BLOG  Pravni ugao
18.02.2021.                                                                                

Vučić i Aleksić protiv pravosuđa?   
                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
                                                                                                                       
Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                                                     direktor programa i komunikacija FBD

                                                                                                       

Već nekoiko dana u javnosti vri rasprava o jednoj sudskoj presudi – u slučaju parničnog postupka brata predsednika Srbije Andreja Vučića protiv potpresednika NS Mirosalva Aleksića. No, ona se pre može opisati kao sluđivanje javnosti i doprinos daljoj galvanizaciji već polarizovanog društva. 

Izveštavanje o sudskom postupku koji g. Vučić protiv g. Aleksića vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu postalo je učestalije nakon što je brat tužioca, u svojstvu predsednika republike, javno pričao o njegovom ishodu, u intervjuu za jednu privatnu televiziju.
Ako je suditi po tome šta se imalo čuti u javnosti i pročitati na tu temu potom, laik bi pomislio da je brat Vučić-kao-predsednik, lično, možda i tokom gostovanja na TV Pink, presudio u ovoj pravnoj stvari.

Da bismo bolje razumeli šta se zapravo događa, a u cilju potpunijeg praćenja ove priče u ravni informisanja, a koja je uveliko u toku, valja na ovom mestu reći par stvari o samom postupku donošenja presude. Konkretno, trebalo bi napraviti jasnu razliku između njenog Donošenja, Objavljivanja i Dostavljanja koji su regulisani čl.352, čl. 353 i čl. 354 Zakona o parničnom postupku.

Sud Donosi presudu nakon zaključenja glavne rasprave. Tako donetu presudu sud odmah Objavljuje, a to će svakako učiniti najkasnije osam dana nakon zaključenja glavne rasprave.   Objavljivanje presude podrazumeva javno čitanje izreke presude strankama u postupku i nestranačkoj javnosti od strane sudije i njeno sumarno obrazloženje. Najkasnije 15 dana nakon njenog Objavljivanja izrađuje se pisani otpravak presude (koja u sebi mora da sadrži i datume njenog Donošenja i Objavljivanja) i on se Dostavlja strankama u postupku. 

Kako nam bilo šta od ovoga pomaže da sagledamo ono ’’famozno’’ oko presude u slučaju Vučić vs. Aleksić?

Prvo, čini se izvesnim da je Prvi osnovni sud u Beogradu u slučaju Vučić - Aleksić doneo prvostepenu presudu. Iz izveštavanja o ovoj priči se može zaključiti da je sud presudu doneo i objavio tri dana nakon zaključenja glavne rasprave, poštujući zakonom propisane rokove, i da su makar zastupnici stranaka u postupku (ako ne i njihovi vlastodavci narečeni Andrej Vučić i Miroslav Aleksić) bili upoznati sa njenom izrekom i delom njenog obrazloženja. Pisani otpravak te presude, koliko nam je poznato, još uvek nije dostavljen svim strankama u postupku, ali ovo nije relevantno za samo postojanje presude već isključivo za njeno dejstvo prema tim strankama.

Dalje, pravljenje razlike između ovih pojmova pomaže nam da postupak predsednika Vučića stavimo u ispravan kontekst. Vučić, dakle, nije Doneo presudu, pa čak ni Objavio. On jeste, međutim, javno, u svojstvu predsednika komentarisao sudski postupak za čiji ishod je, zbog srodstva sa tužiocem, lično zainteresovan i to se svakako može tumačiti kao pokušaj uticanja na tok drugostepenog postupka.

Aktuelne tvrdnje sa Aleksićeve strane da je sam Vučić Doneo i Objavio presudu u tom smislu treba sagledavati u kontekstu strategije odbrane tuženog u postupku po žalbi, a koja je više usmerena na pobedu u sudu javnosti nego u samom sudskom postupku. U tom smislu, čini se delotvornijim tražiti od zastupnika Andreja Vučića, tužioca, da, ako mu je Dostavljena kao što se tvrdi, o punom sadržaju te presude obavesti javnost, kako bi se moglo bolje analizirati njeno obrazloženje, uz manji fokus na procesne zavrzlame koje javnosti nisu i ne moraju biti poznate. 

Sve gore navedeno ne objašnjava vidno odsustvo štampanih i elektronskih medija sa završnice prvostepenog postupka. Čak i da je sa suđenja bila isključena javnost (što, koliko shvatam, nije bio slučaj) za ovo nečinjenje medija nema vidljivih opravdanja! Objavljivanje izreke presude je uvek javno!
Međutim,dok se o suđenju, sa punim pravom i iz dobrih razloga, redovno izveštavalo, tim više je i potpuno nejasno zašto sada o ishodu prvostepenog postupka saznajemo od predsednika republike, koji je to i sam pitao,  a ne od novinara koji su suđenje pratili.

Sada, možemo samo da se nadamo da okončanje postupka po žalbi neće pratiti ova pojmovna zbrka za čije raščišćavanje u ovom trenutku, izgleda, ne postoji nikakav interes ni jedne od strana u postupku. Čini se naime da su obe strane fokusirane na postizanje za sebe povoljnih ishoda, dok će štetu trpeti kredibilitet pravosudnog sistema.

Mediji u svemu tome nisu nevini! Njihovo je najnovije izveštavanje o ovoj priči jasan indikator da je interes javnosti da bude pravovremeno, istinito i objektivno informisana o ovoj stvari grubo podređen interesima strana (ne nužno i stranaka) u postupku.