Vrlo dobar poznavalac prilika u Srbiji i regionu JENNIFER BRUSH  u razgovoru sa KATARINOM RADOVIĆ, novinarkom GLASA AMERIKE podsetila je na ''crne rupe''  odnosno političke prepreke  koje su i dalje glavna smetnja u odnosima Srbije i Amerike a koji je emitovan u emisiji ''Otvoreni studio'' 30. i 31. jula 2019. godine i objavljen na njihovom portalu pod originalnim naslovoima Dženifer Braš:Koštinica glavni krivac što se desio napad na američku ambasadu i Dženifer Braš:Svedoci su se plašili da pruđe dokaze protiv Gurija

 



                                           Srpsko-američke crne rupe

 

“Glavni krivac što se desio napad na američku ambasadu u Beogradu je bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica – i to godinama govorim javno”, izjavila je u razgovoru za Glas Amerike Dženifer Braš, bivša zamenica američkog ambasadora u Beogradu.

Nekadašnje zdanje američkog diplomatskog predstavništva u ulici Kneza Miloša u Beogradu zapaljeno je tokom protesta “Kosovo je Srbija” februara 2008, nekoliko dana pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije. Tada je poginuo demonstrant Zoran Vujović.

Za nasilje u kojem je život izgubila jedna osoba niko nije odgovarao, jer je uslovna kazna ukinuta četvorici osuđenih počinilaca – dok su trojici, zbog nedostatka dokaza, potvrđene oslobađajuće presude.

Nije bilo nikakve reakcije, što nas je zapanjilo. Kasnije sam od očevidaca saznala da je tadašnji premijer Vojislav Koštunica, tokom ovog napada, prisustvovao službi u hramu Svetog Save, gde je primio informaciju o napadu na američku ambasadu. Njegov odgovor je bio otprilike: ‘Nemojte reagovati’. Znači, Koštunica je dao naređenje policiji da ne preduzme ništa. U redu je da se sada nekolicini tadašnjih policijskih zvaničnika priprema suđenje u Beogradu, ali glavni krivac, odgovoran što se napad uopšte desio je tadašnji premijer Vojislav Koštunica”, ističe Dženifer Braš.

Slobodan Vukolić, Mladen KuribakStevan BjelićZoran Rašković i Bojan Marković, nekadašnji visoki policijski funkcioneri, u oktobru bi trebalo da se pojave pred sudom – na pripremnom ročištu u postupku koji se protiv njih vodi zbog nesprečavanja napada na američku i nemačku ambasadu. Ročište je bilo zakazano u julu, ali je naposletku odloženo.

Dženifer Braš ocenjuje da ta činjenica ukazuje na nespremnost vlade Srbije da reši slučaj, koji se već 11 godina odlaže.

“Počelo je sa administracijom premijera Koštunice, preko administracije demokratske stranke Borisava Tadića, iza kojih su došli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Znači reč je o nizu političkih stranaka koje nisu preduzele nikakve mere u vezi sa ovim međunarodnim prekršajima”, ukazuje ona.

Bivša zamenica ambasadora istakla je da je zaštita stranih diplomatskih objekata i diplomatskog osoblja precizno predviđena Bečkom konvencijom, čija je Srbija potpisnica.

“Pored toga bezbednosno osoblje ambasade održavalo je vrlo dobre odnose sa srpskom policijom i srpskim specijalcima i svi mi smo bili veoma dobro trenirani kako da zaštitimo našu ambasadu. Nije oko toga bilo nikakve zabune. Među demonstrantima su bili raspoređeni pripradnici srpske policije u civilu. Policija je veoma dobro shvatala šta se dešavalo ispred američke i drugih napadnutih ambasada”, podvlači Dženifer Braš.

U razgovoru za Glas Amerike, ambasadorka Braš navela je da se Sjedinjene Države, u okviru politike prema Srbiji, zalažu za njenu evropsku integraciju. U tom smislu postoje, kako ih naziva, crne rupe u odnosima dve zemlje koje već decenijama nisu rešene.

“Najduže nerešeno pitanje u odnosima Vašingtona i Beograda je ubistvo braće Bitići po završetku rata na Kosovu. Smatram da taj slučaj još nije rešen zbog pomanjkanja političke volje niza sprskih administracija”, smatra američka diplomatska predstavnica.

