Šta piše u Rezoluciji UN o Krimu
 protiv koje je glasala Srbija


19. decembra 2017. na Generalnoj skupštini OUN Srbija je bila medju 26 zemalja koje su bile protiv usvajanja Rezolucije o stanju ljudskih prava na Krimu. Šta sadrži ta rezolucija   napisala je TETIANA PECHONCHYK. pod naslovom ''Nova rezolucija UN-a o Krimu potvrđuje da je Rusija okupatorska sila i donosi 10 bitih promena za Ukrajinu'', a 20.decembra objavio  portal  NVO  koja je posvećena evrointegracijama Ukrajine. *


Tetiana Pechonchyk

19. decembra 2017. Generalna skupština UN glasala izglasala je Rezoluciju o stanju ljudskih prava na Krimu.
70 zemalja je glasalo za, 26 je glasalo protiv, a 76 uzdržano.
Protiv rezolucije su bili: Jermenija, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kambodža, Kina, Kuba, KNDR, Eritreja, Indija, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Mijanmar, Nikaragva, Filipini, Rusija, Srbija, Južna Afrika, Sudaa, Sirija, Tadžikistan, Uganda, Uzbekistan, Venecuela, Zimbabve.
Ovo je treća rezolucija Ujedinjenih Nacija koja se odnosi na okupirani Krim. Prva, (68/262). izglasana je u martu 2014; UN njom su potvrdile teritorijalni integritet Ukrajine naglasivši u njoj i da takozvani „referendum“ održan 16. marta, koji je vodio okupaciji poluostrva Krimpoluostrva, „nema nikakvu pravnu snagu.“
Sledeća rezolucija (71/205), izglasana 19. decembra 2016, proglasila je Rusiju okupacionom silom i pozivala je, između ostalog, na obustavu ruskih represija prema krimskim Tatarima, oslobađanje nelegalno pritvorenih zarobljenih Ukrajinaca, stavljanje van snage zabrane Mejlis-a, predstavničkog tela krimskih Tatara i na prestanak primene ruskog pravosudnog sistema na poluostrvu. Sedamdeset zemalja je glasalo za ovaj dokument, 26 je bilo protiv a 77 uzdržano. 
Naslov i predmet današnje rezolucije UN-a poklapa se sa prošlogodišnjom, ali za agendu zaštite ljudskih prava predstavlja značajan iskorak.
U tekstu objavljenom na  poratlu ukrajinske NVO YEVROPEJSKA PRAVDA  Tetjana Pechonchyk iz Informacionog Centra za Ljudska Prava, navela je razlike u odnosu na  prethodnu rezoluciju.

1.Pozivanje na međunarodno humanitarno pravo

Tekst nove rezolucije ne obuhvata samo reference na međunarodne norme koje se odnose na zaštitu ljudskih prava već i širem smislu na međunarodno humanitarno pravo (konkretno na Ženevske konvencije iz 1949. i na Dodatni protokol I iz 1977). Ovo pravo reguliše zaštitu žrtava rata kao i metode i načine ratovanja i utvrđuje odgovornost za nepoštovanje ovih normi.

Ovo ne predstavlja puku formalnost, ova razlika je od velikog značaja.

Te izmene znače da se na situaciju na Krimu gleda kao na okupaciju u toku međunarodnog oružanog sukoba – ovo se nije moglo naći u prošlogodišnjem dokumentu. Ipak bi trebalo naglasiti da ova konstatacija nije nova. Konkretno, u 2016. godini takva kvalifikacija izneta je od strane Kancelarije Tužioca pri Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

U praksi to znači da se građani Krima, koji su postali žrtve okupacije, mogu osloniti na širi krug međunarodnopravnih zaštitnih mehanizama. 

2.Pozivanje na implementaciju preliminarne odluke Suda UN

Rezolucija je uzela u obzir početak postupka „Ukrajina protiv Rusije“ pred Međunarodnim sudom UN.

U dokumentu se od Rusije traži da se „odmah i u potpunosti“ povinuje odluci Suda donetoj 19. aprila prošle godine o privremenim merama u ovom slučaju, isticanjem ustaljene prakse diskriminacije prema Ukrajincima, krimskim Tatarima i ostalim etničkim i verskim grupama.

