Ruska upotreba regionalnih ratova u Evropi 


Javnosti u Srbiji kojoj je nedavno predočena tema tzv. operacije ''Omča za Srbiju, predočavamo i temu ruskih planova za korišćenje regionnalnih ratova u Evropi o kojoj su pisali HEINRICH BRAUSS i JOACHIM KRAUSE  u nemakom časopisu SIRIUS, a koju je nemački list WELT AM SONNTAG u skraćenoj verziji oobjavio  14.jula 2019. pod originalnim naslovom Rusija se priprema za regionalne ratove u Evropi 

Još tri nedelje i onda će nasleđe Ronalda Regana  Mihaijla Gorbačova biće razbucano.. U decembru 1987. tadašnji predsednik SAD i generalni sekretar KP SSSR-a potpisali su u Vašingtonu sporazum koji je „smanjio opasnost od katastrofalnog nuklearnog rata po celo čovečanstvo.“ Taj sporazum, koji je stupio na snagu pola godine kasnije i u Moskvi, omogućio je eliminaciju svih kopnenih balističkih raketa i krstarećih raketa sa dometom od 500 do 5.500 kilometara. Posedovanje, proizvodnja i testiranje ovih Nuklearnih snaga srednjeg dometa, skraćeno INF, bilo je zabranjeno, a postojeći oružani sistemi bili su izbačeni iz upotrebe – istorijski sporazum.

Sada će, počevši od 2. avgusta, taj sporazum nakon 32 godine otići u istoriju. Razlog ovome je 9M729, u NATO-ovom žargonu SSC-8. Ovo je kopnena raketa razvijena u Rusiji koja može da nosi bojevu glavu i da, osim Lisabona, za samo 5 minuta  stigne i pogodi bilo koju prestonicu u Evropi, sa dometom i do 2.600 kilometara – i time je prekršen INF sporazum. 

Prema tvrdnjama Amerikanaca bataljoni sa preko 60 mobilnih lansirnih rampi se već raspoređuju na četiri lokacije u evropskom delu Rusije. Ovo je bio razlog zbog kojeg se sadašnji predsednik SAD Donald Trump, odlučio da raskine INF sporazum.

Da li Rusija želi rat?

Moskva tvrdi da će SSC-8 imati domet manji od 500 kilometara, ali države članice NATO-a smatraju ovu procenu nepouzdanom nakon što su njihove obaveštajne službe analizirale testove rakete – naročito ako se uzme obzir činjenica da ruske oružane snage u oblasti nuklearnih projektila srednjeg dometa nisu ograničene samo na kopnene sisteme.

Brodovi i podmornice su takođe opremljeni kalibriranim raketnim sistemima poslednjih godina, dok su vazdušne krstareće rakete bile temeljno modernizovane i podržane novim modelima. Pored toga tu su i balističke rakete srednjeg dometa tipa Iskander. Istina je da one imaju značajno manji domet, ali su one stacionirane u Kalinjingradu, tako da mogu da direktno ugrožavaju gradove poput Berlina i Varšave.  

Ključno pitanje je šta Rusija želi sa ovim brojnim oružjima srednjeg dometa i zašto je ono usmereno na mete u Evropi?
Heinrich Brauss je skoro pet godina bio zadužen za pronalaženje odgovora na to pitanje. Od oktobra 2013, general-poručnik aD, kao asistent generalnog sekretara NATO-a, bio je zadužen za strateško usmeravanje Saveza.

Jula 2018. Brauss je otišao u penziju, ali mu ta tema nije dala mira. Zajedno sa Joachim Krause-om, direktorom Instituta za bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Kiel-u, general sa tri zvezdice sada predstavlja analizu ruskih motiva koja je objavljena u žurnalu „Sirius“.

Nalazi ovog rada, znaju autori, nemačkim ušima zvuče čudno. „U vreme kada je naša politička pažnja zaokupljena klimatskim promenama, migrantskom krizom, krizom EU i mnogim drugim problemima koji se moraju rešavati saradnjom, Rusija pod Putinom, ničim izazvana,  priprema se za regionalne ratove u Evropi iz kojih želi da uz pomoć pretnji nuklearnim oružjem izađe kao pobednica,“ kaže Kraus za Welt am Sontag.

 „Razvoj novih ruskih oružja srednjeg dometa ne treba posmatrati kao izolovan slučaj, već ga treba analizirati u kontekstu celokupne strategije Rusije u miru, krizama i u ratu,“ upozorava Brauss. Raketni štit se uklapa u obrazac ruske politike koja želi konfrontaciju sa Zapadom, uništi međunarodni poredak i podrije jedinstvo Zapadnog saveza.

Ruska vojna strategija nastoji da anticipira ratove koji mogu biti dobijeni „eksploatacijom slabosti suprotne strane uz istovremeno izbegavanje eksploatacije od strane neprijatelja“.

