Šta govore Putinovi govori

 

Na  stranicama  svog website-a ta Rusiju.  8. juna 2020. po originalnim naslovom  "Da je to rekao pre 20 godina, ne bi bio izabran."  BBC je objavio tekst o Projektu koji se bavio analizom govora i upotrebom reči koje je tokom svoje  već 20-godišnje neupitne vladavine Rusijom kazivao  VLADIMIR PUTIN, kao što je objavljen  i pretraživač, po godinama, reči koje je Putin najčepće koristio i koristi..
BBC je za ovaj prijekat koristio metodologiju i morfološki analizator koji je povodom 70-godišnjice nemačkog Bundestaga koristio nemački dnevnik Die Zeit analizirajući sve govore i reči izgovorene  istoriji posleratnog parlamenta Nemačko. Obihvaćeni su dostuni Putinovi govori, obraćanjima javnosta u raznim prilikama, kao i svi razgovori i intervju sa novinarima, (bez reči iz novinarskih pitanja.).
Analizom koliko su često korišćene na 100.000 reči dobijene su one koje su  u pojedinim periodima  njegove vlasti bile omiljene reči Vladimira Putina
Kako se tokom dv
e decenije menjala Putinova retorika?
Analize BBC pokazuju da su u njoj 
 bivale  sve  redje  preči poput „demokratije“ i „slobode“, ali da je uvek bilo mesta za  - „stabilnost“.  Glavna promena, ogleda se u tome da su predsednikovi govori  protokom vremena postajali sve hladniji i sve bezličniji i da poslednjih godina Putin više i ne pokušava da pridobija publiku, piše ruski BBC citirajući šta kažu politikolozi u Rusiji.

 

Značajan deo Putinovih govora su unapred pripremljeni formati. Na primer, poruke  Dumi, govori na paradama pobede i drugi redovni zvanični događaji.

Čitav tim radi na takvim tekstovima. Ali i sam Putin ima značajan uticaj na ovaj proces i često rediguje svoje govore, kaže Gleb Pavlovski, direktor Fondacije za efikasnu politiku, koji  je i sam bio jedan od ideologa politike Kremlja ranih 2000-ih: „ Nekad je to stalno radio, i to ne uvek uspešno, a ponekad su mu interpolacije u tekst bila veoma uspešne. "

Putin se u tom pogledu veoma razlikuje od Dmitrija Medvedeva, kaže sociolog Konstantin Haase, koji je razgovarao sa piscima govora oba predsednika. "Kažu da je to velika razlika - Putin prepravljajući precrtva sve, preuređujući paragrafe, dodajući svoje reči. A Medvedev, kako ste mu napisali, kao takve će ih  i pročitati.

Prema Pavlovskom, na kraju su pisci govora počeli da se prilagođavaju Putinu: "Ako mu deset puta izbaci previše izvornog teksta govora, pisac razumeva da se to ne može i počinje da se prilagođava inače će biti zamenjen drugim."

Pavlovski napominje da se Putinova retorika značajno promenila u pogledu živahnoti komunikativnosti i „retoričke empatije“.

Ranije se predsednik odlikovao korektnošću i „nestranačkim“ govorom, njegov govor je privlačio publiku, kaže politolog: „U početku je  imao patos osvajanja. Nikad nije zaboraviljao da slušaoce valja privući i zadražti ih za sebe. Vođa stalno mora da osvaja. "

Ali s vremenom se „opustio“u svojoj ulozi i prestao da tražiti načine kako da privuče publiku, napominje Pavlovski. Živi primeri su ičezli i njegovi govor počeli su da se zasnivaju na zajedničkim vrednostima i pojmovima koji su slabo vezani za stvarni život ljudi. "U tom smislu, njegov govor zaista je sve više nalikovao sovjetskom oratorstvu, ali ne zato što ih kopira, već zato što su ti govori obično bili besmisleni", kaže Pavlovski.

Putin Rusima retko govori direktno, kaže politička analitičarka Olesja Zaharova, koja istražuje retoriku političara: „Nekad govori poslanicima, dok o ljudima razgovara bilo bezlično, bilo u trećem licu.

On koristi izraz >ljudi< uvek bezlično, odnosno oni su neka vrsta ljudi. Ali, generalno uzevši,  njegov glavni  izraz je "stanovništvo ". On razumeva građanina kao jedinicu stanovništva," dodaje Pavlovski.

"To je neka vrsta hladnog, sterilnog, pomalo bezosećajnog stila. Da je tako govorio pre 20 godina, sigurno ne bi bio izabran", kaže šef Fondacije za efekasnu politiku.

