Rusija i SAD, Putin i Biden

 

Nacionalni obaveštajni savet SAD 15. marta 2021. objavio je deo  izveštaja Obaveštajne zajednice SAD sa koga je skinuta oznaka tajnosti u kome se govori o stranim pretnjama američkim izborima 2020. godine.
Iz ovog izveštaja koji su uradile službe Obaveštajne zajednice SAD prenosimo deo o Rusiji. 

RUSKI POKUŠAJI UTICAJA NA IZBORE 2020
I PRODUBLJIVANJE PODELA U SAD
(sa str. 2,3,4,5)

 

Naša je procena da su predsednik Putin i Rusija odobrili i izveli operacije usmerene protiv američkih predsedničkih izbora 2020 godine čiji je cilj bio omalovažavanje predsednika Bajdena i Demokratske stranke, podrška bivšem predsedniku Trumpu, podrivanje poverenja javnosti u izborni proces i produbljivanje socijalno-političkih podela u SAD. Za razliku od 2016, nismo primetili ruske sajber akcije usmerene dobijanje pristupa izbornoj infrastrukturi. Imamo visok stepen sigurnosti u ove tvrdnje zbog toga što je veliki broj aktera ruske države i njenih satelita, koji svi služe interesima Kremlja, radio na uticanju na javno mnjenje u SAD. Takođe, uvereni smo to i zbog konzistentnosti tematike akcija ruskog uticaja prisutne kod različitih aktera uticaja tokom kampanje, kao i u procenama kandidata ruskog lidera. Ključni element strategije Moskve u ovom izbornom ciklusu bio je njihovo angažovanje ljudi povezanih sa ruskom obaveštajnom službom za proturanje propagandnih narativa – uključujući tu neistinite i nepotvrđene optužbe protiv predsednika Bajdena – kroz američke medijske organizacije, državne zvaničnike, istaknute pojedince od kojih su neki imali bliske odnose sa predsednikom Trumpom i njegovom adiministracijom.

 

KOORDINISANJE AKCIJA UTICAJA OD STRANE KREMLJA

 

Procenjujemo da su predsednik Putin i drugi visoki ruski zvaničnici bili svesni i da su verovatno rukovodili ruskom akcijom mešanja u američke predsedničke izbore 2020 godine. Primera radi, naša je ocena da je Putin imao uvid u aktivnosti Andreja Derkača, ukrajinskog poslanika koji je imao zapaženu ulogu u ruskim aktivnostima mešanja. Derkač ima veze sa ruskim zvaničnicima i ruskim obaveštajnim službama:

 

  • Drugi visoki zvaničnici su takođe učestvovali u ruskim akcijama mešanja – uključujući tu visoke zvaničnike iz oblasti nacionalne bezbednosti i obaveštajnih službi za koje procenjujemo da ne bi delali bez makar prećutne Putinove saglasnosti

 

AKTERI, METODE I OPERACIJE
 

Procenjujemo da su ruske obaveštajne službe, pojedinci sa ukrajinskim vezama sa kontaktima sa ruskom obaveštajnom službom i njenim mrežama, ruski državni mediji, trolovi i on-line paravani angažovani u aktivnostima usmerenim na američke predsedničke izbore 2020 godine. Primarna akcija koju je OZ (Obaveštajna zajednica, prim.prev.) otkrila bila je fokusirana na narativ – koji su ruski akteri počeli da šire još 2014. godine – o navodnim koruptivnim vezama  predsednika Bajdena, njegove porodice i drugih američkih zvaničnika sa Ukrajinom. Ruske obaveštajne službe oslanjale su se na posrednike sa ukrajinskim vezama i njihove mreže – uključujući tu i njihove kontakte u SAD – da šire ovaj narativ kako bi Moskva mogla razložno poricati svoju umešanost. Procenjujemo da se ciljevi ove akcije nisu ticali samo američke predsedničke kampanje već im je cilj bio i smanjivanje podrške Trumpove administracije Ukrajini. Kako su se približavali američki izbori, Moskva je stavljala veći naglasak na podrivanje kandidata kojeg je percipirala kao najštetnijeg po svoje globalne interese. Nemamo dokaze koji bi sugerisali da je vlada Ukrajine bila umešana u bilo koju od ovih akcija.

