BLOG  Pravni ugao

02.09.2021. 


Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ
direktor programa i komunikacija FBD

Pitanje himne

Nova školska godina u Srbiji počela je osim sa pažnjom u pogledu mera za sprečavanje širenja korona-virusa, tako i s pažnjom naspram javnih nedoumica u pogledu uvođenja obaveznog intoniranja državne himne u školama širom Srbije.

U ovom komentaru i ovde se neće baviti patriotskim nadgornjavanjem ili opovrgavanjem treba li prvog školskog dana, na početku školske godine, u obrazovnim ustanovama intonirati himnu ili ne, mada već ima i onih koji misle da bi se ona trebalo izvoditi svakog dana. Ovde će samo slediti preispitivanje pod kojim uslovima se himna ima izvoditi, ko je ovlašćen da donese odluku o tome i zašto su ta pitanja važna.

Krenimo redom…

Upotreba himne Republike Srbije, kao i njen tekst, melodija i način na koji se ona mora izvoditi, regulisana je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.

Zakon propisuje pojedinačne događaje tokom kojih je intoniranje himne obavezno. Pored ovih prilika, Zakon takođe u članu 36 propisuje i niz okolnosti prilikom kojih je moguće propisati intoniranje himne. U istom članu je propisano da se himna može izvoditi i u drugim slučajevima, ukoliko to nije u suprotnosti sa zakonom.

Odluku o tome koji su to drugi slučajevi, kao i bliže kriterijume, načine i uslove za izvođenje himne, u skladu sa zakonom, donosi Vlada Republike Srbije.

Pored vlade,
Zakon u čl. 40 navodi, pojedinačno, resore čiji su ministri ovlašćeni za određivanje ovih kriterijuma u okviru tih resora. To su ministri zaduženi za odbranu, unutrašnje poslove, spoljne poslove i za saobraćaj.

Iz izloženog se može zaključiti da samo Ministarstvo prosvete nije bilo ovlašćeno da samostalno donese odluku o izvođenju himne u školama. To je pitanje bilo u nadležnosti vlade. A vlada, opet, prema raspoloživim podacima, o tome nije odlučivala ni neposredno pre početka školske godine, pa ni tokom 2021. godine.

U pogledu samog načina izvođenja himne iz medijskih izveštaja se mogu videti različiti pristupi. Neki su se čak oslanjali i na Youtube (iako se izvornik melodijsko-tonskog zapisa himne čuva u Generalnom sekretarijatu Vlade).

Zajednički imenitelj u svim slučajevima je da nije postojala standardizacija u pogledu intoniranja himne.

I upravo to odsustvo standardizacije dalo je celoj manifestaciji utisak neozbiljnosti. I taj utisak ne može se lako izbeći upravo zato što je Zakon o upotrebi himne, usvojen da bi se ova materija regulisala sa ozbiljnošću koju zaslužuje i koja joj dolikuje, grubo ignorisan.

Može se, na kraju, i upitati, a zašto je ovo pitanje toliko važno da mora biti regulisano zakonom?

Zato što državni simboli (grb, zastava i himna) nisu vlasništvo bilo kojeg naroda, bilo koje vlasti, ministra ili ma kog čoveka već pripadaju svim građanima Republike Srbije.

A i zato što njihovo korišćenje mora da neguje svest o pripadnosti istoj političkoj zajednici. a ne da produbljuje etničke podele u društvu zarad kumulacije sitnih političkih poena.

Ako ovo ne može da shvati jedan ministar, ili političar, kako možemo očekivati da to shvate đaci prvaci?