13. jula 2020. godine  gospodja JOHNSON iz države Teksas 
(u svoje ime i u ime gopodina Engela i gospodina McGovern-a)
podnela je Predstavničkom domu američkog Kongresa 
PREDLOG sledeće REZOLUCIJE,
koji je prosleđen Odboru za oružane snage

Povodom genocida i drugih zločina počinjenih nad bošnjačkom zajednicom od strane snaga bosanskih Srba u Srebrenici i Bosni i Hercegovini jula 1995. godine.

Gde  je, od aprila 1992. nakon agresije i etničkog čišćenja počinjenog od strane bosanskih Srba uz podršku vojnih i paravojnih sanga iz Srbije prilikom preuzimanja kontrole nad okolnim teritorijama došlo do masovnog priliva Bošnjaka koji su tražili utočište u Srebrenici i njenoj okolini, koju je Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija (SBUN) odredio za „bezbednu zonu“ u okviru enklave Srebrenica Rezolucijom 819 16. aprila 1993. i stavio pod zaštitu Mirovnih snaga Ujedinjenih Nacija (UNPROFOR);

Gde su snage UNPROFOR-a u Srebrenici koje su se sastojale od holandskog bataljona, zajedno sa predstavnicima Visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih nacija, Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i humanitarnom medicinskom organizacijom Lekari bez granica, pomagale u pružanju humanitarne pomoći raseljenom stanovništvu koje je boravilo u uslovima masovne prenaseljenosti, bede i bolesti;

Gde je, početkom 1995, intenzivirana blokada enklave od strane snaga bosanskih Srba uz podršku vojnih i paravojnih snaga iz Srbije, uskrativši celom stanovništvu humanitarnu pomoć i onemogućivši dalju komunikaciju i kontakte iz enklave, čime su smanjeni kapaciteti holandskih mirovnih snaga da efikasno reaguju na situaciju koja se s vremenom pogoršavala; 

Gde su, od 6. jula 1995. snage bosanskih Srba počele da napadaju baze UNPROFOR-a, preuzele kontrolu nad izolovanom enklavom, držale zarobljene holandske vojnike kao taoce i, nakon okršaja sa lokalnim odbrambenim snagama, preuzele kontrolu nad Srebrenicom 11. jula 1995.

Gde je približno trećina stanovništva Srebrenice u to vreme, među kojima je bio i relativno mali broj vojnika, pokušala da prođe kroz snage bosanskih Srba ka relativnoj sigurnosti na teritoriju pod kontrolom bosanske vlade, ali su mnogi ubijeni od strane patrola i u zasedama;

Gde  je preostala populacija tražila zaštitu od holandskog bataljona u njegovom sedištu u selu Potočari, severno od Srebrenice, ali mnogi od ovih ljudi su naizgled nasumično hvatani od strane bosanskih Srba i bivali prebijani, silovani ili pogubljeni;

Gde su snage bosanskih Srba deportovale žene, decu i starce autobusima, ali zadržale preko 8.000 pretežno Bošnjaka muškaraca i dečaka u sabirnim centrima u severoistočnoj Bosni i Hercegovini pod njihovom kontrolom, i onda po kratkom postupku pogubili sve zatočenike i zakopali ih u masovnim grobnicama;

Gde su snage bosanskih Srba, u nadi da će prikriti dokaze o masakru u Srebrenici, naknadno izmestile leševe iz prvobitnih masovnih gronica u mnoštvo sekundarnih i tercijarniih lokacija raštrkanih po severoistočnoj Bosni i Hercegovini pod njihovom kontrolom;

Gde je masakr u Srebrenici bio među najgorim od mnoštva zverstava koja su se dogodila u konfliktu u Bosni i Hercegovini od aprila 1992. do novembra 1995, tokom kojeg su politika agresije i etničkog čišćenja vođena od strane bosanskih Srba uz direktnu podršku Slobodana Miloševića i jugoslovenske vlade doveli do raseljavanja više od 2.000.000 ljudi, više od 100.000 ubijenih i na desetine hiljada silovanih, mučenih i zlostavljanih, uključujući tu i one u koncentracionim logorima u oblasti Prijedora i nevine civile u Sarajevu i drugim urbanim centrima koji su konstantno bili podvrgnuti traumatičnom granatiranju i snajperskim napadima;

Gde su pored toga što su glavne žrtve u Srebrenici, pojedinci bošnjačkog porekla činili veliku većinu žrtava tokom sukoba u Bosni i Hercegovini kao takvoj, naročito među civilnim stanovništvom;