 

  • Mreža pojedinaca sa vezama sa Ukrajinom – uključujući tu agenta ruskog uticaja Konstantina Kilimnika – koji su takođe povezani sa ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB) preduzimala je tokom celog izbornog ciklusa korake usmerene na narušavanje odnosa SAD i Ukrajine, ocrnjivanje predsednika Bajdena i njegove kandidature i da povećaju šanse bivšeg predsednika Trumpa za reizbor. Verujemo da je ova mreža takođe nastojala da diskredituje Obaminu administraciju potenciranjem optužbi za korupciju protiv američkih zvaničnika i lažno okrivljivanje Ukrajine za mešanje u američke predsedničke izbore 2016.
  • Derkač, Kilimnik i njihovi saradnici želeli su da iskoriste uvažene američke ličnosti i medije za plasiranje svojih narativa američkim zvaničnicima i auditorijumu. Ovi ruski posrednici sretali su se i pružali su materijale američkim osobama sa vezama u Trumpovoj administraciji kako bi se ovi zalagali za formalne istrage; angažovali su američku firmu da podnose molbe američkim zvaničnicima; i pokušali su da stupe u kontakt sa nekoliko visokih američkih zvaničnika. Oni su takođe ostvarili kontakt sa etabliranim američkim medijskim figurama i pomogli su pravljenje dokumentarnog filma koji je bio emitovan na jednoj američkoj televiziji krajem januara 2020. godine.
  • U sklopu svog plana da obezbedi reizbor bivšeg predsednika Trumpa, Derkač je četiri puta objavljivao audio snimke tokom 2020. u pokušaju da optuži predsednika Bajdena i druge trenutne ili bivše zvaničnike američke vlade za navodne koruptivne aktivnosti koje se tiču Ukrajine. Derkač je takođe radio na pokretanju sudskih postupaka u Ukrajini i SAD povodom ovih optužbi. Bivši ukrajinski zvaničnici povezani sa Derkačem nastojali su da promovišu slične navode krajem 2019. i tokom 2020, što je obuhvatalo i direktne kontakte sa visokim američkim državnim zvaničnicima.

 

Naša je ocena da su ruske sajber jedinice prikupljale informacije kojima je bila rukovođena odluka Kremlja oko izbora i širih spoljno-političkih interesa Moskve. Tokom ovih operacija Rusija je verovatno prikupila neke informacije koje je možda mogla obelodaniti kroz operacije mešanja. Naša je ocena da Rusija nije činila veće napore da utiče na izbornu infrastrukturu nalik onima koje je preduzimala ruska obaveštajna zajednica tokom prethodnih američkih predsedničkih izbora.

 

  • Primera radi, ubrzo nakon izbora, 2018. godine, sajber akteri ruske obaveštajne zajednice pokušali si da hakuju organizacije primarno povezane sa Demokratskom strankom. Takođe, Glavna obaveštajna uprava (GRU) neuspešno je targetirala američke političke aktere tokom 2019. i 2020; ove aktivnosti poklapale su se sa taktikama veće kampanje za prikupljanje obaveštajnih podataka.
  • Krajem 2019. sajber akteri GRU-a sproveli su ’’fišing’’ kampanju usmerenu na podružnice Burisma holdinga, verovatno u pokušaju da prikupe informacije koje se odnose na porodicu Bajden i Burisma.
  • Procenjujemo da ruske sajber operacije koje su targetirale i kompromitovale američke državne i lokalne mreže u 2020. – uključujući tu i izvlačenje nekih podataka o biračima – verovatno nisu bile fokusirane na izbore već su bile deo šire kampanje targetiranja desetina američkih i globalnih entiteta.