Podsetimo se da je prema tim merama Rusija dužna da se suzdrži od sputavanja krimskih Tatara da samostalno zastupaju vlastite interese, da dozvoli Mejlisu krimskih Tatara da nastavi sa svojim ranijim aktivnostima kao i da obezbedi dostupnost obrazovanja na ukrajinskom jeziku na okupiranom poluostrvu.

3. Osuda retroaktivne primene zakona

U rezoluciji se pominje ne samo problem primene zakona Ruske Federacije na Krimu već i njihova retroaktivna primena.

Ukrajincima se sudi po zakonima Rusije za „krivična dela“ koja su izvršena pre okupacije.

Jedan od markantnih primera takvog krivičnog gonjenja predstavlja „Slučaj 26. februar,“ u kojem je okupacioni sud u Krimu sudio zameniku predsenika Mejlisa krimskih Tatara Akhtemu Chiygozu i drugim krimskim Tatarima koji su, februara 2014. godine, otišli na protestni skup pred zgradom Vrhovnog saveta Krima u Simferopolu.

4. Osuda prisilnog nametanja ruskog državljanstva

Nakon okupacije stanovnici Krima bili su suočeni sa teškim izborom: prihvatiti agresorove pasoše ili postati „stranac“ u svojoj zemlji..

Rezolucija osuđuje automatsko upisivanje građana Krima u rusko državljanstvo, kao i negativne posledice po one koji su odbili pasoše okupacione sile. Nakon okupacije Rusija je deklarisala da su građani Ukrajine koji žive na poluostrvu njeni podanici.

5. Osuda militarizacije Krima

Rezolucija se osvrće na problem militarizacije krima i poziva Rusiju da prekine sa „praksom prinuđavanja stanovnika Krima da služe u oružanim snagama i pomoćnim jedinicama Ruske Federacije, kako putem direktnih pritisaka tako i putem propagande.“

Još jednom se naglašava da ovo predstavlja povredu međunarodnog prava, jer Ženevska konvencija zabranjuje okpuacionim snagama da kooptiraju u svoje oružane snage vojsku sa okupiranih teritorija.

Prinudna mobilizacija okupiranog stanovništva u ruske oružane snage predstavlja jedan od najozbiljnijih zločina za koje se sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu (zahvaljujući istaknutom zahtevu Ukrajine nadležnost suda se od 2014. godine prostire na celu teritoriju Ukrajine, uključujući tu i Krim).

6. Isticanje lažnih priznanja

Rezolucija skreće pažnju na još jedan problem o kojem se ranije nije pričalo – problem svojine. Njen tekst poziva Rusiju da poštuje ukrajinsko zakonodavstvo i da stavi van snage zakone koje je uvela na Krimu a koji dozvoljavaju prinudno iseljenje i konfiskaciju privatne imovine što predstavlja kršenje međunarodnog prava.

7.Osuda nastraja na slobodu veroispovesti

Posebna pažnja posvećena je problemu slobode savesti i slobode veroispovesti – policijske racije, pretnje upućene Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i Kijevskoj patrijaršiji, problemu rada džamija i muslimanskih verskih institucija, Protestantske crkve, Grčke i Rumunske katoličke crkve, progon članova organizacije „Jehovini svedoci“.

Ovom rezolucijom se takođe osuđuje „progon mirnih muslimana koji su možda članovi islamističkih organizacija.“ U pitanju su optužnice protiv krimskih muslimana za koje se sumnja da su članovi Hizb ut-Tahrir, organizacije koju Rusija smatra terorističkom. Na osnovu sličnih optužbi iza rešetaka se već 25 Krimljana.

Progon verskih zajednica na Krimu je svakodnevnica koja, nažalost, ne privlači mnogo pažnje.

Nacrt nove rezolucije UN pokušaj je ispravljanja te nepravde, jasno ističući probleme raznih verskih grupa na okupiranom poluostrvu.

