O Crnoj Gori, Srbiji i Rusiji

 

Pisani odgovori MILANA JOVANOVIĆA predsednika FBD
na pitanja VIOLETE CVEJIĆ dopisnice crnogorskog dnevnika POBJEDA iz Beograda,
4. januara i objavljeni 12. januara 2020. godine pod originalnim naslovom
''Uticaj Moskve na balkanske prilike: Počelo otvoreno ispoljavanje ruske moći u poliitičkom životu''

 

1. Da li je i koliko Rusija umešana u dešavanja oko SPC u Crnoj Gori. Videli smo da njihovi političari, analitičari i crkva daju razne savete Crnoj Gori. Šta mislite sa kojim namerama se to radi?

Budući da ste u pitaju spomenuli i SPC možda se ruski angažman može bolje razumeti ako se pogleda na odnos Rusije i Ruske pravoslavne crkve koju je Putin u svet politike uveo na velika vrata.

Sve ovo što se poslednjih nedelja i dana dogadja na očigledan način pokazuje da se Rusija nije pomirila sa ulaskom Crne Gore u NATO i njenom brzinom savladavanja preogovaraćkih poglavlja koja je vode ka ulasku u EU.

Metaforički, ako smo 2015-2016. godine svedočili prvoj, sada možda svedočimo drugoj antievroatlanskoj ofanzivi u Crnoj Gori.

Moram ovde da dodam,  na koju su njeni planeri dodatno potaknuti i ohrabreni Macronovim naglim povlačenjem kočnice za proširenje EU.

Hibridni rat koji se sve vreme vodio i  koji se vodi protiv evroatlanske Crne Gore sada je inteziviran ovim puštanjem  opasnog versko-etničkog virusa koji je u sinergiji sa uvreženim antizapadnjaštvom.

Siguran sam da bi da nije ovog Zakona o slobodi veroispovesti bila tražena i nadjena neka druga uporišna  tačka kao povod.   

Crna Gora, nadati se, uspešno je naučila prethodne lekcije, a sigurno će joj koristiti i iskustva drugih nakon što je odlučila da se, kao i Hrvatska i Slovenija,  pridruži NATOvom medjunarodnom odbrambenom sajber centru (CCDCOE) u Talinu  u kome se razmenju iskustva suočavanja sa savremenim specijalnim ratovima, a koji Centar je, naglasiću, otvoren i za zemlje koje nisu članice NATO, što pokazuje pridruživanje Švajcarske i Japana.

2. Zašto je Moskvi u interesu da podstiče nemire u regionu?

Sadašnje stanje odnosa izmedju Brisela i Moskve ojačalo je rusko neraspoloženje za proširenje NATO-a i Evropske unije na Balkan.

Unutaršnje podele u EU, pritom, pogoduju centrima ruske propagande na Balkanu da podstiču evroskepticizam,  svuda gde se to može, i na svaki način -  od podrške evroskeptičkim i rusofilskim strankama, uključujući i izrazito nacionalističke desničarske ili fašističke, sve do medijskih punktova koji podstiču i unutrašnje podele, nacionalnu mržnju i  zategnute odnose na Balkanu. 

Dokle god bude mogla Rusija će koristiti svaku pruliku da održava status quo na Blakanu i potpirivanje i održavanje konflikata, gde god je to moguće,  jer se time odvraća pažnja iz njene ‘’glavne zone ‘’  od onog što se dogadja na njenim granicama, naprimer u Ukrajini i Gruziji ili Moldaviji ili Belorusiji….

Mi živimo svojevrsnu insitutucionalizaciju balkanskih sukoba i istovremeno pokušaje da se sama Rusija re-institucionalizuje na Zapadnom Balkanu kao faktor u reševanju tih sukoba na terenu koji sam sebe. a I većina sveta, ipak vidi kao deo Evrope i buduću EU.

