije pitanje o mogućoj ruskoj upotrebi hemijskog oružja, Bajden je naglasio da bi to "izazvalo odgovor u naturi". Glasnogovornik predsednika brzo je izjavio da Sjedinjene Države zauzvrat neće koristiti hemijsko oružje. Čak i ako savetnik za nacionalnu sigurnost Sullivan iskreno veruje da se “nivo sistematskog lišavanja života” ne penje na nivo genocida, samo je pitanje vremena kada će Bajden to izustiti.

Uverenje Bidenovog tima da ogromna količina ruskih krivičnih dela nije dostigla nivo genocida stavlja ih u ravan s prethodnim američkim administracijama koje su pogrešno rešavale velike slučajeve genocida u 20. stoljeću. Trenutno, Bidenovi mudraci za nacionalnu bezbednost verovatno veruju da genocidna aktivnost mora dostići masovni nivo smrti i razaranja koje su za cilj imale Jermene, Jevreje i Tutse od strane Turaka, Nemaca, odnosno vlade Ruande. Čak i tada, Ruzveltova administracija je odbila da se pozabavi pitanjem Holokausta; Clintonova administracija nije se angažovala oko Ruande; a trebalo je više od sto godina da se Osmanlije optuže za genocid nad Jermenima. Neuspeh Izraelaca da podrže Ukrajinu, štaviše, postavlja laž kao„nikad veću“.

U stvari, pitanje “ogromnosti” nema nikakve veze sa stvarnim genocidom. Ovonedeljni  Ekonomist , najautoritativniji nedeljnik na engleskom jeziku, tvrdi da „istražitelji vole da otkriju da ruske snage treba da budu optužene, čak i ako nisu ubijale u takvom sistematskom obimu da su počinile genocid“. The  Economist retko kad bio tako glup. Ključne determinante genocida odnose se na „nameru;“ nema sumnje da Putin i njegova sadistička vojska pokušavaju da pokore jednu naciju i istrebe pripadnike određene ili definisane grupe identiteta. Poput nacista pre 80 godina, Rusi pokušavaju da uguše Ukrajinu kao nezavisnu naciju. Užasi Buče koji se ponavljaju širom Ukrajine svakako liče na užase Babi Jara, (jarugu blizu Kijeva u kojoj su Hitlerovi vojnici streljali više od 30 hiljada Jevreja i Ukjrajinaca 1941.) , i bezobzirno uništenje u Španiji od strane nacističke Legije Kondora, koja je obeležena u Picassovoj "Gernici", međunarodnom simbolu genocida. Sjedinjene Države i njihovi saveznici su čak zatajili istinu o Hitlerovom konačnom rešenju tokom rata. Bili smo posmatrači ovih genocida, a opet se sada čini da smo posmatrači.

Verovatno će tim za nacionalnu sigurnost pokušati da sprečiti Bidena da prizna genocid zbog političkih i pravnih posljedica koje prate takvu optužbu. Sjedinjene Države bi bile odgovorne za prikupljanje dokaza i osiguravanje da Putin i njegova vojna komanda na kraju budu pozvani na odgovornost. Ni Rusija, ni Sjedinjene Američke Države nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, pa je teško poverovati da će ikada biti održan međunarodni krivični sud kakav je radio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Kratkoročno. međutim, optužba za genocid bi mogla pritisnuti Indiju, Singapur,

Postoje dva dodatna problema koja sprečavaju Sjedinjene Države da proglase Putinovu megalomaniju i ruske sadističke napade genocidom. Većina zemalja NATO-a (posebno dve najmoćnije — Sjedinjene Američke Države i Nemačka — signalizirale su svoju nespremnost da podnesu ekonomske žrtve u ime Ukrajine. Naši najjači NATO saveznici pokušavaju da smanje svoj ekonomski bol u sukobu s Rusijom, a većina NATO-a zemalja – posebno Sjedinjene Države – strahuju od direktnog sukoba sa Rusijom. Rusi bi mogli dobiti ovu bitku (i sljedeći Hladni rat) jer veruju da su superiorni u odnosu na Zapad i jer su spremni na lične i ekonomske žrtve za nacionalnu bezbednost dok Zapad više ne može.

Odbijanje priznanja genocida još je jedan primjer odsustva strateškog razmišljanja i planiranja u politici nacionalne bezbednosti Bidenove administracije. S jedne strane, predsednik Bajden daje improvizovane i neplanirane komentare o Putinu i ruskoj spoljnoj politici. S druge strane, Biden je Putinu ponudio  carte blanche u Ukrajini sa nizom izjava u kojima se detaljno opisuje koje bismo radnje poduzeli, a koje ne bismo; koje ratne instrumente bismo, a koje ne bismo poslali u Ukrajinu; te su naglasili da su mnoge akcije neprihvatljive jer bi dovele do Trećeg svetskog rata. Najnoviji budžet za odbranu otkriva slično odsustvo strateškog razmišljanja; čini se da je jedina svrha povećanje potrošnje, ali čemu? Konačno, bilo je nekoliko političkih inicijativa koje dovode u pitanje ili poboljšavaju užasno nasleđe Donalda Trumpa koje je uključivalo loše postupanje s politikom prema Kini i nedostatak brige o važnosti odnosa Kine i Rusije bez presedana koji je usmjeren na američku politiku.

Geopolitičke i političke posledice kolebljivosti SAD osetiće se na mnogo načina. Bez obzira da li Sjedinjene Države zaista iznesu zvaničnu optužbu za genocid, priroda rusko-američkih odnosa neće biti ista u kratkom roku. Baiden je skrenuo pažnju na borbu između demokratskih i autoritarnih država, ali njegove dosadašnje akcije će oslabiti institucije poput Ženevskih konvencija i Međunarodnog krivičnog suda koje su potrebne za provođenje međunarodnog prava. Ne može se Putina jednog dana nazivati ​​“ratnim zločincem” i “monstrumom”, a sutradan najavljivati ​​sankcije za Putinove ćerke.

Zauvek će ostati upamćeni divljaci koji su u Buči stvorili “pakao na zemlji”. Podsetimo se i predsjednik Volodimir Zelenski pitao je prošle sedmice Savet bezbednosti  UN-a „Jeste li spremni da zatvorite UN? Ako je odgovor ne, onda morate da odmah delujete.” Narod Ukrajine čeka odgovor.