Neutralnost Srbije u viđenju ambasadora SAD

Integralna pisana verzija izlaganja ambasadora SAD u Beogradu KYLEa SCOTTa  
na konferenciji održanoj u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Ambasade SAD u Beogradu 14. septembra 2017 sa temom  
Srbija i bezbednosna arhitektura Zapada - izazovi i dileme

  

 

Možda je iznenađujuće što ja, kao američki ambasador,  uvodim u debatu o pitanju neutralnosti, imajući u vidu da moja zemlja sasvim jasno nije neutralna. U potpunosti smo posvećeni nizu saveza koji pospešuju kako našu tako i bezbednost naših saveznika širom sveta. Ukupno posmatrano, imamo posebne vojne i bezbednosne aranžmane sa preko 60 zemalja širom planete i ubeđeni smo da je ova mreža saveza doprinela izgradnji sistema stabilnosti u svetu i u Evropi.

Međutim, nije uvek bilo tako. Naš prvi predsednik, Džordž Vašington, u svom oproštajnom govoru upozorio je naciju da ne ulazi u „trajne saveze“ – taj savet su američke vođe sledile skoro vek i po. Vašington je svoj apel izneo u vreme kada je kao cilj imao zaštitu mlade, ranjive američke republike usmeravajući je ka neutalnom kursu između Engleske i Francuske, dve supersile toga doba. U istorijskom smislu, postoji paralela između kursa koji je Vašington zacrtao pre 230 godina i politike za koju se Srbija zalaže danas.

U rečniku se pojam neutralnosti određuje kao nepriklanjanje stranama ili ostati neopredeljen. Ali, naravno, ne svodi se sve samo na to. Neutralnost ne znači da se ne zalažete nizašta, da su vrednosti besmislene i da ne zauzimate pozicije oko važnih pitanja.

Kada su mlade SAD nastojale da razviju svoj revolucionarni novi sistem vladavine on je bio zasnovan na nizu vrednosti koje su izložili naši „očevi osnivači“ u Deklaraciji o nezavisnosti i kasnije u našem ustavu. Švajcarska je još jedan primer zemlje koja je neutralna ali koja takođe stoji kao svetionik za važne vrednosti koje su bitne za svet – od zaštite ljudskih prava do neposredne demokratije.

Kada su u pitanju vrednosti srpski narod i izabrani predstavnici Srbije jasno su stavili do znanja da smatraju da njeno strateško opredeljenje članstvo u EU. Ta unija, jedna od najuspešniji sila mira, stabilnosti i ekonomskog napretka u istoriji Evrope je, u osnovi, zajednica vrednosti.

Niko ne tera Srbiju da se učlani u EU i da se pridržava njenih vrednosti. Srpski narod želi ono što i drugi u Evropi imaju – jaku ekonomiju zasnovanu na vladavini prava i demokratiji. Građani Srbije žele bolji život za sebe i svoju decu i zaključili su da je članstvo u EU najbolji način da ostvare te ciljeve. Oni su kontinuirano glasali za stranke koje su posvećene tom cilju jer su doneli odluku da je članstvo u EU najbolja opcija za njihovu budućnost.

Srbija ima mnoštvo prijatelja ovde danas koji joj aktivno pomažu da postane članica EU i tako ostvari svoj proklamovani cilj. Moja zemlja je čvrsto posvećena kretanju Srbije ka EU. Svoju politiku i svoju pomoć osmislili smo upravo na takav način da Srbiji pomognemo da ostvari taj cilj.

Kako Srbija napreduje na putu ka članstvu u EU, ona šalje jasnu i važnu poruku svojim partnerima i susedima u Evropi. Svaki put kada se otvori  jedno poglavlje o pristupanju Srbija potvrđuje svoju predanost idealima koji podupiru Evropsku Uniju. Svaki sastanak radne grupe i svaka parlamentarna rasprava koja približava Srbiju EU je potvrda stava da Srbija veruje u te zajedničke ideale.

Dok Srbija preduzima teške korake na putu konsolidovanja svoje privrženosti evropskim vrednostima ona mora da razmotri i pitanje kako da se najbolje postavi prema onima koji žele da miniraju tu saradnju i koji dovode u pitanje te osnovne vrednosti. Da li neutralnost znači da zemlja mora da ostane nema na postupke kojima se krše zajedničke vrednosti, ideali i koncepti međunarodnog prava?

Da li neutralnost znači da ste slobodni da tražite ekonomske pogodnosti dok vaši partneri čine ekonomska odricanja ne bi li naglasili svoju posvećenost međunarodnim principima koje smo svi zajedno prihvatili? Da li su principi koji podupiru EU a la carte meni koji neutralna Srbija, ili bilo koja druga zemlja kandidat za članstvo, može da prihvati ili odbaci u zavisnoti od toga kako tumači svoje trenutne interese?

