Američka neprofitna novinska agencija THE ASSOCIATED PRESS objavila je 17.avgusta 2021. medju svojim glavnim vestima analizu povodom zbivanja u Avganistanu koju je napisao njen dugogodišni komentator za pitanja nacionalne bezbednosti ROBERT BURNS.
Njegov tekst objavljen je pod originalnim naslovom ''Milijarde potrošene na avganistansku vojsku na kraju su koristile talibanima''
 

Avganistan, cena 20 godina 

 
     Robert Burns

Izgrađene i obuč
avane dve decenije po ceni od 83 milijarde dolara, avganistanske bezbednosne snage su se srušile  brzo i potpuno - u nekim slučajevima bez ispaljenog metka- tako da su krajnji korisnici američke investicije postali Talibani. Osvojili su ne samo političku , već i vatrenu moć koju su isporučile SAD - oružje, municiju, helikoptere i drugo.

Talibani su zarobili sjaset moderne vojne opreme kad su savladali avganistanske snage koje nisu uspele da odbrane okružne centre. Onda su usledili veći dobici, uključujući borbene avione, kada su zapanjujućom brzinom zbrisali prestonice provincija i vojne baze, a na kraju, tokom vikenda, osvojili najveću nagradu, Kabul.

Američki zvaničnik odbrane potvrdio je u ponedjeljak da je količina avganistansku opreme koju su isporučile SAD, a nagomilali Talibani, ogromna. Zvaničnik nije bio ovlašćen da o tome javno raspravlja i ovo je rekao pod uslovom anonimnosti. Preokret je sramotna posledica pogrešne procene - i američke vojske kao i obavještajnih agencija - o održivosti snaga avganistanske vlade koje su u nekim slučajevima radije odlučile da predaju svoja vozila i oružje, umesto da se bore.

Vojni analitičari će godinama proučavati neuspeh SAD da uspostave održivu avganistansku vojsku i policiju, kao i razloge njihovog kolapsa. Osnovne dimenzije su, međutim, jasne i ne razlikuju se od onoga što se dogodilo u Iraku. Pokazalo se da su snage šuplje, opremljene vrhunskim naoružanjem, ali da im uglavnom nedostaju ključna komponenta borbene motivacije. „Novac ne može kupiti volju. Ne možete kupiti vođstvo ", rekao je u ponedjeljak John Kirby, glavni portparol ministra odbrane Lloyda Austina.

Doug Lute, a retired Army lieutenant general who help direct Afghan war strategy during the George W. Bush and Barack Obama administrations, said that what the Afghans received in tangible resources they lacked in the more important intangibles.
Doug Lute, penzionisani general-potpukovnik vojske
(SAD op.p.) koji je pomagao u usmeravanju ratne strategije Avganistana u vreme administracije Džordža Buša i Baraka Obame, rekao je da onom što su Avganistanci primili u materijalnim resursima nedostaje u važnijim nematerijalnim stvarima.

„Princip rata
glasi da - moralni faktori dominiraju nad materijalnim faktorima“, rekao je on. „Moral, disciplina, vođstvo, kohezija jedinica presudniji su od brojnosti snaga i opreme. Kao autsajderi u Avganistanu, mi možemo da obezbedimo materijal, ali samo Avganistanci mogu da obezbede nematerijalne moralne faktore. "

Nasuprot tome, avganistanski talibanski pobunjenici, sa manjim brojem, manje sofisticiranim naoružanjem i bez vazdušne moći, pokazali su se kao superiorne snage. Američke obaveštajne agencije su u velikoj meri potcenile obim te superiornosti, pa čak i nakon što je predsednik Jo Biden u aprilu objavio da povlači sve američke trupe, obaveštajne agencije nisu predvidele konačnu ofanzivu talibana koja će tako spektakularno uspeti.

Da kao način delovanja nismo koristili nadu , ... shvatili bismo da je brzo povlačenje američkih snaga avganistanskim nacionalnim snagama poslalo signal da su napuštene“, rekao je Chris Miller, koji je video borbu u Avganistanu 2001. godine i bio je vršilac dužnosti ministra odbrane na kraju mandata predsednika Donalda Trumpa. Stiven Bidl, profesor međunarodnih i javnih poslova na Univerzitetu Kolumbija i bivši savetnik američkih komandanata u Avganistanu, rekao je da je konačni kolaps pokrenulo Bajdenovo saopštenje.

