Smenjivanje Direktora FBI kao napad na američku demokratiju
Napisao John Cassidy a objavio New Yorker, New York, SAD, 10. maja  2017. pod naslovom Otpuštanje Jamesa Comeya je napad na američku demokratiju

U ovakvom trenutku, važno da se o stanju stvari izrazi jasno. U utorak uveče, Donald Tramp se ponašao kao despota. Bez upozorenja ili provokacije on je po kratkom postupku otpustio kritički nastojenog direktora FBI, James Comeya. Comey je nadgledao istragu da li je bilo kakvog dosluha između Trumpovog izbornog štaba i Vlade Rusije.  Nakon što je sklonio Comeya, Tramp sada može da izabere svog čoveka (ili ženu) da vodi Biro i ta osoba će imati ovlašćenje da zatvori tu istragu.

To je ono što se desilo. Radi se o promišljenom i zastrašujućem napadu na američki sistemi vlasti. Sasvim je moguće da će nas on uvesti ustavnu krizu. Čak i ako se to ne dogodi, on predstavlja za sada najzastrašujući zaokret tokom jednog unikatno zastrašujućeg predsedničkog mandata.

Ovako nešto ne bi trebalo da se dogadja u liberalnoj demokratiji, naročito u onoj koja se ponosi, poput SAD, merama zaštite protiv arbitrarnog korišćenja moći. FBI je trebalo da bude nezavisna agencija, iznad i izvan stranačke politike i ličnih zamerki. (Zato su njegovi direktori i imenuju na mandat od deset godina.) Predsednik bi trebalo da poštuje tu nezavisnost, posebno kada je reč o pitanjima u kojima ima, ili može imati, lični interes.

Malo šta se u američkoj istoriji može porediti, ili opravdava, ono što je Tramp sada uradio. U novije vreme, jedini mogući presedan je Masakr subotnje večeri, 20. oktobra, 1973. godine kada je Ričard Nikson smenio specijalnog istražnog tužioca za Vatergate, Archibalda Coxa. Trumpov Poslepodnevni masakr u utorak je, donekle, još potresniji. Godine 1973. tadašnja dvojca najviše rangiranih zvaničnika za sprovodjenje zakona u zemlji, pravobranilac Elliot Richardson i njegovog zamenik, William Ruckelshaus, odbila su da izvrše diktatorsko Niksonovo naredjenje i smene Coxa. To je prepušteno očajnom Robertu Borku, tadašnjem zameniku ministra pravde.

Nasuprot tome, Trumpov državni tužilac Jeff Sessions bio je ključna figura u svrgavanju Comeya. U martu je Sessions – Trumpov bliski politički saveznik – bio je primoran da se povuče  iz istrage o Rusiji pošto se ispostavilo da nije prijavio sastanke sa Sergejem Kisliakom, ruskim ambasadorom u Vašingtonu. Ali ovo izuzeće ga nije sprečilo da radi za Comeyevoj smeni. U svom saopštenju za javnost najavljujći otpuštanje Comeya, Bela kuća je rekla da je "predsednik Tramp delovao u skladu sa jasnim preporukama zamenika pravobranioca Roda Rosentstein i samog pravobranioca Jeffa Sessionsa."

Krajnja odgovornost, naravno, pada na Trumpa. U kratkom pismu Comeyu, koje je Bela kuća takodje objavila, on je rekao, "Dok sam jako zahvalan što ste me, u tri navrata, informisali kako nisam pod istragom, ipak se slažem sa procenom Odeljenja za pravosuđe da vi niste u stanju da efikasno vodite Biro. Bitno je da pronadjemo novo rukovodstvo za FBI koje će povratiti poverenje javnosti i uverenje u njegovu vitalnu misiju sprovođenja zakona. "

Kao što je Trump već pokazao u prošlosti, teško da se bilo šta što on kaže može da se uzme zdravo za gotovo i sve u ovom pismu treba tretirati sa sumnjom, pogotovo njegove tvrdnje o tome šta mu Comey rekao. Ono što sigurno znamo jeste da je 20. marta u svom  svedočenja na Kapitol Hilu Comey potvrdio da FBI sprovodi krivičnu istragu o "bilo kakvoj vezi između pojedinaca povezanih sa Trumpovom izbornim štabom i ruske vlade i da li postoji bilo kakva koordinacija između štaba i postupaka Rusije." Iako Comey odbio da detalje priča o istrazi, on je ipak potvrdio se ona vodi od jula prošle godine i ostavio je utisak da će se ona voditi revnosno ma u kom pravcu vodila.