8. Isticanje podrške Ukrajine krimskim medijima i nevladinim organizacijama

Rezolucija pozdravlja podršku Ukrajine masovnim medijima i javnim organizacijama koje su bile prinuđene da napuste Krim kao i njen podstrek da te organizacije „rade nezavisno i bez bilo kakvih pritisaka.“ U nacrtu se nalazi i apel Rusiji da „stavi van snage odluke kojima se zabranjuju kulturne i religijske institucije, NVO-ovi, organizacije za zaštitu ljudskih prava i mediji.“ 

9. Apel Rusiji i Ukrajini da omoguće pristup međunarodnim posmatračima

Ova nova rezolucija, kao i prethodna, ističe problem pristupačnosti Krima međunarodnim posmatračima ali ovaj pu ono što privlači pažnju je skretanje pažnje na otežavanje pristupa kako sa ruske tako i sa ukrajinske strane.

Konkretno, ističe potrebu za razvijanjem „transparentnih, pristupačnih, nediskriminatornih i operativnih procedura i pravila kojima se uređuje pristup Krimu aktivistima za zaštitu ljudskih prava, novinarima i advokatima, kao i mogućnost podnošenja žalbe (u slučaju odbijanja pristupa).“

O činjenici da važeći ukrajinski propisi kojima se reguliše ulazak stranaca na Krim stvara opipljive prepreke za aktiviste zaštitu ljudskih prava i novinare raspravljalo se u više navrata. Vlada je tri puta menjala važeće procedure, ali one i dalje ostaju birokratska prepreka za ove strance koji bi mogli da zabeleže i prenesu svetskoj javnosti slučajeve kršenja ljudskih prava i tako zaštite žrtve okupacije.

Pominjanje ovog problema u rezoluciju koju podupire Ukrajina ostavlja prostora nadi da je Kijev istinski zainteresovan za njegovo rešavanje.

10. Ukrajina se podstiče da više pomogne građanima Krima

Nova rezolucija ne samo što osuđuje poteze Rusije na Krimu već i „pozdravlja Ukrajinsku deklaraciju da je posvećena zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda svih njenih građana.“ 

Rezolucija skreće pažnju na ukrajinske napore da održi ekonomske, finansijske, političke, društvene, informacione, kulturne i druge veze sa svojim građanima koji žive na okupiranom poluostrvu.

Ovo predstavlja važnu mapu puta za tu zemlju, koja u četvrtoj godini okupacije i dalje nema strategiju za povratak i reintegraciju Krima.

Zemlja čija je politika po pitanju Krima prilično nekoordinisana i protivrečna, gde najviši državni zvaničnici sa najviših državnih pozicija proglašavaju da je Krim Ukrajina ali u isto vreme se (izbegli prim. FBD) građani Krima smatraju „nerezidentima“ i podležu različitim vidovima diskriminacije i ograničenjima. Primera radi, oni i dalje ne mogu da glasaju na lokalnim izborima u oblastima koje su napustili nakon protivpravne aneksije.

Uzgred budi rečeno, interno raseljena lica iz Ukrajine (izbeglce iz Donbasa prim FBD), uključujući tu i ona sa Krima, podnela su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava zbog nemogućnosti da učestvuju na lokalnim izborima na mestima u kojima imaju stvarno prebivalište nakon preseljenja. Ovaj predmet je već uručen Ukrajinskoj vladi. 

Rezolucija UN poziva da  se Krimljanima „omogući pristup demokratskim procesima, ekonomskim prilikama i objektivnom informisanju''. 

*Prilikom preuzimanja ili citranja ovog teksta molimo navesti izvor Yevropeiska Pravda  i da je preuzet sa portala FBD.



                                       ******************** 

UOKVIRENO

O glasanju Srbije

NA glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija štitili smo svoj suverenitet i zbog odnosa sa Ruskom federacijom nismo mogli da postupimo drugačije.

To je za "Novosti", iz Moskve, poručio prvi potredsednik vlade i šef srpske diplomatije IVICA DAČIĆ komentarišući postupak naših predstavnika na Istriveru koji su bili protiv usvajanja rezolucije kojom se osuđuju "kršenje ljudskih prava na Krimu" i "privremena okupacija" poluostrva od strane Rusije.

- Podsećam vas da su Amerikanci nedavno u Savetu bezbednosti UN ostali usamljeni tokom izjašnjavanja o Jerusalimu. Ali, rekli su da štite svoj suverenitet. Tako smo i mi na glasanju štitili svoje interese. I tačka! - kategoričan je Dačić. (Izvor VEČERNJE NOVOSTI, 20.decembra 2017.)