Sad, zamišljam da bi ovde već neki mogli da kažu: Ovaj čovek je sve pobrkao. Srbija nije rekla da je vrednosno neutralna, ili čak vrednosno neutralna. Srbija je sebe proglasila vojno neutralnom. Srbija je rekla da je rešena da ne pristupi nijednom vojnom savezu – bilo NATO-u bilo CSTO-u kojim dominira Rusija. To predstavlja srž srpske neutralnosti.

I ja sam saglasan sa tim. Ceo NATO je saglasan sa tim. Najveći lažni narativ koji se svakodnevno može čuti u ovoj zemlji – dok se urla na nas sa naslovnih strana tabloida – je taj da se Srbija i druge zemlje regiona primoravaju na učlanjenje u NATO.  Neistinitiju tvrdnju od te nećete nigde naći.

Srbija se ne odupire bilo kakvom primoravanju NATO-a da sa njim sarađuje ili da mu se pridruži prosto zbog toga što pritisak da se učlani u NATO ili da participira u aktivnostima Saveza ne postoji.

Proširivanje NATO-a je dobrovoljno. Zemlje moraju da žele da budu članice NATO-a. Politika „otvorenih vrata“ tu je zbog onih koji žele da uđu u NATO familiju – niko se ne učlanjuje pod prinudom.  


Činjenica je da NATO kao organizacija, kao i njegove zemlje članice, poštuju srpsku neutralnost. Štaviše, što se NATO-a tiče Srbija će uvek, kao ranije, sama odlučivati o tome da li će i kada će pristupiti Savezu.

Dok Srbija  zacrtava svoj kurs on ima druge primere na koje može da se ugleda. Ambasador Ikonen iz Finske i Abasador Ludin iz Švedske predstavljaju dve vojno neutralne zemlje koje tesno sarađuju sa NATO-om. Obe imaju susede koje su članice Saveza. I jedna i druga su uzorne članice EU koje podržavaju i aktivno participiraju u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU – uprkos svojoj vojnoj neutralnosti. Mnogi ljudi, uključujući tu i mene, veruju da ove zemlje predstavljaju dobre modele za put Srbije ka EU na kojem želi da zadrži vojnu neutralnost.

Takođe, ne postoji nikakav pritisak na Srbiju da donese nekakvu binarnu odlku, kod koje bolji odnosi sa Zapadom znače ugrožavanje istorijskih i tradicionalnih prijateljstava Srbije sa drugim zemljama. Mnoge članice NATO i EU takođe žele da prodube svoje odnose sa Moskvom.

Istovremeno, međutim, one se drže svojih principa kada njihovi partneri, uključujući tu i Rusiju, krše međunarodno pravo.

Ovde, na zapadnom Balkanu, glavni cilj Srbije je održavanje mira i stabinlosti. Jedno od pitanja na koje će Srbija morati da odgovori u budućnosti jeste kako će najbolje ostvariti te ciljeve uzimaju ći u obzir ruske aktivnosti u regionu koje su, kako je podpredsednik Pence ranije već rekao, usmerene na destabilizaciju zapadnog Balkana, podrivanje ovdašnjih demokratija i otuđenje balkanskih zemalja jednih od drugih i od ostale Evrope.

Niko nije rekao da će neutralnost biti jednostavna. Štaviše, verujem da će naši panelisti ovde danas govoriti kako ona povremeno može biti izuzetno komplikovana. Međutim, rad na rešavanju komplikovanih pitanja je nešto što svaka neutralna zemlja mora da radi.

Želeo bih da završim svoje današnje izlaganje sa jednom mišlju: Neutralnost, sama po sebi, nije cilj. Cilj Srbije, kako ga ja shvatam, jeste bezbednost. Bezbednost za njene granice, njen narod i njenu budućnost. Neutralnost, ukoliko je to put koji Srbija bira, treba da predstavlja sredstvo za ostvarenje tog cilja. Ona nije nužno konačan izbor.

Povedimo stoga konstruktivan razgovor o tome šta neutralnost Srbije zaista znači za Srbiju i region i kakve izazove pred nas ona postavlja. Kako bi smo to učinili treba da se fokusiramo na budućnost, šta Srbija hoće, šta Srbiji treba, kakve dužnosti ima Srbija kako vojno neutralna zemlja i kakve će odluke doneti kojima bi najbolje ostvarila svoj cilj bezbednosti za svoje građane.

Prevod Luka Jovanović, naslov i bold FBD,  
Izvor U.S. Embassy in Belgrade