Takođe znamo da je Comei izdao oštar demanti  Trumpove tvrdnje na Twitteru  da je Barak Obama naredio američkim obaveštajnim agencijama da prisluškuju Trumpov toranj tokom predsedničke kampanje. "Nemam informaciju koja podržava navode tog tweet, a u FBI-u je to pažljivo ispitano", rekao je Comey, tokom svedočenja.

Ovo je, svakako, relevantano za razumevanje konteksta Comeyevog smenjivanja. U poređenju sa time druga dva dokumenta koja je Bela kuća objavila u utorak da bi opravdali  Trumpovu akciju – Sessionsovo  pismo Predsedniku i tri stranice memoranduma Rosentsteina Sessionsu – su potezi očajnika i neubedljiv pokušaj da se smuti nekakav izgovor .

U svom pismu, Rosenstein, koji je do sada imao reputaciju nezavisnog zvaničnika, ima zamerke na Comeyevo postupanje u istrazi korišćenja privatnog e-mail server od strane Hillary CKlinton. On se fokusira posebno na konferenciju za štampu održanoj 5. jula 2016. , na kojoj Comey saopštio da je FBI okončano istragu bez preporuka za podizanje bilo kakve optužnice, uz istovremeno kritikovanje Clintonove i njenih saradnika zbog rukovanja poverljivim informacijama. Rosenstein je to nazvao "školskim primerom onoga što se federalni tužioci i agenti uče da rade." On je takođe pomenuo i naknadno saopštenje Comeya, od 28. oktobra, 2016, jedanaest dana pre izbora,  kojim je FBI ponovo otvorio slučaj Clintonove zbog otkrića hiljada mailova sa laptoma  Anthonya Weinera. Rosenstein to naziva odstupanjem od običaja agencije da izbegava javne komentre tokom izborne kampanje.

Mnogi posmatrači će se složiti sa bar nekim od Rosensteinovih stavova glede istrage Clintonove  - pa šta? Da li se od nas ozbiljno očekuje da prihvatimo ideju da je Trump otpustio Comey jer je nekorektno postupao prema Hillary Clinton? Isti onaj Trump koji se jula prošle godine kroistio Comeyevu konferenciju za novinare podupre svoje tvrdnje da je Clintonovu treba strpati u zatvor?  Isti onaj Trump, koji je 31. oktobra, rekao: "Direktoru Comey je morao imati petlju da povuče potez koji je povukao kada se uzme u obzir na kakav otpor tome je nailazio"?

Dok  Bela kuća ne izadje u javnost sa manje smešnom racionalizacijom svojih postupaka, možemo samo pretpostaviti da je Trump otpustio Comeya jer se istraga o Rusiji približavala njemu i njegovim saradnicima, I zbog toga što je znao nije imao mnogo načina da utiče  na Direktora  FBI. To je najjednostavnija teorija koja odgovara činjenicama. I to je razlog za veliku uzbunu.

Otkako je Tramp stupio na dužnost, mnogi ljudi su zabrinuti  u pogledu  njegove posvećenosti demokratskim normama, Ustavu i vladavini prava. Od užurbanog proglašenja njegove anti-muslimanske zabrane putovanja pa nadalje, on nije učinio mnogo toga da smanji ovu zabrinutost. Sada je  postupio kao neki od autoritarnih lidera kojima se divi - neki Putin, neki Erdogan, ili neki El Sisi.

Kongres mora da ga obuzda i uspostavi principe američke demokratije imenovanjem nezavisnog specijalnog tužioca koji će preuzeti istragu o Rusiji. Ako zakonodavac ne želi ovo da preduzme samoinicijativno – a prvi znaci ukazuju na to da većina GOP namerava da poklekne pred zloupotrebom moći od strane predsednika – na američki narod će pasti dužnost da na nasilan način iskažu svoje negodovanje I da izvrše pritisak na svoje izarane predstavnike. Tramp je napast. Mora biti zaustavljen.

 

*  John Cassidy piše za “The New Yorker” od 1995. o politici, ekonomiji, i drugim temama 
** naslov i radni prevod FBD