Srpski žal za Trumpom





O razlozima Trumpove popularnosti i neskrivenoj žalosti zbog toga što Trump nije pobedio na predsedničkim izborima beogradski dnevnik POLITIKA 16. novembra 2020. na svom portalu u rubrici Pogledi objavio je kolumnu koju je BOŠKO JAKŠIĆ napisao pod originalnim naslovom ''Crni flor iz Bele kuće''


    Boško Jakšić
 
 
Za razliku od ogromne većine članica Evropske unije koje su, odane vrednostima liberalne demokratije, odahnule zbog Trampovog odlaska, retko koja vlast je toliko rastužena ulaskom Džoa Bajdena u Belu kuću kao srpska

Tek što je pomislio da je napokon zaokružio kolekciju poznanstava sa najmoćnijim autoritarcima sveta, Aleksandar Vučić je izgubio Donalda Trampa.

Kratkotrajna ali egzaltirana popularnost Trampa koju je Vučić uneo u srpsku javnost ne tiče se Kosova, kako to zvanični Beograd predstavlja. Simpatije koje su prethodile otvorenom navijačkom svrstavanju tokom američkih izbora su neke druge prirode.

Mnogo toga je spajalo Vučića i Trampa i pre nego što su se sastali prvi, i verovatno poslednji put: pripadaju istom političkom bratstvu nastalom u naletu populizma i nacionalizma desničarskih karakteristika.

Tramp je oličenje načina upravljanja Srbijom: autoritarnost, ignorisanje institucija, potkopavanje vladavine prava, kontrola pravosuđa, ponižavanje političkih rivala, bahatost i laži, vređanje kritičara i medija, polarizacija, potčinjavanje nauke... Sve uvek zna najbolje. Ko bi drugi mogao da zemlju ponovo napravi velikom?

Za razliku od ogromne većine članica Evropske unije koje su, odane vrednostima liberalne demokratije, odahnule zbog Trampovog odlaska, retko koja vlast je toliko rastužena ulaskom Džoa Bajdena u Belu kuću kao srpska.

Zahvaljujući svom predsedniku, Srbija se u trenutku Trampovog poraza svrstala uz bok predsednika Brazila i Filipina ili saudijskog prestolonaslednika. Verovatno i šefa Kremlja. Vučić – ne zbog Kosova – deli stavove mađarskog premijera koji je do kraja napadao „moralni imperijalizam” američkih demokrata.

Šta će sada kada Bajden, pogledujući ka Srbiji, režime u Mađarskoj i Poljskoj naziva „totalitarnim”?  Sasvim razumem da bi predsednik Srbije najradije stavio crni flor zbog gubitka ideološkog saveznika i moćnog pokrovitelja.

Trampov imidž u Srbiji je pažljivo građen kombinacijom instinktivnih političkih bliskosti i medijskih manipulacija. „Sada smo nadrljali. Crno se piše Srbiji. Tramp je izgubio”, načuo sam deo konverzacije na pijaci.

Zvanični Beograd činio je sve što je u njegovoj moći da doprinese da Tramp pobedi: u Americi je osnovana lobistička grupa „Srbi za Trampa” koja je sledila uputstva doskorašnjeg šefa diplomatije koji je Amerikance srpskog porekla pozivao da podrže republikanskog kandidata.

Ova podrška je izraz zahvalnosti što je Tramp, posle više od tri decenije pauze, od potpisivanja dejtonskog mira, ispoljio spremnosti da sasluša šta Beograd ima da kaže. Vučić je gotovo preko noći postao gotovo očaran obnovom kontakta sa Vašingtonom.

Zaprepašćen sam slepilom dela ovdašnjih komentatora koji u potrebi da se preporuče vlastima, u želji da predsednike SAD i Srbije štite od „demonizacije” kritičara, nisu želeli da vide da je i Tramp za nezavisno Kosovo i da se na tu temu ne razlikuje od Bajdena.

