Rusija:Ko to tamo protestuje

ALEXANDER BAUNOV glavni i odgovorni urednik portala CARNEGIE CENTRA U MOSKVI u svojoj analizi masovnih protesta koji su se u Rusiji dogodili  23. januara 2021. godine napisao je kako su subotnji protesti nesumnjivo bili antirežimski, antielitistički  i antikorupcijski, ali ne nužno i liberalni, prozapadni i prodemokratski. Tekst je objavjen 25. Januara 2021. pod originalnim naslovom
NOVO LICE RUSKOG PROTESTA



  Alexander Baunov

Protesti koji su se u subotu održali širom Rusije nisu bili nalik lokalnim pokretima viđenim u novije vreme, kao što su bili moskovski protesti u leto 2019, ili regionalni protesti 2019–2020 u Habarovsku, Jekaterinburgu i Šijima. Umesto nekoliko različitih povoda, koji su opozicionu agendu činili nekoherentnom, ove najnovije proteste ujedinio je isti cilj: protivljenje vladajućem režimu i podrška zatvorenom lideru opozicije Alekseju Navaljnom.

Protesti su imali širu bazu podrške i od uobičajenih liberalnih protesta i od pristalica Navaljnog. Mnogi od onih koji su izašli na ulice naglasili su da ih je na to podstakao ne Navaljni, kojeg oni ne smatraju idealnim vođom - ni za Rusiju, pa čak ni za opoziciju - već zbog onoga što mu je učinila ruska država: odnosno zbog trovanja smrtonosnim nervnim agensom Novichok i momentalnog  hapšenja čim se , posle  lečenja u Nemačkoj, vratio u Rusiju.  Drugim rečima, ljudi su ovo videli kao protest protiv bezakonja i - u svetlu prošlogodišnjih promena ustava, koje predsedniku Vladimiru Putinu omogućavaju da u praktično to bude doživotno - uzurpacije vlasti.

Subotnji protesti bili su karakteristični i po manjku  šaljivih slogana i plakata u poređenju sa prethodnim ruskim protestima (i trenutnim beloruskim protestnim pokretom). Demonstranti su bili vrlo ozbiljni, čak i sumorni. U sloganima su nedostajale uobičajeni pozivi na zakon, demokratiju i ustav. Ovaj protest nije pozivao vlasti da poštuju zakon, pošteno prebroje glasove, dozvole kandidatima da se kandiduju, vrate izabranog guvernera ili odustanu od planova za deponiju ili novu crkvu. Bio je to marš protiv vlasti, potaknut ne izbornom prevarom ili greškom u urbanističkom planiranju, već pokušajem ubistva i naknadnim hapšenjem opozicionog aktiviste koji je objavio rat režimu.

Za razliku od protesta koji su usledili nakon ubistva opozicionog političara Borisa Nemcova 2015. godine, subotnjim moskovskim mitingom nisu dominirali predstavnici liberalne inteligencije glavnog grada. Nemcov je , je kao nekadašnji član tima Borisa Jeljcina, bio j mnogo bliži tom delu društva, koje devedesete vidi kao zlatno doba Rusije. Navaljni je manje heroj za tu grupu ljudi nego što je bio Nemcov. Dalje, mnogi od onih koji su izašli na ulice podržavajući Navaljnog  to ne bi učinili za Nemcova. Navaljni manje-više  podjednako napada zvaničnike i  oligarhe iz 2000-ih i 1990-ih.

Još nema socioloških podataka o subotnjim protestima, ali čini se da su predviđanja da će ih uglavnom voditi vrlo mladi ljudi pogrešna. Pored toga, najmilitantniji demonstranti nisu ličili na tipične pristalice prodemokratskih protesta u Moskvi. Umesto toga, mogli bi se opisati kao mladi, urbani, postindustrijski proletarijat. Najverovatnije se radi o ljudima koji rade u uslužnom sektoru ili u kancelarijskim poslovima i koji su nezadovoljni svojim poslom, platama i perspektivnom.

Protest u Moskvi ovog vikenda bio je daleko manje miran od svih prethodnih događaja: od samog početka  bilo je mnogo sukoba sa interventnom policijom. Slike napada na automobil opremljen blinkerima bez presedana su za savremeni ruski protestni pokret.

Na protestu u Sankt Peterburgu zabeležen je još veći odziv od moskovskog. Moguće je da postoji veza između stope zaraze koronavirusom i broja protestanata: vlasti Sankt Peterburga su postupale sa epidemijom lošije nego njihove kolege iz Moskve, a stope zaraze ponekad su bile veće u drugom  nego u glavnom ruskom gradu.

Baš kao tokom moskovskih protesta u leto 2019, vlasti su preventivno preterale u sukobu da bi opravdale svoju oštru reakciju. U svojoj verziji, službe bezbednosti ne razbijaju samo proteste; oni su na prvoj liniji fronta, opiru se revoluciji koju sponzorišu inostrani neprijatelji  čiji je cilj uništenje Rusije.

Stav Zapada o najnovijim protestima je mnogo aktivniji nego prethodnih godina, što samo povećava javni i privatni strah od ruskog režima i nekih običnih Rusa. Zapadne prestonice uvek izražavaju podršku ruskim demonstrantima i osuđuju postupke službi bezbednosti. Ali nakon trovanja u Sibiru i lečenja u Nemačkoj, Navaljni je postao drugi glas Rusije u inostranstvu, posle Putinovog - i političar na globalnom nivou - i stavovi Zapada odgovaraju ovoj novoj stvarnosti.

Administracija Joea Bidena u Sjedinjenim državama rekla je da će „stati rame uz rame sa našim saveznicima i partnerima u odbrani ljudskih prava“. Iz toga sledi da Bajdenov partner u Rusiji nije Putin već Navalni; da je Navaljni saveznik u bici protiv Putina. To je strana koju je u ruskom građanskom sukobu izabrao Vašington, delimično  - verovatno - kao odgovor na rusko mešanje u američke predsedničke izbore 2016. godine. U tom kontekstu, teško je zamisliti da se bilo kakvo javno kolebanje u redovima vojnika ruskog režima.

Subotnji protesti bili su nesumnjivo antirežimski, antielitni i antikorupcijski, ali ne nužno i liberalni, prozapadni i prodemokratski. Kombinovani imperativ slobode, poretka i pravde je uočljiv makar koliko i klasične liberalne i demokratske vrednosti. Nije iznenađujuće što takvi protesti plaše ne samo režim, već i uspešne članove društva: čak i one koji se ne smatraju pristalicama Kremlja.

Sada organizatori protesta pokušavaju da ih učine redovnim događajem sve dok je Navaljni u zatvoru. Oblikuje se situacija poput one u susednoj Belorusiji, u kojoj opozicija može nedeljama da izvodi ljude na ulice, pretvarajući protestne skupove u rutinsku karakteristiku ruskog urbanog života.

Ovi redovni protesti biće pozadina svakog međunarodnog kontakta sa Kremljem, dok će svako moguće nasilje bezbednosnih službi u očima stranaca i Rusa biti smatrano svakodnevnom pojavom. Kao odgovor, država će pokušati da delegitimizira demonstrante intepretitrajući da su nasilni i da imaju podršku sponzora u inostranstvu. Kao što smo videli u Minsku i Habarovsku, protesti mogu tako trajati mesecima, u iščekivnju događaja koji će prekinuti pat poziciju. Za sada je vreme na strani režima - ali ne u nedogled.


* autor je je viši saradnik u Moskovskom centru Carnegie i glavni urednik Carnegie.ru. 
  njegov nalog na Twitteru je  @baunov

** radni prevod:  fbd