 

Tokom izbornog ciklusa akteri ruskog on-line uticaja nastojali su da utiču na percepciju američke javnosti o kandidatima i da promovišu dugoročne ciljeve Moskve podrivanjae poverenja u američki izborni proces i produbljivanje društveno-političkih podela u američkom narodu. Tokom preliminarnih izbora 2019. ovi politički akteri podržavali su kandidate iz obeju velikih američkih političkih stranaka koje je Moskva smatrala autsajedrima, pri čemu su, kasnije, tvrdili da su izbornom krađom pomognuti, kako ih oni zovu, kandidati „establišmenta“. Tokom izbora on-line agenti ruskog uticaja nastojali su da pojačaju nepoverenje u izborni proces ocrnjivanjem glasanja poštom, isticanjem navodnih neregularnosti i optužbama da je Demokratska stranka počinila izbornu krađu.

 

  • Organizacija povezana sa Kremljom, Projekat Lakhta i njena Lakhta internet istraživanja (LIR) trol-farma – često oslovljavana svojim ranijim nadimkom Agencija za istraživanje interneta (IRA) – širila je vesti o kontroverznim domaćim temama. LIR je koristio ličnosti na društvenim mrežama, sajtove vesti i američke pojedince da pojedinim segmentima američke populacije plasira friziran sadržaj. LIR je osnovao kratkotrajne trol-farme koje su koristile nesvesne državljane drugih zemalja u Gani, Meksiku i Nigeriji da propagiraju ove narative fokusirane na SAD, verovatno kao odgovor na pokušaje američkih kompanija i službi da pogase naloge povezane sa LIR-om.
  • Ruska država, trolovi i on-ine paravani, od kojih je nekima upravljala ruska obaveštajna zajednica, objavljivala je sadržaje usmerene na ocrnjivanje predsednika Bajdena, njegove porodice, Demokratske stranke i značajno je pospešivala plasman povezanih sadržaja koji su cirkulisali u američkim medijima, uključujući tu i priče o fokusirane na njegovog sina. Ovi akteri uticaja često su tragali za američkim saradnicima kako bi pojačali svoj prodor u američku javnost. Pored sadržaja koji se odnosio na izbore ovi akteri on-line uticaja takođe su promovisali teorije zavere o pandemiji COVID-19, iznosili optužbe o cenzuri na društvenim mrežama i isticali podele u Americi oko protesta zbog rasne nejednakosti.
  • Akteri ruskog on-line uticaja generalno su promovisali bivšeg predsednika Trumpa i njegove komentare, uključujući tu i ponavljanje njegovih političkih poruka o izbornim rezultatima; predsedničkoj kampanji; debatama; postupku impičmenta; i, kako su se izbori približavali; domaćoj krizi u SAD. Ti akteri su povremeno nastojali da obeshrabre levo nastrojeno biračko telo u Americi da glasa sugerišući da nijedan kandidat ne predstavlja poželjnu opciju. Istovremeno su ruski akteri kritikovali bivšeg predsednika Trumpa ili njegovu administraciju kada su se bavili spoljnom politikom – kao što je bio slučaj ciljanog ubijanja iranskog generala Qasem Soleimania-a u januaru 2020. – na način koji se nije poklapao sa interesima Rusije.
  • LIR, koji verovatno dobija zadatke i strateške smernice iz Kremlja, je protežirao priče kojima se podržava bivši predsednik Trump i ocrnjuje predsednik Bajden nakon što je on postao kandidat za nominaciju u aprilu.

 

OCENA RAČUNICE MOSKVE VEZANE ZA IZBORE 2020.

 

Naša je procena da su ruski lideri smatrali potencijalni izbor Bajdena za predsednika nepovoljnim po ruske interese i da je to vodilo njihovim naporima da podriju njegovu kandidaturu. Za ovu procenu vezan je visok stepen sigurnosti.