Posle toga, ukazuje Braš, dogodio se incident sa srpskim košarkašem Miladinom Kovačevićem, koji je u maju 2008, pretukao u studentskom klubu u Bingamptonu, svog kolegu studenta Brajana Štajnhauera.

“Kovačević je sa lažnim pasošem pobegao iz Amerike da bismo potom postigli sporazum sa vladom u Beogradu da mu se sudi u Srbiji i da vlada Srbije isplati odštetu porodici. To znači nije više kamen spoticanja, ali da li smo zadovoljni rešenjem? rekla bi da je ishod mogao biti mnogo bolji”, rekla je ona.

U to vreme, ističe Braš, postojao je izvesni broj stranih ambasada, pretežno zapadnih, koje jednostavno nisu razgovarale sa Srpskom radikalnom strankom, partijom čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen na deset godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.

“Kada su se Nikolić i Vučić odvojili od Šešelja i oformili Sprsku naprednu stranku pomislili smo da postoji prostor da sa njima razgovaramo o evropskim integracjiama i pitanjima koja bi, kako smo verovali, bila pozitivna za Srbiju i srpski narod. Odlučila sam da kao zamenik ambasadora pozovem Nikolića i Vučića u svoju rezidenciju i ukažem im nerazrešene probleme u našim bilateralnim odnosima. Naglasila sam da, ukoliko žele poverenje Sjedinjenih Država i saradnju sa Vašingtonom, moraju da reše ova pitanja”, podseća na događaje koji su pratili nastanak danas u Srbiji vladajuće Srpske napredne stranke.

Kasnije, Aleksandar Vučić je u više navrata posetio Vašington u svojstvu lidera SNS-a i bio primljen na najvišem nivou, nastavlja Braš.

“Obično sam to bila ja kao direktor za centralno evropska pitanja u Stejt Departmentu, ali ga je primio i tadašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara. Znači nastavili smo dijalog sa Nikolićem i Vučićem i ohrabrivali ih da se pozabave pomenutim pitanjima", kaže Braš.

Prema njenim rečima SAD su dobijale uveravanja da su novonastali naprednjaci posve drugačiji od tadašnjih vlasti i opozicije.

“Vučić je bio veoma predusretljiv i zainteresovan da dokaže sagovornicima da su naprednjaci sasvim različiti od radikala i Demokratske stranke, da će se boriti protiv korupcije i učiniti pravu stvar. Pružao mi je uveravanja da će sarađivati u vezi sa svim nerešenim pitanjima", zaključila je u razgovoru za Glas Amerike Dženifer Braš - karijerni američki diplomata.

Srpska napredna stranka na vlasti u Srbiji nalazi se od 2012. kada su nakon objedinjenih predsedničkih i parlamentarnih izbora preuzeli vlast čiji je stožer bila tadašnja Demokratska stranka, koju je predvodio Boris Tadić. Kao najznačajnije ciljeve svoje politike, uoči i po dolasku na vlast, istakli su borbu protiv korupcije, bolji standard građana, kao i angažovanje u rešavanju višedecenijskog spora sa Kosovom.

Posle sedam godina vlasti SNS-a - pregovori Beograda i Prištine su trenutno zamrznuti, Srbija je prema izveštaju međunarodnog posmatrača, nevladine organizacije Fridom haus prešla u kategoriju delimično slobodnih zemalja. Takođe, u poslednjem majskom izveštaju Evropske komisije, naglašeno je da je neophodan napredak Srbije u oblasti vladavine prava i napredak u dijalogu sa Kosovom – od čega zavisi progres Srbije u pregovorima o članstvu u EU.

Deo drugi: O ubistvu braće Bitići 

Svedoci koji su imali saznanja o ubistvu braće Bitići bili su previše uplašeni da bi pružili dokaze protiv Gorana Radosavljevića Gurija – bivšeg komandanta srpske Žandarmerije", kaže u razgovoru za Glas Amerike Dženifer Braš, nekadašnja direktorka Kancelarije za Balkan u Stejt departmentu.

Braš, bivša zamenica američkog ambasadora u Beogradu, ukazuje da je tesno sarađivala sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI) u potrazi za svedocima, napominjući da oni možda više i nisu u Srbiji.

