Gradovi i građani protiv državne vlasti
Napisala TAMSIN RUTTER, a objavio portal IPS-JOURNAL, Brisel, Belgija, 17.aprila 2017. pod naslovom CITIZENS ANT THE CITY

 

Iako nacionalne vlade u Evropi i šire podležu populizmu gradovi ostaju otporni na ovaj virus

Dok se novoizabrana populistička vlada bori za opoziv obećanja Poljske da će primiti tek 7,600 Sirijaca, skupština grada Gdanjska – grada luke na severu zemlje – donela je jednoglasnu odluku da pruži doborodošlicu izbeglicama. 

 U današnje vreme samo gradonačelnici glavnih poljskih metropola predstavljaju pravu opoziciju (Stranci Zakona i Pravde) jer je ova autokratska vlada uništila medije, sudstvo i institucije,“ rekao je gradonačelnik Gdanjska Pawel Adamowicz na samitu gradonačelnika o budućnosti Evrope održanom u Briselu  u martu 2017. 

Gdanjsk nije usamljen. Od Donalda Trump-a do Marine Le Pen populističke i nacionalističke politike razdiru SAD i Evropu i u mnogim slučajevima upravo su gradovi ti koji vode bitku za očuvanje progresivnih vrednosti.  

Sputavanje populizma

Gradovi – otvoreni, raznoliki i multikulturni – su daleko od toga da predstavljaju prirodno stanište populizma koji se obično zalaže za protekcionističku politiku.

Prema Bruce Katz-u, dugogodišnjem istraživaču pri Brookings Institutu, think-tank-u sa sedištem u Vašingtonu, jedan od razloga uspona polulizma predstavlja izazov integracije izbeglica i migranata u ekonomski mejnstrim. Gradovi, kako on tvrdi, mogu biti ne sam opozicija populizmu već i protivotrov za njega.

Nacionalne vlade, s druge strane, mogu odlučiti o broju ljudi koji će primiti u zemlju ali se zato mnogo ne pitaju kada je se radi o načinu njihove integracije, dodaje on.

U SAD je priča Predsednika Trump-a o deportacijama dovela do sukoba gradova sa centralnim vlastima: Više od 60 gradonačelnika iz SAD učestvovalo je u akciji „Gradski dani Imigracije“ održanoj  21. marta ,uz obećanje da će braniti svoje sugrađane migrante.

Gradonačelnik Nju Jorka Bill de Blasio dodelio je neregistrovanim imigrantima pravo da se prijavljuju za izdavanje ličnih karata i jasno je stavio do znanja da će sprečiti bilo kakve pokušaje od strane Trump-a da se dokopa ovih podataka o tim ljudima.                                                                                
Ruralne frustracije

Populistički talas, međutim, predstavlja i odgovor na rastuću nejednakost koju su gradovi na neki način još više pogoršali. U Velikoj Britaniji, koju često karakteriše njena podela jug/sever, izbila je na pročelje nova podela: između onih koji su glasali za izlazak iz EU i pretežno urbanih populacija koje su glasale za ostanak u njoj.

Populistički političari koji su zagovarali Bregzit iskoristili su dugo prisutne frustracije ljudi iz malih gradova i ruralnih sredina koji su osećali ostavljenim po strani dok je neoliberalna globalizacija izvlačila industrije iz njih i dok metropole bujale. One su i Trump-a, koji se zalagao za protekcionističke mere, dovele do Bele kuće.

Ali dok se nacionalni političari svađaju oko uslova pod kojima će se Bregzit sprovesti, najveći gradovi Velike Britanije pokušavaju da pronađu odgovor na tu neuravnoteženost.

 „Gradovi su naročito važni za borbu protiv populizma i euroskepticizma zato što, prosto govoreći, mi znamo naša mesta i naše ljude,“ kaže Judith Blake, lider skupštine grada Lidsa i predsedavajuća Veća Gradova UK, koje predstavlja 10 najvećih gradova  Ujedinjenog kraljevstva. „To predstavlja suprotnost udaljenim nacionalnim i evropskim politikama koje deluju otuđeno i izgledaju nezainteresovane za živote građana.“

Zvanične statistike potvruđuju ovu tezu: prema ONS-u tek 31% građana ima poverenja u nacionalnu vladu, dok 79% Britanaca veruje u sposobnost lokalnih uprava da donose važne odluke.

Pored toga postoji i više prilika za građane da se angažuju na lokalu. „Demokratija na lokalu je kvalitativno drugačija od demokratije na nacionalnom nivou,“ kaže Katz. „Na nacionalnom nivou... izlazite na birališta na svakih nekoliko godina, glasate i na tome stvari ostaju. Na lokalu imate tendenciju glasanja i učestvovanja.

Mreže i umreženi

On takođe tvrdi da su gradovi sposobniji za delanje od centralnih vlada, u kojima „nacionalni političari žive od retorike“.

 „Centralne vlade su samo vlade,“ kaže on. „To je sve što predstavljaju; i to znači da one mogu biti uzrpirane od strane partikularnih interesa i da njihovu politiku određuju vetrovi javnog mnjenja.“

Ali gradovi su, objašnjava on, mreže javnih, privatnih, građanskih i univerzitetskih institucija kao i lokalnih zajednica. Kako imaju više u fokusu pragmatično od političkog, oni imaju tendenciju da budu dobro opremljeni za formiranje saveza sa drugim gradovima te ono što ne mogu da reše sami rešavaju zajedno.

Prošle godine je pokrenut Svetski parlament gradonačelnika SPG (The Global Parliament of Mayors - GPM), koji promoviše glas gradova u globalnim temama i ima za cilj borbu za prava gradova u slučaju da nacionalne države pokušaju da ograniče njhovu slobodu manevrisanja. Cilj njegove prve velike inicijative, Fonda za gradove utočišta, je pomoć gradovima da zaštite svoje neregistrovane migrante od reakcionarnog nacionalizma koji se širi po SAD i u Evropi.

 „Svet se promenio,“ kaže Eileen Harring Woods, izvršni direktor SPG-a. „Niko nije mogao predvideti da će Trump biti izabran za predsednika SAD. Ono što gradonačelnici počinju da shvataju je da je na delu fundamentalna decentralizacija moći te su zbog toga zadaci postavljeni pred SPG značajniji nego što su bili ikada ranije.“

Preraspodela moći

Prema Svetskoj banci iako gradovi proizvode više od 80% svetskog BDP, ipak to što proizvedu u većem delu predaju centralnim vlastima i isčekuju odluke o alokaciji. Britanija, konktetno, je veoma centralizovana zemlja. Gradonačelnik Londona, Sadiq Khan, žalio se da je uprkos tome što ima isti broj stanovnika koliko i Vels i Škotska zajedno London ima mnogo manju kontrolu nad potrošnjom svojih poreskih prihoda.

U Velikoj Britaniji je u toku proces decentralizacije, u kojem će neki gradovi po prvi put dobiti javna ovlašćenja kroz održavanje prvih izbora za gradonačelnika u maju 2017.

U bitci protiv populizma radi se o pronalaženju rešenja za nejednakost – gradovima trebaju veća ovlašćenja i flaksibilnost kako bi bolje udovoljili potrebama na lokalu.                             Ali Katz kaže da u SAD – gde su gradovi jači, jer su morali da se snalaze u godinama partijskih blokada na državnom i saveznom nivou – mnogi gradonačelnici više od bilo čega cene svoju „meku moć“. Oni imaju moć sazivanja, da okupe zajednicu oko određene teme.

 „Mislim da uspeh ili neuspeh novih gradonačelnika u UK zavisi od njihovog razumevanja meke moći kojom raspolažu i od njene implementacije,“ kaže on. „Oni nisu predsednici ili premijeri. U pitanju je jedan sasvim drugačiji posao.“

Za Blake-ovu borba protiv populizma predstavlja pronalaženje rešenja za problem nejednakosti – i ona veruje da su gradovima potrebne veće slobode i fleksibilnosti kako bi udovoljili lokalnim potrebama.

 „Dok ne budemo bili u stanju da demonstriramo praktičan odgovor na stvarnosti sa kojima se suočavaju mnogi ljudi u našim zajednicama postojaće vakum koji će populizam i anti-establišment retorika uvek pokušavati da popuni,“ kaže ona.

 

O autorki ovog teksta


Tamsin Rutter je novinarka sa sedištem u Briselu, Belgija. Piše o različitim temama, uključujući i  one o javnnim službama, gradova, lokalne i centralne vlasti i obrazovanja. Prethodno je zamenik urednika Gardijanove Javne mreže za stanovanje. Magistrirala je na Univerzitetu Šefild.

 

Tekst preveo i prilagodio Luka Jovanović, naslov FBD