Iako je vlada u Moskvi svesna da ne može da pobedi na duži rok u sukobu sa NATO-om u doglednoj budućnosti, kako kažu eksperti, Putin, međutim, može doći do zaključka da je u doglednoj budućnosti „mogućnost eskalacije dominacije u regionalnom konfliktu u Evropi“ ostvariva i da se, uz ograničen vojni i poitički rizik,  ruska sfera uticaja može proširiti.

 „Ne želimo trku u naoružanju“

Ponovno naoružavanje je „posledica strateškog koncepta ruskog političkog i vojnog rukovodstva, koje nastoji da vodi ratove na evropskoj periferiji i uspešno ih okončava,“ pišu dvojca autora. Primera radi, ruska vojna doktrina „tvrdi da konvencionalne i nuklearne snage i instrumenti formiraju integrisani savez i da upotreba nuklearnog oružja ili pretnja njime predstavlja jedno od sredstava operativnog ratovanja.“ U slučaju oružanog sukoba Moskva bi, kaže Brauss, mogla da proba da izvede „iznenadni napad sa ograničenim ciljem kao vodećim, koji bi poduprla nuklearnom pretnjom a pre nego što NATO bude u stanju da efektivno reaguje.“

Brauss i Krause smatraju da su Crno more i Baltik moguće lokacije na kojima bi došlo do ruskih napada. Zamislivo je da se vojne operacije u Ukrajini, koje su već u toku, prošire u cilju uništavanja državnosti Kijeva. Rizičan je, ali ne i isključen, ograničen napad na jednu ili više baltičkih zemalja i na delove Poljske – i.e. NATO članice – u cilju podrivanja kredibiliteta garancije kolektivne odbrane Saveza.

U oba slučaja, pišu stručnjaci, Rusija bi verovatno pokušala da stvori vojne činjenice munjevitim napadima, „svršen čin“ pre nego što SAD ili NATO stignu da intervenišu. Evropske vlade mogle bi biti suočene sa izborom između rizika velikog rata – ili popuštanja i pristanka na radikalnu promenu statusa quo.

Za sada je jedino jasno kako NATO neće reagovati na ovu pretnju. „Ne želimo novu trku u naoružanju,“ rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg krajem Juna na sastanku ministara odbrane Saveza u Briselu. Većina zemalja saveznica zazire od debate o raspoređivanju novih kopnenih nuklearnih raketa u njihovim zemljama. 

NATO daje sebi novu vojnu strategiju

Posle više decenije NATO želi da predstavi novu vojnu strategiju. „Naši vojni eksperti su ove nedelje usvojili novu vojnu strategiju za Savez, kaže generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg Welt am Sonntag.

Umesto toga, više se razmatraju manevri, jačanje konvencionalnih oružanih snaga, poboljšavanje protiv-vazdušne i protiv-raketne odbrane, kao i dalje jačanje prisustva NATO-a na teritoriji zemalja članica na istoku. U suštini je u pitanju dinamičniji nastavak mera iniciranih 2014 u cilju povećavanja voljnosti i spremnosti Zapadnih trupa.

Ubrzana implementacija NATO planiranja je „još hitnija,“ kaže Brauss. NATO članice bi morale da povećaju svoju „sposobnost da reaguju i podrže najranjivije regione u okviru saveza, Baltik i Poljsku, kao i da konzistentno implementiraju rezolucije sa NATO samita u Varšavi i iz Brisela bez odlaganja.“ Nemačke oružane snage su takođe moraju da „dostignu pun stepen borbene gotovosti što pre je moguće i da ostvare ambiciozne dodatne vojne ciljeve NATO-a.“

Ključna uloga Nemačke

Nemačka, zbog geografske lokacije Centralne Evrope, igra ključnu ulogu u slučaju vanrednog stanja. Iako je savezna vlada obećala da će obezbediti korespondirajuće vojne kapacitete, ova obećanja još uvek nisu finansijski poduprta.

„Brojni odbrambeni projekti neophodni za ostvarivanje planiranih ciljeva NATO-a ne mogu se realizovati na vreme,“ prema poverljivoj „Analizi finansijskih potreba za 2020“ Ministarstva odbrane. SVET U NEDELJU. Jaz između obećanja NATO-u i budžeta koji odobren iz saveznog kabineta tako iznosi više od trideset milijardi eura. 

Posledica ovoga je manjak osposobljenosti, na primer u protiv-vazdušnoj odbrani. Tako bi Bundeswehr imao zadatak da štiti relokaciju severno-američkih i zapadno-evropskih oružanih snaga u Istočnoj Evropi od pretnji iz vazduha. Ali prema analizi finansijskih potreba nedostaje novca za „planirani nivo kopnene protiv-vazdušne odbrane, uključujući tu rakete, artiljeriju i minobacače.“

Činjenica da savezna vlada, uprkos kraju INF Sporazuma koji je obeležio kraj ere u politici naoružanja, ne izdvaja neophodna sredstva, pišu Brauss i Krause u svojoj analizi, je „čudna“.

 

 

 

*radni prevod FBD