FBD BELEŽNICA

 
Dijalog da, nova Jalta ne 

Na margini online debate CSIS o ruskom uticaju

 

Vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) 20. jula 2020. godine organizovao je online panel posvećen temi širenja ruskog uticaja u Evropi na kojem su učestvovali Nj.E. Dame Karen Pierce, britanska ambasadorka u SAD i Luke Harding – istraživački novinar i američki dopisnik britanskog  Guardian-a. Kao temu ovaj panel imao je analizu ciljeva i taktike koja stoji iza aktivnosti širenja ruskog uticaja u Velikoj Britaniji, Evropi i šire, i razmatranje eventualnog uspeha te ekspanzije i načinima na koji se VB može učiniti otpornijom na ruski uticaj kod kuće i u inostranstvu.

Budući da je „Online event: Ruski uticaj u Evropi“ pokušao da pristupi jednoj od tema koja je od krucijalnog značaja za razumevanje političkih tokova u Evropi i svetu, a posebno na Zapadnom Balkanu, i FBD se odazvao pozivu da ga isprati. Na kraju narečene debate, naš osnovni i neizbežan utisak je bio da je diskusija o toj temi na ovom skupu bila izrazito anglo-centrična i  da je najmanje vremena potrošeno na diskusiju o onim delovima Evrope gde je maligni ruski uticaj najintenzivniji i najuočljiviji – posebno Zapadnom Balkanu, poslednjem velikom igralištu ruske spoljnje politike!

Kao posledica takvog prisupa razumljiv je utisak o sledstveno pogrešnom shvatanju prirode pretnje ruskog uticaja, koja ne predstavlja tek, kako se moglo razumeti, ’’problem pronalaženja platforme za komnikaciju sa jednim tipičnim diktatorom’’ već je najveća pretnja po mir i jedinstvo evropskog kontinenta posle podizanja gvozdene zavese.

Reči ambasadorke  Pierce da Rusi „ne razmišljaju kako mislimo da bi trebalo da razmišljaju“ su u tom smislu izuzetno indikativne. Isto tako kao i zapažanje g. Hardinga da je Putin tek jedan u nizu aparatčika koji su preko poluga ruske tajne službe došli do političke moći. Ove reči i zapažanja  ne dočaravaju u potpunosti prirodu samog režima koji je izgradio Putin, koji, opet,  nije obična diktatura - nekad prikrivena, a sada otvorena -  već je pre jedan sistem koji je na razmeđi vekova raskrstio sa ograničenjima koja mu je u pogledu prirode njegove totalitarnosti nametala stara komunistička ideologija i koji se sada, utemeljen i veran isključivo doktrini moći, pre svega bori za moć nad drugim državama i vlast nad narodima.

Otud ideja koja se čula na ovom panelu CSIS-a kako bi dijalog sa Putinovom Rusijom - koja bi bila partner u razgovoru sa Zapadom koji bi mogao da „nosi svoj teret“-  mogao da se odvija u okviru SB UN zapravo predstavlja utiranje puta za svojevrsnu „Novu Jaltu“, koju Putin očajnički priželjukuje,  makar nakon aneksije Krima.

Pristajanje na takvu vrstu „Nove Jalte“ bilo bi posebno pogubno za Zapadni Balkan i pokušaje Evropske Unije i NATO-a da zaokruže integracijske procese u regionu budući da bi, usled takvog razvoja događaja, potencijalne nove članice EU sa Zapadnog Balkana neizbežno postale potencijalni žetoni za namirivanje ruskih spoljnopolitičkih ambicija. Dijalog, naravno, da, ali nova Jalta ne!

Uz ova zapažanja, ipak je na kraju važno istaći da je CSIS ispravno ocenio značaj ove teme i nadati se da će ona biti još intenzivnije i svestranije nastavljena, a u buduće rasprave više uključiti i druge koji su ugroženi uticajima o kojima je reč; posebno  organizacije civilnog društva, još posebnije  Zapadnog Balkana kojeg se ova problematika, u ovom trenutku, najviše dotiče. Možda sada više nego ikad.


LUKA JOVANOVIĆ,advokat,
programski direktor FBD