BLOG  Pravni ugao
16.09.2019.                                                                                

Zločin i kazna i sudija Majić
Principijelno tumačenje jedne presude

Piše advokat Luka Jovanović 

 

                                                                                                                                                                                                                                              

Za nešto više od dva meseca stupiće na snagu izmene krivičnog zakona kojima se dramatično pooštrava kaznena politika, između ostalog i za krivična dela protiv braka i porodice u kojima su žrtve maloletna lica. Dok je podneta žalba Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti nekih od odredbi tzv. Tijaninog zakona - konkretno onih koje se odnose na uvođenje doživotne kazne zatvora bez uslovnog otpusta - u javnosti, na izgled,  nije sporno da se time umanjuje dostignuti nivo građanskih prava i zaoštrava kaznena politika jer se to radi „radi zaštite dece.“

Najnovija demonstracija takve spremnosti na oduzimanje građanskih sloboda vidljiva je iz pisanja pojedinih beogradskih dnevnih novina i komentarisanja (kritikovanja) odluke sudskog veća kojim je predsedavao sudija Miodrag Majić, upravo u jednom predmetu koji se tiče krivičnog dela obljube sa detetom. Ta kritika stiže od strane pojedinih nevladinih organizacija i medijski istaknutih pojedinaca.

U interesu trezvenijeg dijaloga povodom ove presude u ovom komentaru ću se prevashodno oslanjati na samo obrazloženje presude (koje njenim kritičarima, na izgled, ne deluje previše bitno)  a ne ona njena tumačenja koja, ma koliko se (samo)proklamovala da su interesu pravde, imaju ciljeve koji  nisu u domenu prava i njegove ispravne primene.

Krenimo redom: 13. septembra Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu Kž 329/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu kojom je D.Č. osuđen na kaznu zatvora od 5 godina zbog izvršenja krivičnog dela obljube sa detetom čl.180 st.2 KZ.

U svojem obrazloženju Apelacioni sud je potvrdio da činjenice u slučaju nisu sporne, te da postoji krivično delo u objektivnom smislu. Sud, međutim, nije utvrdio postojanje subjektivnog elementa krivičnog dela, koji predstavlja neophodan uslov za izricanje krivične sankcije. Odluka konkretno ukazuje na postojanje neotklonjive pravne zablude kod okrivljenog, tj. da nije znao, niti je mogao da zna, kako radnja koju preduzima predstavlja krivično delo i u njoj sud detaljno navodi sve okolnosti kojima se vodio prilikom utvrđivanja njenog postojanja.

Te okolnosti su, možda, potpuno strane našem poimanju braka i porodice. Sama činjenica da negde postoji svet koji funkcioniše na način koji je opisan u obrazloženju presude nam je možda toliko neverovatna da je teško poverovati da se sve ne događa na nekoj drugoj planeti, a ne u okolini Pančeva.

To je ono sa čim je bilo suočeno drugostepeno veće kojim je predsedavao Majić. Tu definitivno nema mesta bombastičnim i huškačkim naslovima poput „Sudija oslobodio silovatelja devojčice“ i „Sudija oslobodio manijaka“!  Kao ni sličnim naslovima koji imaju za cilj pritisak i diskreditaciju sudije Majića koji je doneo zakonitu i ispravnu odluku, na osnovu dokaza kojima je raspolagao.

Sve ovo naravno ne znači da potpisnik ovih redova smatra da je normalno da devojčice postaju majke! Kao ni da je normalno da osoba starija od 20 godina nema završenu osnovnu školu!

Ono što zapravo nije normalno jeste da društvo koje je stvorilo, bilo činjenjem bilo nečinjenjem, geto u kojem sve ovo predstavlja uobičajenu pojavu, za sebe zadržava moralnu vertikalu koja mu daje za pravo da osuđuje i kažnjava ponašanje koje vređa njegov osećaj morala i časti od strane ljudi koji su iz tog društva, uprkos proklamacijama i programima za njihovu inkluziju  i dalje skoro sasvim  isključeni.

Veliko je pitanje da li će za ovakvu vrstu hrabrosti koju je ispoljio sudija Majić, donošenjem upravo ovakve odluke, kojom sudija pojedinac zaprečava put osvetničkoj pravdi čiji je jedini imperativ surovost prema svima u ime zaštite nelegitimno stečenih pozicija moći,  postojati prostor i razumevanje i nakon na početku pomenutog  1. decembra.

Za sada još uvek ima dovoljno sudija koji nisu voljni da kažnjavaju ljude, bez obzira na krivicu, zato što to javno mnjenje misli da bi trebalo ili  to želi - danas možda za krivična dela protiv braka i porodice, ali koliko sutra možda i kada su u pitanju neka druga, na primer  politička krivična dela, za koja je tzv. Tijanin zakon takođe drakonski pooštrio sankcije. 
(16. 09.2019.)