Stare reči, novi kontekst

Vitalnost retorike ne može se meriti na nivou prebrojavanja reči, baš kao što se ne može meriti ni zamena značenja ili transformacija konteksta u kojem se reči koriste. 
Da bi to postigli, naučnici proučavaju govore koristeći kvalitativnu analizu sadržaja.

Proučavanje govora uz pomoć visokokvalitativne analize sadržaja pomaže da se, na primer, shvati da Putin čak i posle 20 godina i dalje koristi mit - pojednostavljenu i emocionalno obojenu naraciju - o "prljavim 90-ima".  Nastanku tog mita je i sam pomogao. Štaviše, ovaj mit je izgrađivan retrospektivno. O tome piše profesorka HSE-a Olga Malinova u jednoj od svojih studija.

"Suprotno onome u šta novinari veruju i u šta veruju mnogi istraživači, naročito oni inostrani, Putin je bukvalno od trenutka kada je došao na vlast gradio legitimitet svog političkog kursa, za razliku od [prvog predsednika Rusije Borisa] Jeljcina", kaže Malinova i ističe da je Putin u prvom mandatu  "bio je naslednik koji nije kritikovao, nije pominjao Jeljcina po imenu, ali je kritikovao prethodni period i mere preduzete u tom periodu."

Kao što Malinova napominje, Putin je izgradio kontrast s Jelcinom u devedesetima uz pomoć opozicije. Devedesete su u njegovim govorima stalno povezane sa rečima „slabljenje države“, „slabljenje volje“, „bezakonje“, „slabaost“, „labava državna mašinerija“, dok je svoje predsednikovanje  povezivao sa rečima „jačanje vertikale“, „snažna, efikasna država","poredak"," diktatura zakona ".

Najpopularnija reč za razlikovanje u odnosu na devedesete bila je reč "stabilnost".

Istovremeno, sociološka ispitivanja sprovedena 90-ih pokazuju znatno veći broj pozitivnih i negativnih procena ovog perioda nego što se u to obično vjeruje.

Kao što je napomenuo sociolog Aleksej Levinson, u prvoj polovini 2000-ih prethodna decenija je obojena istom bojom i revidirana: „Mišljenje da je ovo bila decenija istorijskog proboja koji je vodio ka boljem, sudbina skoro polovine čovečanstva i istih dogadjaja je suprotno ocenjivana kao katastrofa dvadesetog veka. "

Malinova veruje da Putin ciljao na takve suprotnosti: "To su prirodni, retorički alati. On je samo postupio kako diktira situacija. Naravno, morao se distancirati od Jeljcina koji je bio nepopularan."

„Stabilnost“ je u Putinovim govorima korišćena i za  politiku i za ekonomiju.  Dosta brzo je postalo jasno da "stabilnost" ima negativnu konotaciju "stagnacije", napominje Malinova. Kao posledica , u Putinovom govoru počeli su da se pojavljuju oksimoroni poput ‘’stabilns dinamičnosti’’. " stabilnost je stabilan razvoj, to je ono kako ja vidim stabilnost " , rekao je Putin 2011. godine.

Vremenom su pisci govora  prestali da ubacuju Putinove reference iz  devedesetih u njegov govor, ali u svom spontanom govoru on i dalje često koristi ideju o stabilnosti svoje vladavine u poređenju s tim periodom,  Olga Malinova je otkriva u svom istraživanju: „Očigledno da je u njegovom sistemu razmišljanja to ustaljeni obrazac i da on iskreno vidi svoju dugu vladavinu kao odgovor na izazove sa kojima njegovi prethodnici nisu uspeli da se nose u 90-ima, ali da je on je to uspeo. "

Početkom 2020. u Rusiji je počela intenzivna rasprava o ustavnim amandmanima kojima bi Putin mogao da ostane na vlasti. Da bi retorički opravdao poništavanje mandata, predsednik je koristio stari trik.

Na sastanku sa stanovnicima Ivanjske regije 6. marta 2020. predsednik je rekao da je u Rusiji potrebno obezbediti smenjivost vlasti u budućnosti, a da je  sada " važnija stabilnost ".

Nekoliko dana kasnije, Putin je došao da govori u državnoj Dumi nakon što je poslanica Valentina Tereškova predložila promenu Ustava koja bi mu omogućila ponovo bude izabran za predsednika. Predsednik je u svom govoru rekao da je u Rusiji „mnogo ugroženih“ i da mnogo toga ‘’visi o koncu“.

„Zamislite osobu koja gradi stabilnost 20 godina, a onda izjavi kako stabilnost nije zadovoljavajuća“, kaže Olga Malinova.