"Problem povlačenja SAD -a je taj što je poslat signal širom zemlje da je s obmanjivanjem završeno - iznenadni signal na nivou zemlje koji je svako čitao na isti način", rekao je Biddle. Pre aprila, trupe avganistanske vlade su polako, ali postojano gubile rat, rekao je on. Kada su saznali da njihovi američki partneri odlaze kući, impuls da odustanu bez borbe „širio se poput požara“.

Neuspesi se, međutim, vraćaju mnogo dalje i sežu mnogo dublje. Sjedinjene američke države pokušale su da u hodu razviju verodostojan avganistanski odbrambeni establišment, čak i dok su se borile protiv Talibana, pokušavajući da prošire političke temelje vlade u Kabulu i nastojeći da uspostave demokratiju u zemlji prepunoj korupcije i kronizma

Godinu za godinom, vojni lideri SAD umanjivali su probleme i insistirali na tome da uspeh stiže. Drugi su videli drugačije. Chris Mason, profesor Instituta za strateške studije Armijskog ratnog koledža 2015. pisao je o tome da vojska nije naučila lekcije iz prošlih ratova; poglavlja njegove knjige imala su naslove „Zašto avganistanske nacionalne bezbednosne snage neće izdržati“. „Što se tiče budućnosti Avganistana, iskreno rečeno, Sjedinjene države su već dva puta na strateškom nivou išle tim putem, u Vijetnamu i Iraku, i nema održivog obrazloženja zašto će rezultati u Avganistanu b iti drugačiji“, napisao je.Precizno je dodao: „Sporo propadanje je neizbežno, a neuspeh države je pitanje vremena’’.

Neki delovi avganistanske vojske zaista su se borili, uključujući i komandose čiji herojski napori tek treba da u potpunosti budu dokumentovani. Ali, u celini, bezbednosne snage koje su stvorile Sjedinjene države i njihovi saveznici u NATO -u predstavljale su „kulu od karata“ čiji je kolaps vođen neuspehom američkih civilnih lidera, kao i njihovih vojnih partnera - prema Anthoniju Cordesmanu, dugogodišnjem analitičaru rata u Avganistanu iz Centra za strateške i međunarodne studije. Vežba izgradnje avganistanskih snaga bila je potpuno zavisna od američke veličine u meri da je Pentagon čak isplaćivao plate avganistanskim trupama. Prečesto su taj novac, i neizrecive količine goriva, usisavali korumpirani oficiri i vladini kontrolori koji su podešavali knjige, stvarajući „nevidiljive vojnike “ kako bi se održalo arčenje dobijanih dolara.

Prema nalazima Kancelarije specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana, nadzornog organa koji je pratio rat za Kongres. Od 2008. godine od približno 145 milijardi dolara koje je američka vlada potrošila pokušavajući da obnovi Avganistan, oko 83 milijarde dolara otišlo je na razvoj i održavanje vojske i policijskih snaga,. Tih 145 milijardi dolara valja dodati na 837 milijardi dolara koje su Sjedinjene Države potrošile na rat, koji je počeo invazijom u oktobru 2001.

Te 83 milijarde dolara uloženih u avganistanske snage tokom 20 godina skoro je dvostruko veći prošlogodišnji budžet za ceo američki mornarički korpus i nešto je više od onoga što je Vašington prošle godine predvideo kao pomoć u bonovima za hranu za oko 40 miliona Amerikanaca.

U svojoj knjizi „Afganistanski dokumenti“, novinar Craig Whitlock napisao je da su američki treneri pokušali da afganistanskim regrutima nametnu zapadnjački put a da se slabo razmišljao o tome da li se dolar američkih poreskih obveznika ulaže u zaista održivu vojsku.

„S obzirom na to da je američka ratna strategija zavisila od performansi avganistanske vojske, Pentagon je iznenađujuće malo pažnje obratio na to da li su Avganistanci spremni da umru za svoju vladu“, napisao je on.

 

* AP pisci Nomaan Merchant, Lorne Cook u Briselu i James LaPorta iz Boca Raton, Florida, saradjivali su na ovom tekstu .