Treba li podsećati na podršku Dodiku u BiH u odnosu na Srbe koji bi ispoljavali kooperativniji odnos u pogledu zajedništva u BiH i njihovo učešće u PIC ili Kosovo koje Rusija uspešno koristi da se sagledava i nameće  kao glavni zaštinik Srbije i njenih interesa,

Na kraju,  čini mi se,  da su sada na proveri dosadašnja uverenja  kako Rusija ipak Zapadni Balkan ne vidi na svoju teritoriju, a koja se oslanjaju na navodno rusko ‘’povlačenje’’ i uzmicanje, nakon što nisu uspeli da spreče Prespanski sporazum ili nakon što je Crna Gora postala članica NATO.   

3.Koliko je Srbija u ovom momentu zavisna od Rusije ili je to pogrešna percepcija?

Srbija još nije zavisna od Rusije u meri u kojoj to Rusija  želi.

U Srbiji se dogadja ono što se i očekivalo da će se dogadjati nakon što je Crna Gora ušla u NATO i osujetila pokušaj državnog udara – da će se pojačati pritisak Rusije na Srbiju koju nastoje da iskoriste kao glavni teren odakle će uticati na utakmicu nadmetanja sa Evropskom unijom i NATO na Zapadnom Bakanu.  

Srbija je veoma usporila svoje napredovanje ka EU, a Vučić je bio prinudjen da prizna kako je unutrašji dijalog o Kosovu koji je trebalo da vodi kompromisu i raspetljavanju kosovkog čvora propao; treba li podsećati i ovde na one koji su, uz neskrivenu asistenciju SPC (i Amfilohija), koji su Vučića  oštro napali u onom Apelu objavljenom uoči Božića 2018?!
A prošlog januara, nakon što je sudski razobličena njihova aktivnost u pokušaju puča u Crnoj Gori,  Andija Mandić i Milan Knežević specijalnim avionom dovedeni su u Beograd prilikom posete Vladimira Putina.
Čini mi se da su od tad oni više u Beogradu ili u Moksvi nego u samoj Crnoj Gori- kao što su bili i na ovoj koarkaškoj utakmici pre neki dan, nakon koje su navijači i huligani krenuli da iskažu svoju zabrinutost za verske i nacionalne slobode pred crnogorskom ambasadom u centru grada.

Rusija nastavlja sa jačanjem svoje propagande i hribridnog ratovanja u Srbiji i iz Srbije, na šta su vlast upozorile svojim obimnim istraživanjima i neke NVO u Srbiji, ali isto tako I države iz inostranstva,  i to ne jednom, pre svega iz SAD.

Reč je o primeni različitih destabilizacijskih tehnika saglasnih ruskim naporima da se oteraju pozitivni pomaci u evroatlanskim integracijama  u koje su uključeni i obavještajni poslovi, čemu smo skoro svedočili, a što je brzo skrajnuto iz medijske i pažnje javnosti. 

Rusija posebno vrši kontinuirani pritisak na predsednika Vučića  paktiranjem sa radikalnim srpskim nacionalistima, koji ga neprestano optužuju za nacionalnu izdaju, i guraju u svadju i polemiku sa Zapadom, a najstretniji bi bili da se preseče rastuća linija uvažavanja izmedju Vašingtona i Beograda. 

I Trump i EU, a kamo li Zapadni Balkan deluju amaterski pred  Rusima kada su u pitanju informacionih ratovi u funkciji ruske spoljne politike.

Juče je Washington Post  napisao kako su Rusi, majstori umetnosti obmane i poricanja.
Zemlji koja je 2016. dokazano hakovala i uticala na predsedičke izbore u SAD, i rovarila internetom protiv Macrona,  na kraju 2019. UN su poverile da rukovodi komisijom koja treba da isporuči medjunarodna pravila protiv hakovanja!

Već čujem ideje kako bi Rusi mogli da pomognu u mirenju najnovijeg trvenja braće na Balkanu.