Šta je Tramp ponudio? Ekonomske aranžmane u skladu sa njegovim biznis doživljajem politike, pristup (dubljem delu!) jezera Gazivode i jednogodišnji moratorijum na konačni aranžman: međusobno priznanje. Sve to po cenu zatezanja odnosa sa EU, Rusijom i Kinom i ustupke oko preseljenja ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim, odluke koja preti da nanese ozbiljnu štetu međunarodnoj poziciji Srbije.

Trampovoj popularnosti najdirektnije je doprinosio omraz prema Bajdenu, personifikaciji američkih demokrata koji su bombardovali Jugoslaviju i stvorili nezavisno Kosovo. Tramp je otvorio neke prostore saradnje, nema razloga da ih Bajden zatvori. Štaviše, i novi šef Bele kuće zainteresovan je da blokira rastuće uticaje Rusije i Kine na zapadnom Balkanu.

Antiamerikanizam u Srbiji je splasnuo. Broj ljudi koji su počeli pozitivno da gledaju na Ameriku se posle Vašingtonskog sporazuma utrostručio dostižući nekih 26 procenata. To je kapital koji je Tramp ostavio Vučiću, ali od Vučića će zavisiti da li će ga iskoristiti.

Srbija ima vitalni interes da nastavi da razvija odnose sa SAD. Kakve su pozicije Beograda? Novi start nije obećavajući. Vučić je prkosno čekao da pošalje kurtoaznu čestitku Bajdenu da bude „u prvih 50 belosvetskih koji se guraju da čestitaju”.

Ponovio je da bi za Srbiju bilo bolje da je pobedio Tramp. „Ja nisam mali miš. Ja se ne ulizujem nikome”, rekao je Vučić prenebregavajući da od njega niko ne očekuje da se ulizuje, već da sarađuje sa predsednikom najmoćnije države sveta. Zašto, poput Benjamina Netanijahua, nije posebnom porukom zahvalio Trampu već je – nediplomatski – aktuelnog predsednika pohvalio u poruci Bajdenu?

Još je Vučić podsetio da Tramp nije učestvovao u bombardovanju i stvaranju nezavisnog Kosova. Proalbanski stav budućeg predsednika je poznat, ali bi Vučić mogao da se potrudi da sa Bajdena skine anateme lažnih srbomrziteljskih izjava koje nikada nisu potvrđene.

 „Ne znam čemu se raduju oni koji slave Bajdenovu pobedu, tome što će Srbiji biti teže?! Sram vas bilo!”

Optuživanje protivnika da se raduju pobedi Bajdena zato što će time biti otežan položaj Srbije (naspram Kosova), je groteskna zamena teza, ako ne i cinično podmetanje.

Procena da je Tramp možda loš za Ameriku ali da je dobar za uske srpske interese potpuno je van realnosti. Srbija nije izolovano ostrvo da bi na svet gledala samo kroz kosovsku prizmu. Bajdenova pobeda je dobra za demokratiju, trebalo bi da je dobra i za Srbiju.

Tačno je da će Srbiji, verovatno, biti teže oko kosovskog konflikta, ali je isto tako jasno da se Vučić nervira zbog nečeg drugog. Njemu će lično biti teže jer u Bajdenovoj pobedi naslućuje po njega opasan impuls oporavka ranjene demokratije. I u Americi, i po svetu.

Bajden u Beloj kući je ako ne početak kraja, ono snažan udarac populistima i autokratama koji su sada ostavljeni na pogrešnoj strani istorije. Da budem jasan: radujem se što će vodeća demokratija sveta, posle četvorogodišnjeg košmara, ponovo ohrabrivati liberalne vrednosti.

Vučić je u Trampu izgubio ne saveznika oko Kosova – jer tu savezništva i nije bilo – već moćnog pokrovitelja političke autoritarnosti. Nije Vučić hvalio Trampa zbog Trampa ili Kosova, već zbog sebe.


Napomea dnevnika Politika
Prilozi
 objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista