BLOG  Pravni ugao
27.03.2021.                                                                                

Sinod protiv građana   
                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
                                                                                                                       
Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                                                     direktor programa i komunikacija FBD


Bilo je već, nažalost, previše razloga da se na ovom blogu prozbori nešto o dočecima najavljenog Zakona o istopolnim zajednicama. Ali ono što je, najzad, podstaklo pisanje ovog teksta jeste saopštenje Sinoda Srpske pravoslavne crkve kojim se SPC otvoreno suprotstavlja usvajanju ovog zakona.

Ovo, međutim, nije prvi pokušaj SPC da uzurpira suverenost građana Srbije i njihovih izabranih predstavnika. Ona je još 2009. godine, sličnim povodom ali iz istih pobuda, izdejstvovala povlačenje tadašnjeg Predloga Zakona o zabrani diskriminacije iz skupštinske procedure. 

Čini se nepotrebnim ovde još jednom podsećati da je Republika Srbija, prema čl. 11 Ustava, svetovna država, da je crkva odvojena od države te da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna i obavezna – niti se valjanost zakona države ima ceniti prema usaglašenosti sa učenjem ma koje verske zajednice. Međutim, ističemo ovde ovu činjenicu zato što samo sa tim predznanjem možemo u potpunosti razumeti u kojoj meri je saopštenje Sinoda SPC povodom regulisanja prava istopolnih zajednica licemerno, kratkovido, bahato i nečovečno te u kojoj meri ono odražava njihov osećaj privilegovanosti SPC u ovom društvu. 

Iz spornog saopštenja bi se moglo reći da Sinod, ili neko ko je za Sinod pisao sporno saopštenje, ne zna šta uopšte znači diskriminacija. Podsetimo ih zato kako zakon, čije su usvajanje nastojali da spreče pre više od 10 godina, definiše diskriminaciju. 

Diskriminacija predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na ličnom svojstvu.  

Predlog zakona kojim se istopolnoj zajednici priznaje mali broj taksativno određenih građanskopravnih dejstava braka ne predstavlja „diskriminaciju“ braka kao zajednice muškarca i žene, kao što to tvrdi Sinod, jer oni prava koja su predmet ovog zakona neometano uživaju. 

Insistiranje crkve, koje je isključivo rukovođeno njenim učenjem, da članovi istopolne zajednice te lične i imovinsko-pravne odnose treba da ostvaruju „administrativnim putem“ predstavlja nametanje nepotrebnih, ali iz perspektive crkve poželjnih, prepreka ostvarivanju tih prava, pri čemu bi njihovo ostvarivanje u pojedinim slučajevima bilo čak i nemoguće.

Dok svoje crkveno učenje uzdiže u rang ustavnog načela, za  ostvarivanje elementarnih ljudskih prava građana Srbije koji nisu njeni vernici Srpska pravoslavna crkva nudi samo „administrativni put“ na kojem će oni, od slučaja do slučaja i ljudima i institucijama, koji su unapred pripremljeni da im ne veruju, morati da dokazuju da prava koje ova država garantuje svojim građanima pripadaju i  njima i da i oni  zaslužuju život dostojan čoveka.

Naglasimo na kraju i ovo: Jedini razlog zašto vernici SPC uživaju prava koja čine sadržinu braka nije njihovo povinovanje i pristajanje na učenje crkve nego oni ta prava uživaju zato jer im ih je država priznala. A kao što je ta prava priznala njima, država ih može priznati i drugima. Bilo koje od njih. Sviđalo se to Sinodu ili ne.