Gde Član 2. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida definiše genocid kao „bilo koji od sledećih akata preduzetih sa ciljem da se uništi, u potpunosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva: (a) ubijanje članova grupe; (b) uzrokovanje ozbiljnih telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe; (c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima sračunatim na to da dovedu do delimičnog ili potpunog fizičkog uništenja grupe; (d) nametanje mera sa ciljem da se spreče rađanja unutar grupe; i (e) prinudno prebacivanje dece iz te grupe u drugu grupu“;

Gde je, 25. maja 1993, Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija usvojio rezoluciju 827 kojom je osnovan Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), sa sedištem u Hagu, u Holandiji, i kojom je ICTY-u poverena odgovornost za istraživanje i krivično gonjenje pojedinaca za koje se sumnja da su počinili ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti i teška kršenja Ženevskih konvancija iz 1949. na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. Godine;

Gde su ICTY, zajedno sa sudovima u Bosni i Heregovini i Srbiji, optužili i osudili više od 1.000 pojedinaca na najvišim i drugim nivoima odgovornosti za gruba kršenja Ženevskih konvencija 1949, kršenje zakona i običaja rata, zločine protiv čovečnosti, genocid i saučešće u genocidu povezanim sa masakrom u Srebrenici;

Gde je ICTY oglasio Radovana Karadžića krivim za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i Ratka Mladića krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i osudio obojcu na doživotne zatvorske kazne;

Gde su i ICTY i Međunarodni sud pravde potvrdili u presudama da postupci bosanskih Srba u Srebrenici jula 1995 predstavlaju genocid;

Gde  Rezolucija Kongresa 199, usvojene 27 juna 2005, i Rezolucija Kongresa 310, usvojena 8. jula 2015, izražavaju osećaj Kongresa da agresija i etničko čišćenje počinjeno od strane bosanskih Srba uz podršku vojnih i paravojnih snaga iz Srbije u Bosni i Hercegovini ispunjavaju kriterijume kojima se definiše genocid, prema Konvenciji o genocidu 1949;

Gde su Ujedinjene Nacije priznale svoj neuspeh da preduzmu mere i donesu odluke koje su mogle odvratiti od napada na Srebrenicu i sprečiti genocid koji se dogodio nakon toga;

Gde su neki viđeniji zvaničnici iz Srbije i zvaničnici bosanskih Srba, uključujući tu i trenutnog srpskog člana tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorada Dodika, koji je lažno etiketirao genocid u Srebrenici kao „isfabrikovani mit“ i „najveću prevaru dvadesetog veka“, negirali da masakr počinjen u Srebrenici predstavlja genocid ili su na drugi način pokušavali da trivijalizuju razmere i značaj genocida;

Gde su neki viđeniji zvaničnici iz Srbije i zvaničnici bosanskih Srba odbili ili odbijaju da priznaju da je masakr u Srebrenici genocid, ili su nastojali da trivijalizuju razmere i značaj masakra osporavanjem broja i identiteta žrtava Srebrenice, uz tvrdnje o postojanju međunarodne antisrpske zavere, i osporavanjem definicija iz Konvencije o genocidu UN;

Gde su su mnogi u Republici Srpskoj, entitetu bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini, i opštinama, institucijama i drugim ustanovama u njoj odavali počast i glorifikovali ratne zločince sa namerom da prekroje istoriju svojih prestupa i uveli školske programe koji uče đake laži o Srebrenici ili je prećutkuju;

Gde su neke nevladine organizacije u Srbiji posvećene ljudskim pravima i pravdi bile od ključnog značaja za dokumentovanje zverstava koja su se dogodila tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, kao i njihovih počinilaca, i neumorno radile na ohrabrivanju srpskih zvaničnika i javnosti da prihvate činjenicu da su srpske snage počinile zločine tokom tog konflikta, da podrže borbu za pravdu povodom tih zločina;

Gde grupa zemalja, među kojima su i SAD, koja je vojno intervenisala kako bi sprečila dalju agresiju i etničko čišćenje i podstakla pregovore o Opštem okvirnom mirovnom sporazumu u Bosni i Hercegovini (pokrenutih u Dejtonu, u Ohaju, 21. novembra 1995. i potpisanom u Parizu 14. decembra 1995.) i dalje nastavlja da pruža osoblje i resurse za obezbeđivanje potpune implementacije sporazuma i dovedu do pomirenja među svim građanima Bosne i Hercegovine;

Gde kancelarija Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu i dalje nastavlja sa svojim radom kroz multinacionalni Savet za implementaciju mira, ali sa manje osoblja i sa manjim finansijskim sredstvima i, u svojim redovnim šestomesečnim izveštajima SB UN, i njegovom suzdržavanju u više navrata da primeni u potpunosti svoja ovlašćenja; i