 

  • Ruski zvaničnici i državni mediji često su napadali predsednika Bajdena zbog njegove vodeće uloge u ukrajinskoj politici, Obamine administracije i njegove podrške anti-Putin opoziciji u Rusiji, što sugeriše da ga Kremlj refleksno smatra delom anti-ruskog spoljno-političkog establišmenta. Putin verovatno takođe smatra da će Bajden verovatno više širiti ideju o američkoj „izuzetnosti“, koju su on i druge vođe iz Kremlja često javno kritikovale kao problematičnu i opasnu.
  • Niz agenata moskovskog uticaja jedinstveno je radio na nipodaštavanju predsednika Bajdena nakon što je ušao u kampanju. Tokom kampanje za nominaciju i kampanje za predsednika, agenti ruskog uticaja u više navrata su širili neosnovane i varljive tvrdnje o navodnim nepočinstvima Bajdena i njegove porodice koja se odnose na Ukrajinu. Poređenja radi, tokom unutar-stranačkih izbora u Demokratskoj stranci agenti ruskog on-line uticaja promovisali su kandidate za koje je Moskva smatrala da nisu deo, kako ona smatra, anti-ruskog političkog establišmenta.
  • Čak i nakon izbora on-line agenti ruskog uticaja nastavili su da promovišu narative koji dovode u pitanje izborne rezultate i diskredituju predsednika Bajdena i Demokratsku stranku. Ovi napori podudaraju se sa planovima koje je Moskva imala 2016. za diskreditovanje potencijalne Klinton administracije, koje je, međutim, odbacila nakon pobede bivšeg predsednika Trumpa.

 

Naša je procena da je za ruske lidere bilo poželjnije da bivši predsednik Trump bude reizabran, uprkos tome što smatrala da su pojedine politike njegove administracije anti-ruske. Prilično smo sigurni kada je u pitanju ova procena, koja polazi delimično od javnih komentara Kremlja o njemu i konzistentnosti i obima anti-Bajden propagande koju smo registrovali kod on-line agenata ruskog uticaja. 

Kako su se izbori približavali zvaničnici Kremlja preduzeli su neke korake da se pripreme za Bajdenovu administraciju, verovatno zbog uverenja da su se šanse bivšeg predsednika Trumpa za reizbor izvitoperile.

 

  • Putin je – iako je lično hvalio bivšeg predsednika Trumpa u intervjuu datom u oktobru – primetio da je predsednik Bajden delovao voljan da proširi Novi START sporazum (NST) ili da pregovara o novom sporazumu za smanjenje ofanzivnog naoružanja. Ovi komentari konzistentni su sa shvatanjem ruskih zvaničnika da bi potencijalna Bajden administracija bila otvorenija za pregovore o kontroli naoružanja.

 

Moskva gotovo sigurno smatra da je mešanje u američke izbore primeren odgovor na postupke Vašingtona i prilika da se podrije položaj SAD u svetu i utiče postupak donošenja odluka u SAD. Naša je procena da će Moskva nastaviti da se meša kako bi ispunila svoj dugoročni cilj, da oslabi Vašington, zato što Kremlj dugo smatra da su manje šanse da bi oslabljena SAD vodila ubedljivu  spoljnu i bezbednosnu politiku u inostranstvu i bila otvorenija za geopolitičke dogovore sa Rusijom.

 

  • Ruski zvaničnici bi verovatno prihvatili neki rizik prilikom sprovođenja obaveštajnih akcija koje targetiraju SAD – uključujući tu i američke izbore – zato što veruju da se Vašington na sličan način meša u Rusiji i drugim zemljama te da su takvi postupci endemski za geostrateško nadmetanje.
  • Ruski zvaničnici takođe verovatno smatraju da nastavljanje kampanje mešanja u unutrašnje poslove SAD predstavlja prihvatljiv rizik za imidž Rusije u Vašingtonu budući da su odnosi između SAD i Rusije već na izuzetno niskom nivou.