NA FoNet 11. marta 2021. na svom podkastu AGREMAN
objavila je razgovor sa MILANOM JOVANOVIĆEM predsednikom Foruma za bezbednost i demokratiju.
Sa njim  je o nekim aktulenim spoljnopolitičkih pitanjima i odnosima Srbije i EU za FoNet WebTV razgovarala novinarka MILICA RILAK, a koji je u pisanom servisu objavljen pod originalnim naslovom

Otpori i antievropska retorika 
 

                            Milan Jovanović                              
Photo courtesy NA FoNET & Aleksandar BARDA
 
Bojim se da je cilj dela poslanika u Narodnoj skupštini, koji ne kriju svoje antievropsko i antizapadno raspoloženje, da iskoriste svaku priliku i zategnu odnose sa Evropskom unijom (EU), izjavio je FoNetu predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Milan Jovanović, koji smatra da je Beograd u dijalogu sa Prištinom trenutno u lakšoj poziciji.
 
Osvrćući se na najavu da će Skupština Srbije usvojiti rezoluciju o izveštaju Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove, Jovanović je ocenio da sam izraz "rezolucija" implicira da joj je cilj da se iskaže neka vrsta nezadovoljstva onim što smo čuli ili pročitali u izveštaju izvestioca Vladimira Bilčika.

U serijalu razgovora Agreman, on je ukazao da je takav stav kontraproduktivan i podsetio da Srbija, kao kandidat za člansvo u EU, ne može da popravlja Uniju.

Potrebno je da u što većoj meri bude kooperativna, u smislu ispunjavanja svih zahteva koji joj se ispostavljaju kao budućoj članici EU, objasnio je Jovanović i predočio da Srbija u tom smislu već dugo odugovlači.

Opredeljujući se sa drugu metodologiju pristupanja EU, možda smo sebi i otežali posao, procenio je on i pozvao se na pravilo slično igri "Ne ljuti se čoveče" da moraš da se vratiš šest polja unazad, ako si stao na pogrešno polje.

Bojim se da u ovom trenutku ima više pogrešnih polja nego što bi smelo da se dozvoli, rekao je Jovanović, koji smatra da se Ministarstvo za evropske integracije nedovoljno oglašava po tim pitanjima.

Kako je obrazložio, resorna ministarka bi, ako ništa drugo, mogla javno da kaže da nema podršku Vlade za politiku koju bi trebalo da sprovodi, ukoliko je to slučaj.

Sam Bilčikov izveštaj Jovanović ne smatra nečim što bi trebalo da odvrati Srbiju od članstva u EU, ili dokazom da joj Unija okreće leđa, već prijateljskim upozorenjem.

Prema Jovanovićevom viđenju, zastoj u evrointegracijama se nikako ne može opravdavati oklevanjem EU, već unutrašnjim otporima članstvu i jačanjem antievropske retorike u Srbiji

Povodom odluke Srbije da vakcine protiv korona virusa pokloni zemljama u regionu, on je upozorio na pokušaje da se politika u što većoj meri involvira u humanitarna pitanja.

S jedne strane, smatra Jovanović, može se govoriti o vakcinalnom nacionalizmu koji neki pripisuju EU, ali se isto tako može govoriti i o vakcinalnom populizmu.

“Mene u celoj priči posebno zanima je da li je akcija sa naše strane u dodeljivanju vakcina zemljama u susedstvu posledica i toga što je nedovoljan interes za vakcine u samoj Srbiji, pa imamo i viška vakcina u ovom trenutku, koje i drugima jednako trebaju kao i nama”, upitao je Jovanović.

Osvrćući se na ocenu Miroslava Lajčaka, izaslanika EU u dijalogu Beograda i Prištine, da bi “prvi sastanak mogao da se održi pre leta”, on je ocenio da to u isto vreme može da bude realna i optimistična prognoza.

Veruje da je Lajčak, prilikom posete Beogradu, rekao manje od onoga što u ovom trenutku zna, i manje od onoga što se dogovarao sa američkim diplomatom zaduženim za Zapadni Balkan Metju Palmerom, ali ističe da je nastavak dijaloga izuzetno važan za evrointegracije Srbije.

“Druga varijanta bila i više nego zabrinajvajuća, a to je da zamrznuto stanje na Kosovu sledi i zamrznuto stanje u daljem približavanju Srbije EU”, naglasio je Jovanović.

Prema njegovom tumačenju, Beograd je u ovom slučaju u lakšoj poziciji, jer ostavlja utisak da je, za razliku od Prištine, spreman za nastavak političkog dijaloga u svakom trenutku, i to je nešto što daje nadu da naša spoljna politika sadrži jedan nivo korisnog pragmatizma.

Na pitanje kakva je sudbina Vašingtonskog sporazuma, Jovanović je odgovorio da će njegovo “čitanje” pre svega zavisiti od pozicioniranja predsednika SAD Džozefa Bajdena prema Rusiji, na šta može da ukaže i izbor njegovih saradnika u domenu spoljne politike.

“Reč je o ljudima koje zovu 'jastrebovima' kada je reč o odnosu prema Rusiji. U tom smislu sada će biti manje dvosmislenih, a daleko više oštrih formulacija u odnosima između SAD i Rusije”, uveren je Jovanović.

Kako je primetio, SAD su jasno stavile do znanja da će svuda reafirmisati zalaganje za ljudska prava i odbranu demokratskih vrednosti, kao i da će nastojati za zaštite svoje partnere od pritisaka koji dolaze iz Rusije.

“Mislim da je to univerzalna poruka, koja važi za sve, od Varšavske grupe do Zapadnog Balkana, a da će je pre svega ozbiljno shvatiti Rusija”, obrazložio je Jovanović.

Kada je reč o poziciji Srbije između EU, SAD, Rusije i Kine, on je podsetio da su SAD još u vreme Trampove adminsitracije uputile jasnu poruku u pogledu kineskog uticaja, koji je apostrofiran i u Vašingtonskom sporazumu.

Prema njegovom predviđanju, SAD će ažurirati te ranije zahteve, "apdejtovaće" ih i zato Srbiji predstoji "ozbiljan posao i nje same radi, da razmotri čiji su strani uticaji jači u Srbiji i Zapadnom Balkanu".

"Ako pogledamo šta se dešava u susednim zemljama, ne bih rekao da je tu najproblematičniji uticaj SAD”, zaključio je Jovanović. 

link na Fonet WebTV