Gde  su SAD osnovale Odbor za sprečavanje zločina, među-agencijski odbor koji je izučavao lekcije Srebrenice i objavio obaveštene smernice o tome kako sprečiti da se ne dogode slični incidenti u budućnosti i, u Kongresu, usvojile Zakon o sprečavanju zločina i genocida Elie Wiesel-a, po kojem vlada SAD daje izveštaj Kongresu o svom napretku u takvim preventivnim merama: Sada, stoga, neka bude odlučeno da

Predstavnički dom Kongresa SAD

 

(1)  osuđuje genocid počinjen od strane srpskih snaga u Bosni i Hercegovini od 1992 do 1995;

(2) osuđuje izjave, postupke i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da li masakr počinjen u Srebrenici predstavlja genocid i koje vređaju žrtve ili njihove porodice, i konstatuje da se cele etničke grupe ili zajednice ne mogu smatrati odgovornim za zločine počinjene od strane pripadnika njihovih oružanih snaga;

(3) poziva Savet za implementaciju mira da ponovo u potpunosti finansira kancelariju Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, i ohrabruje Visokog predstavnika da se koristi svim svojim ovlašćenjima kako bi se postarao da se Opšti okvirni mirovni sporazum u potpunosti primenjuje i da uputi poziv za okončanje istorijskog revizionizma, naročito kada je u pitanju genocid u Srebrenici;

(4) poziva SAD da nastavi i reafirmiše svoju politiku kojom podržava suverenitet, pravni kontinuitet, jedinstvo i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine u okviru njenih međunarodno priznatih granica;

(5) potvrđuje svoju snažnu podršku narodu Bosne i Hercegovine i njegovim nastojanjima za veću demokratiju, ekonomski prosperitet i uspeh u evroatlanskim i evropskim integracijama;

(6) poziva narod Bosne i Hercegovine, njegove izabrane predstavnike i međunarodnu zajednicu da posvete dodatnu pažnju poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda pojedinca, koje ne bi trebalo kompromitovati bilo kakvim kolektivnim zaštitama ili privilegijama grupe, zasnovane na etnicitetu ili bilo koji drugi način;

(7) poziva SAD da promovišu mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi kao takvoj, i pravo svih ljudi koji žive u regionu, bez obzira na njihovu nacionalnu, rasnu, etničku ili versku pripadnost, da se vrate svojim kućama i da uživaju u blagodetima demokratskih institucija, vladavine prava i ekonomskog napretka, kao i da saznaju sudbinu svoje nestale rodbine i prijatelja;

(8) uvažava pomoć pruženu od strane Međunarodne komisije za nestala lica u Bosni i Hercegovini i njenih relevantnih institucija u evidentiranju skoro 90% onih koji su prijavljeni kao nestali nakon masakra u Srebrenici i približno 75% onih koji su prijavljeni kao nestali tokom celog konflikta u Bosni i Hercegovini;

(9) pozdravlja završavanje rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, uključujući tu osuđivanje i kažnjavanje Radovana Karadžića, Ratka Mladića i 88 drugih osoba osuđenih zbog krivičnih dela među kojima su ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, genocid, gruba kršenja Ženevskih konvencija 1949. i povezani prestupi, kao  sudskog procesa koji pomogao jačanju mira i podsticao pomirenje među državama u regionu i njihovih građana;

(10) ostaje zabrinut zbog etničkih tenzija koje potpiruju politički lideri i ekstremnih nacionalističkih sentimenata koji mogu da otežaju oporavak i pomirenje u Bosni i Heregovini, i čak podstaknu novo nasilje sa potencijalno smrtonosnim posledicama;

(11) poziva sve političke lidere u Bosni i Hercegovini da prestanu sa korišćenjem svađalačke retorike za podsticanje etničkih tenzija u ime ostvarivanja krtatkovide političke dobiti;

(12) poziva sve političke lidere da iskažu hrabrost zalaganjem za toleranciju, empatiju i uzajamno poštovanje u cilju ostvarivanja trajnog pomirenja, mira i prosperiteta za sav narod Bosne i Hercegovine; i

(13) odaje počast 8.372 osobi ubijenoj ili pogubljenoj u Srebrenici u Bosni i Hercegovini u julu 1995, kao i svim pojedincima koji su pretrpeli bol i patnju ili koji su bili ubijeni u Bosni i Hercegovini od 1992 do 1995, kao i stranim državljanima, među kojima su i građani SAD, i onim pojedincima u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i drugim zemljama u regionu koji su rizikovali svoje živote ili su stradali zbog svojeg zalaganja za ljudska prava, osnovne slobode i etničkog identiteta bez diskriminisanja.

 

*radni prevod FBD