2022: Dodik i bosanska pita

Dejtonski sporazumi dele bosansku pitu po etničkim linijama. To smanjuje političku konkurenciju i postiče predatorsko ponašanje napisao je na portalu  PEACEFARE.NET  amreički profesor dugogodišnji analitičar i tumač prilika na Zapadnom Balkanu DANIEL SERWER.
U najnovijem tekstu objavljenom na početku godine on se osvrće na opcije mogućih odgovora na političke poteze koje su povukli Milorad Dodik i b.h. entitet Republika Srpska.
Članak je objavljen 3.januara 2022. pod  originalnim naslovom ''Ako hoćete da ostavite utisak pošaljite padobrance''   


Daniel Serwer

Prošlomesečna pretnja srpskog političkog šefa Milorada Dodika nestaje u prazničnoj izmaglici. Niko ko prati bosanskohercegovačku politiku ne bi smeo da bude opušten. On je jasno stavio do znanja da je njegov cilj de facto secesija Republike Srpske. Nadležnost ovog regionalnog entiteta proteže se na 49% teritorije Bosne i Hercegovine.

Dodik ide mali korak po mali korak. Svaki put reže salamu da bi se približio onom što želi. 
Prošlog meseca sastala se Narodna skupština RS-a kako bi počela planiranje povlačenja, posle šest meseci, iz bezbednosnih, pravosudnih i poreskih institucija Bosne. Sve su one formirane nakon rata 1992-95. koji je okončan Dejtonskim mirovnim sporazumom. Američki napori "da Bosnu vrati sa ivice litice" barem su naterali Dodika da se na ivici zaustavi.

Plan je zatiranje minimalne bosanske države

Malo je verovatno da će više udaljiti od te ivice ili da će proglasiti nezavisnost. Dodikov plan je da uništi bosansku državu, ma koliko ona bila minimalna. On želi da se RS pod plaštom zakonodavnog odobrenja povuče iz vitalnih institucija Sarajeva. Tada bi bio svemoćan i neporeciv u svom feudu. U suprotnom, želi da njegova pretnja secesijom spreči svako dalje jačanje vlasti u Sarajevu.

Rusija će podržati Dodikove poteze i pokušati da ga zaštiti. Moskva već negira ovlašćenja visokog predstavnika u Bosni, koji je odgovoran za civilnu implementaciju Daytonskih sporazuma. Predsednik Srbije Vučić biće oprezniji, jer se plaši neodobravanja EU i SAD. Ali njegovi poslušnici, uključujući ministra unutrašnjih poslova Vulina, navijaju otvorenije. RS je važna komponenta onoga što nazivaju “srpskim svijetom”. To bi bila velikosrpska država koja bi uključivala susedno srpsko stanovništvo.

Etnički autoritarni paladin

Dodik je oličenje etničkog autoritarnog ideala. Započeo je politički život kao relativan centrista u bosanskom kontekstu. Ali postao je poricatelj zločina (uključujući genocida) koje je RS počinila tokom rata 1990-ih. On je sada šampion srpske izuzetnosti, potčinjena marioneta Moskve i duboko korumpirani zgrtač nezakonito stečene dobiti. Većina ljudi u Washingtonu i Briselu razume da je Dodik nepopravljiv. Zato se njihove diplomate vredno trude da ga obuzdaju preko predsednika Srbije Vučića, nudeći uglavnom šargarepe i malo štapa.

To više ne funkcioniše tako dobro kao nekada. Kao i njegov genocidni prethodnik Radovan Karadžić, Dodik sebe smatra političkim konkurentom Vučiću u Beogradu, a ne samo provincijskim partijskim šefom u Banja Luci. Dolazi vreme obračuna ovih srpskih paladina.

Vučić je nesumnjivo moćniji, ali je Rusima Dodik korisniji. Oni bi de facto secesiju RS smatrali korisnim presedanom i žetonom u pregovaranju oko otcepljenja regiona u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Moskva bi takođe uživala u eliminaciji trijumfa Zapada i unipolarnog trenutka iz 1990-ih: pregovora o okončanju bosanskog rata.