Slučaj ubistva braće Bitići više od decenije opterećuje bilateralne odnose Srbije i Sjedinjenih Država. Rezolucija kojom se od Srbije zahteva da reši taj slučaj, dokument koji je u julu ponovo usvojio Odbor za spoljnu politiku američkog Kongresa, trebalo bi u narednim nedeljama da se nađe na glasanju Predstavničkog doma u punom sastavu, rečeno je Glasu Amerike u kabinetu njenog podnosioca republikanskog kongresmena Lija Zeldina.

Agron, Mehmet i Ilija Bitići, državljani SAD albanskog porekla, koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije, dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova, da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji. Privedeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu. U vreme zločina Goran Radosavljević Guri bio je komandant baze Specijalne antiterorističke policijske jedinice u Petrovom Selu.

Ambasadorka Braš kaže da se u svojstvu otpravnika poslova u Ambasadi SAD u Beogradu, i potom, kao direktorka kancelarije za Balkan u Stejt departmentu, detaljno bavila slučajem ubistva braće Bitići.

“Dok sam radila u američkoj ambasadi u Beogradu imali smo predstavnika FBI, koji je sarađivao sa ljudima koji su se bavili ratnim zločincima, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i američkim istražiteljima jer, pre svega - ova trojica braće su američki državljani. Čak i u to vreme znali smo da je komandant logora gde su braća ubijena bio Goran Radosavljević Guri. Verujemo da je on izdao naređenje za ta ubistva. Guri je kasnije, kako sam čula, osnovao bezbednosnu kompaniju koja je radila i za Demokratsku stranku dok je bila na vlasti”, ukazuje Dženifer Braš.

Ona podseća da je, na razočarenje američke strane, uprkos uveravanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će raditi na tom slučaju, Goran Radosavljević postao član vladajuće Srpske napredne stranke (čiji je predsednik Aleksandar Vučić prim.nov) gde ima uticajnu ulogu.

“Svi diplomatski susreti sa srpskim zvaničnicima u poslednjih 20 godina su obuhvatili razgovore o ovom pitanju”, kaže Dženifer Braš i ističe da je američka strana više puta naglašavala da nerešavanje tog pitanja negativno utiče na bilateralne odnose dve zemlje.

“Tokom posete Beogradu potpredsednika Bajdena, koji je sada predsednički kandidat, to je takođe bilo glavno pitanje o kojem je razgovarano. Verujem da je vlada Srbije očekivala od nas da joj pružimo nešto u zamenu za Radosavljevića. Ne znam šta bi to bilo”, smatra bivša američka ambasadorka u Beogradu.

Zastupnik porodice Bitići Pravin Madiradžu rekao je za Glas Amerike da najveću prepreku rešenju tog slučaja predstavlja korumpirani odnos vlade u Srbiji prema pravnim institucijama i ratnim zločincima.

“Dokazi u ovom slučaju su prilično sveobuhvatni. Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, zapravo je priznao sve što je potrebno da se dođe do takvog zaključka”, rekao je Madiradžu pominjući nekadašnjeg visoko rangiranog srpskog policijskog zvaničnika, koji u Nemačkoj služi osamnaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih na Kosovu. Uz Gorana Radosavljevića, porodica Bitići i Đorđevića, dovodi u vezu sa ubistvom trojice svojih članova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je tokom razgovora sa delegacijom američkih kongresmena, u februaru 2019. u Minhenu, kako se izrazio, dva puta spomenut Goran Radosavljević Guri. Istakao je, međutim, da tada od njega nije traženo da Radosavljević bude izručen, kao i da mu nisu dati nikavi dokazi na osnovu kojih bi bio izručen.

Povodom istog susreta na internet sajtu kongresmena Zeldina bilo je objavljeno da je dvopartijska delegacija, koju su činili članovi Predstavničkog doma i Senata, pozvala Aleksandra Vučića da preduzme mere za rešavanje ubistva braće Bitići.

Goran Radosavljević Guri poslednji put je komentarisao optužbe za povezanost sa ubistvom braće Bitići, u decembru 2018. Tada su mu Sjedinjene Američke Države zabranile ulaz zbog, kako je saopšteno, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava i postojanja kredibilnih dokaza da je umešan u ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla.

Radosavljević je tada reagovao tvrdnjom da sa ubistvom nema nikakve veze i da je nekoliko puta davao izjave povodom tog slučaja.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo bivše policajce Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje ubistva braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.