BLOG  Pravni ugao

08.10.2021. 

Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ
direktor programa i komunikacija FBD




                                   ODGOVORNOST ANE BRNABIĆ


Moja je odgovornost“.

To su reči koje je predsednica vlade Republike Srbije Ana Brnabić izgovorila na konferenciji za novinare 2. oktobra 2021. nakon što je odbila preporuke mera iz Kriznog štaba usmerene na suzbijanje širenja Covida-19 u situaciji u kojoj više hiljada ljudi svakog dana počinje svoju opasnu i neizvesnu bitku sa tom bolešću. I u kojoj, svakog dana, u Srbiji od te bolesti umre više desetina ljudi.

U svetlu tih okolnosti nameću se dva nezaobilazna pitanja:
Kakvu je to tačno „odgovornost“ preuzela premijerka Brnabić, na toj konferenciji za novinare 2. oktobra i k
akva je njena pravna priroda?

Budući da sama predesednica vlade to u svom izlaganju nije objasnila, ovde možemo samo da špekulišemo.

Krenimo redom…

1.

U elementima ponašanja predsednice vlade može prepoznati ponašanje usmereno protiv mnogih od objekata zaštite predviđenih Krivičnim zakonom: zdravlja ljudi, života i tela, sloboda i prava čoveka, opšte sigurnosti ljudi i imovine, državnih organa, službene dužnosti, ustavnog uređenja, pa možda čak i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Međutim, u zakonu ne postoji jedno krivično delo koje bi opisom svog bića predviđalo ukupnost situacije u kojoj nosilac najviše izvršne vlasti u zemlji u mirnodopskim uslovima (zlo)upotrebom ili (ne)korišćenjem svojih ovlašćenja bilo s umišljajem, bilo iz nehata ili usled grubog nemara, izazove svakog dana smrt pedesetak ljudi od bolesti čije se širenje moglo i moralo sprečiti.

Ukratko, iako je ponašanje predsednice vlade u ovakvom kotekstu kriminalno, ono u smislu zakona ne predstavlja krivično delo.

2.

Možda predsednica vlade Brnabić nije mislila na krivičnu, već na građansku odgovornost koja se ogleda u odgovornosti za štetu nastalu usled (ne)postupanja Kriznog štaba ili same vlade čija je predsednica?

O kojoj bi smo sve šteti u tom slučaju mogli da pričamo? To bi svakako bila materijalna šteta do koje je došlo usled smrti, oštećenja zdravlja i bitnog umanjivanja životne aktivnosti koje su posledica zaražavanja Covidom-19, kao i nematerijalna šteta koju trpe ožalošćene porodice stradalih od te bolesti, u vidu pretrpljenih fizičkih i duševih bolova usled smrti ili oštećenja zdravlja svojih bližnjih.

Pored toga, tu su i troškovi lečenja lica zaraženih Covidom-19, da ne pričamo i o pravima lica koja su bila primaoci izdržavanja od zaraženih/preminulih. Spisak štete koja je pričinjena ili se čini ovakvom odlukom Kriznog štaba nipošto se ne iscrpljuje ovim kratkim nabrajanjem.

Da li je predsednica vlade preuzela ličnu obavezu da naknadi svu tu štetu? Ili je to učinila ispred vlade čija je predsednica?

3. 

Možda je gđa. Brnabić zapravo mislila na političku odgovornost za politiku njene vlade i njene odgovornosti za trenutnu i buduću epidemiološku situaciju?

Da li je, u tom slučaju, svojom izjavom ''Moja je odgovornost'' zapravo zatražila glasanje o poverenju svojoj vladi?

Možda je time najavila mogućnost podnošenja svoje ostavke pred Narodnom skupštinom u najkraćem roku?

Narodna skupština je trenutno u zasedanju. Čini se da niko iz vladajuće većine, pa čak ni iz redova opozicije u Skupštini (ako ih uopšte ima dovoljno da pokrenu postupak za izglasavanje nepoverenja vladi), ovo premijerkino preuzimanje odgovornosti nije shvatio previše ozbiljno.
Nijedan političar bilo iz parlamentarnih ili vanparlamentarnih stranaka takođe na izjavu ''Moja je odgovornost'' nije reagovao.

Da li će reagovati? Ostaje da se vidi. Kao i da li će sama premijerka insistirati na njoj uprkos, naizgled,  javnom preuzimanju te odgovornosti.

Šta nam sve to govori o stanju parlamentarne demokratije u našoj zemlji bolje je ne stavljati na papir.

 

* * *

 

Kakvu je to onda odgovornost preuzela Ana Brnabić?

Da li se ta odgvornost uopšte može izraziti u građanskopravnim i ustavnopravnim okvirima kojima raspolažemo?

Da li je i sama predsednica vlade  razmišljala o monumentalnim razmerama odgovornosti koju je „preuzimala“ u direktnom TV prenosu? 

Možda ni posle ovog teksta nećemo moći sa sigurnošću da donesemo zaključak o prirodi te odgovornosti, ali jedno je sigurno: Kao pojedinci i kao društvo ni po koju cenu ne smemo odustati od pokušaja da odgovorimo na ovo pitanje. U suprotnom i sam pojam odgovornosti gubi svaki smisao.

Baš kao što nam je Ana Brnabić to "u žaru političke borbe" demonstrirala 2. oktobra...