BLOG  Pravni ugao
24.05.2020.                                                                                

Slovo o osporavanju vanrednog stanja  (2)                                                                                                                                                                                                                                                                   
                                                                                                                                    
Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                               direktor programa i komunikacija FBD


 

                                                                                                                                                         


Kao što je već poznato, na sednici održanoj 21. maja Veliko veće Ustavnog suda je odbacilo inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja. Tako piše na veb sajtu Ustavnog suda putem kojeg se obezbeđuje javnost rada tog suda, dočim je  akt kojim je trebalo da se stavi definitivna tačka na jedno od najvećih pravnih i političkih pitanja u poslednjoj deceniji  postigao praktično sve osim toga.

Kako u trenutku dok ovo pišem nije javno dostupno obrazloženje ovakve odluke Ustavnog suda, prostora za špekulaciju ima na pretek. Međutim, listom,  sve javne ličnosti, kako političari tako i pravnici, koje su se zalagale za iznošenje ovog pitanja pred Ustavni sud staloženo su i znalački prokomentarisale ovu kratku vest konstatacijom da drugačiji ishod nisu ni očekivali.

Zašto?


Problem delimično leži u prirodi odluke koja se od suda po ovom pitanju očekivala. Iako je sam postupak za proglašavanje vanrednog stanja propisan Ustavom, uz (konstatujemo sa naknadnom pameću) nedorečenosti koje život znače, donošenje takve odluke je prevashodno političko pitanje. Izbor između vanrednog stanja i vanredne situacije bio je političko pitanje.
Faktička sprečenost Narodne skupštine (koja nikada nije obrazložena na zadovoljavajući način!) da održi sednicu na kojoj bi poslanici kao narodni predstavnici proglasili vanredno stanje isto tako je političko pitanje.

Ustavni sud, neovisno od ličnih stavova koje su imali sudije pojedinci u odnosu prema političkim potezima koji su povučeni prilikom proglašenja vanrednog stanja, nije mogao da, u okolnostima kada je zadovoljen čak i privid forme, pravno sankcioniše političke odluke bez da prekorači vlastite nadležnosti i pogazi načelo podele vlasti kojeg je dužan da se drži.

Sve ovo, naravno, ne znači da su akti koje je Vlada usvajala tokom vanrednog stanja u saglasnosti sa Ustavom (naprotiv, materijala za ustavne žalbe ima na pretek!), niti znači da bi donosioce takvih odluka trebalo da zaobiđe odgovornost zbog njihovih postupanja tokom nedavne - aktuelne krize. ’’Jedina’’ je kvaka što i ta odgovornost mora prevashodno biti politička.

Za pozivanje na tu odgovornost potrebna je jasna politička alternativa vlasti koja je rukovodila ovom krizom na način na koji je to činila. (Pomenuću ovde samo da je prva uredba kojom se regulisalo kretanje dece sa autizmom tokom policijskog časa doneta je više nedelja nakon uredbe o šetanju kućnih ljubimaca!).  
Pri svemu ovom, i posle svega, sada je od krucijalnog značaja da prilikom dolaska drugog talasa pandemije Covida-19  - koji više niko ozbiljan i ne dovodi u pitanje -  da na ključnim pozicijama u društvu i državi nemamo političare koji će se prema građanima koje predstavljaju odnositi sa bahatošću i osionošću, kojoj smo svi svedočili i kojima strah, diletantizam i politička netrepeljivost neće biti ideje vodilje tokom predstojeće krize.

O tome se ne odlučuje u sudnici već na biralištima.

Ali, to je posao opozicije koji ona ne može da prevali na Ustavni sud, ma koliko se pojedini njeni pripadnici upinjali da upravo to učine.