Šta treba učiniti?

Dodik onemogućava SAD i EU da i dalje ignorišu njegove poteze ka de facto nezavisnosti. Pitanje je: šta oni mogu učiniti povodom toga? Kako bi oni reagovali kad sledeći put bude rezao salamu?

Prvo, EU i SAD bi trebale da poništite sve odluke Skupštine RS koje su u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom i kasnijim odlukama visokog predstavnika. Ovo Hi-Rep (Visoki predstavnik) može učiniti potezom olovke. Ali šta onda? Kako se njegove odluke sprovode?Nekada Hi-Rep ne bi oklevao da smeni Dodika sa funkcije. Ali da li je to više izvodljivo? 
Druga mogućnost je njegovo hapšenje zbog pobune protiv bosanske države, za koju je očigledno kriv. Ali čini se da bosanski tužioci nisu voljni i verovatno su nesposobni da to učine.

SAD i EU će morati da deluju

Ako se ništa ne može učiniti unutar Bosne, onda teret pada na Vašington, Brisel i evropske prijestolnice (ako EU ne deluje zajednički). Oni će morati da uvedu oštre sankcije Dodiku lično, svim poslanicima Skupštine RS-a koji glasaju za povlačenje iz bosanskohercegovačkih institucija, i institucionalno RS-u, uključujući ukidanje svih vidova bilateralne pomoći Svetske banke i MMF-a, kao i pristup međunarodnim finansijskim tržištima . Ako bi se RS de facto otcepila od Bosne, ona ne bi trebalo da ima koristi od grantova ili zajmova dostupnih njenom suverenu. Bilo bi licemerno dozvoliti da bilo kakvo međunarodno finansiranje ili zvanična razvojna pomoć stigne u RS.

Postoje i drugi mogući potezi. 
Brisel i Vašington bi mogli ugasiti predstavništva RS. Međunarodno vojno prisustvo, EUFOR, moglo bi premestiti trupe u vitalni grad na severoistoku, Brčko, dok Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD tamo raspoređuju trupe NATO-a, kako bi sprečili bilo kakve pokušaje Sarajeva ili Banja Luke da ga zauzmu. Žele li ostaviti utisak? Na stotine Britanaca i Amerikanca mogli bi  padobranima spustiti oko  Banja Luke, u sklopu vojne vežbe NATO-a.

Dodiku i svim drugim političarima koji de facto podržavaju secesiju mogli bi biti zabranjeni dolasci u Sarajevo, a svi zahtevi za srpsko odobravanje akcija bosanske vlade bi mogli biti ukinuti. Bilo kakvo finansiranje RS iz Sarajeva bi moglo prestati. Bosna bi se mogla vratiti svom predratnom ustavu, ili osmisliti novi, koji će izbrisati RS, kao i Federaciju i njene kantone, oslanjajući se na opštinsku lokalnu upravu.

Dodika ne treba  ignorisati

Ovo je ilustrativna a ne iscrpna lista opcija - ne preporuka. Suština je da Brisel i Vašington više ne bi trebalo da umanjuju ili ignorišu Dodikove poteze. Ako to urade, patriotski nastojeni Bosanci, koji su bili glavne žrtve rata 1992-1995, uzeće stvari u svoje ruke i zauzeti Brčko pre Dodika.

To bi označilo neuspeh Daytona, ali onaj koji bi sačuvao suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, kao i njenu multietničnost. Za svakoga ko misli da je demokratija poželjniji sistem vlasti, to bi bilo bolje nego otcepljenje političkih i ideoloških naslednika Radovana Karadžića koji negiraju genocid, sklonih etničkoj autoritarnoj vladavini uz podršku Moskve i stvaranju Miloševićeve Velike Srbije.

* radni prevod FBD