U isto vreme, sa potpuno istom formulacijom  „glavna stvar je stabilnost“  Putin je 2005. godine  odbio da izmeni Ustav: „Verujem da je stabilnost danas najvažniji element u jačanju ruske državnosti. Stabilnost u zemlji i društvu ne može se obezbediti na bilo koji drugi način. osim stabilnošću zakonodavstva i glavnog zakona zemlje - Ustava. Dakle, ni pod kojim uslovima ne nameravam da menjam Ustav.'' 

Šta se dogodilo sa "demokratijom"?

Dok se „stabilnost“ i dalje koristi u Putinovoj retorici, neke druge reči i pojmovi su postali mnogo ređi. Ili se njihovo značenje značajno promenilo. Na primer, reči "demokratija"i "demokratska sloboda".

Tokom svog prvog predsednikovanja Putin je često govorio o demokratiji u zemlji priznajući da je Jeljcin "dao Rusiji slobodu". Ali je primetio da je 90-ih bilo previše slobode. "Kao rezultat činjenice da su vlasti bile paralisane unutrašnjim kontradiktornostima, verovatno smo dobili najkvalitetnije društvo - nažalost, oslobođeno čak i zakona, reda i morala " , rekao je u intervjuu u julu 2000. godine.

Zatim je došao pojam "suverene demokratije". Jedan od njegovih glavnih ideologa Vladislav Surkov napomenuo je da ovaj pojam označava izbor vlasti "isključivo od strane ruske nacije", odnosno bez spoljašneg uticaja.

„Mi gradimo demokratiju, ali na svoj način, i molim vas, ne ometajte nas pitanjima o tome da ne ispunjavamo neki  kriterijum,“ Olga Malinova opisuje značenje tog pojma: „Kod nas je sve u redu, mi smo velika suverena zemlja, još uvek možemo da vas naučimo nečemu u smislu demokratije. "

"Suverena demokratija" opravdavala je zakone koje je kritikovao liberalni deo društva - naročito podizanje barijere za ulazak u državnu Dumu za 7%, poništavanje rubirike ‘’protiv svih" na glasačkim listićima i imenovanje članova Saveta Federacije.

Sa pojavom „suverene demokratije“, kontrast s prekomernom slobodom 90-ih postao je još jasniji.

Prepoznajući „slobodu“I „demokratiju“ kao dostignuća devedesetih, Putin se pobrinuo da dovede u pitanje njihov„ kvalitet “. To je bio deo strategije za legitimizaciju sopstvene politike: antiliberalne i antidemokratske mere opravdane su potrebom da se stvori„ ‘’prava’’ sloboda (zasnovana na "diktaturi zakona") i "prava" demokratija (ne uništavajući državu i ne pogoršavajući život ljudi) ", napisala je Malinova u svom istraživanju.

Reč "demokratija" koristi se u Putinovim govorima mnogo ređe posle 2008. godine.
Sociolog Konstantin Haase ovo povezuje sa finansijskom krizom, u vezi sa kojom je Kremlj pružio velike količine podrške regionima. Za posledicu, povećala se zavisnost tih subjekata od saveznog centra.

"Demokratija je, kao deo retoričkog aparata, nestala kada se pojavila podrška države. Kada su se pojavile sve te "podrške" i ," pomoć "i tako dalje. Ne može istovremeno biti demokratske i distributivne logike", kaže Haase.

Nakon što se Putin vratio na mesto predsednika, reč "demokratija" u zvaničnim govorima često se koristi u negativnom smislu, kada je reč o zapadnim zemljama, kaže Olesja Zaharova.

U isto vreme, Putin se postepeno prebacio na formulaciju „volja naroda“, koja je u govorima predstavljena frazama „ljudi su zahtevali“, „dužnost prema ljudima“ i slično, napominje politikološkinja.

"Kada kaže" volja naroda ", on podrazumeva da to ljudi žele. Ali to nije verifikovano nikakvim postupcima, a priori se podrazumeva da je volja naroda za to", rekla je Zakharova.

I Putinovi saradnici i pristalice često navode neproverivu „volju naroda“. Na primjer, zastupnica Valentina Tereškova rekla je da su "obični ljudi" tražili izmene Ustava kojima bi se poništila ograničenja Putinu. 18. maja, tokom sastanka o teškoj situaciji sa koronavirusom u Dagestanu, predsednik regionalnog parlamenta regiona, Khizri Shikhsaidov, zatražio je od Putina da brzo glasanje o amandmanima, jer „ljudi te pitaju“ i „ljudi čekaju“.

„Sada reč demokratija  označava postupak koji treba da pokaže neraskidivu vezu između onoga što narod želi i onoga što vođa nudi,“ kaže Haase, „sada je demokratija neki uređaj koji nam omogućava da dokažemo svojim neprijateljima, naime našim neprijateljima: Ono što predsednik želi je upravo ono što od njega ljudi i žele. "

* radni prevod s ruskog i prilagodjavanje FBD