POSEBAN TRETMAN:
NAŠIH 15 GODINA Piše Milan Jovanović, predsednik FBD

U četvrtak, u četvrtoj nedelji maja 2004. godine osnovali smo Forum za bezbenost i demokratiju.

I već,evo, punih petnaest godina prisutni smo u javnom životu i na društvenoj i medijskoj sceni Srbije i u regionu -  kao nezavisna institucija demokratskog javnog mnenja i oblik interesnog udruživanja.

Posvećeni smo širenju demokratije u društvu i državi i podsticanju demokratskih reformi, posebno u sistemu odbrane i bezebdnosti. 

Uzimamo  za svoj vrhovni princip i zastupamo stanovište da su i pitanja iz domena odbrane i bezbednosti neodvojiva od pitanja građanskih i ljudskih prava i sloboda, da ne smeju izmicati demokratiji.


15 godina nastojimo da podstičemo razvijanje i širenje demokratske i bezbednosne kulture. Smatrajući važnim da javnost bude upoznata i razume važnost aktivnosti svih aktera u oblasti bezbednosti i važnost  demokratske reforme odbrane i bezbednosti.

15 godina pokušavamo da utičemo da ta javnost  podržava reformske demokratske procese u domenu  bezbednosti i  odbrane i zaštite ljudskih prava i sloboda;  našim javnim delovanjem - argumentima, znanjem, stvaralaštvom -  sopstvenom izdavačkom i medijskom delatnošću, organizovanjem  stručnih skupova, savetovanja itd.

Kakva bi bila najkraća rekapitulacija tog rada?

Mogla bi se napraviti obimna knjiga od naših obraćaja javnosti  putem naših saopštenja!
Drago mi je i ponosni smo što je većina njih nalazila put do medijske i najšire jvanosti.

Nisam brojao, ali sam siguran da ih je u ovih 15 godina bilo  blizu hiljadu.
Ako bi ih u ovoj godini našeg jubileja sva vratili na naš veb sajt, koji je povodom naše desetogodišnjice prilikom redizajniranja ostao bez velikog dela  15-godišnje arhive tih naših saopštenja, mada smo ih ipak sačuvali,  bila bi to impresivna knjiga svedočansatva o Srbiji na evropskom putu.  Bila bi to pre svega jedna velika evidentura otpora i prepreka, na koje smo ukazivali i koje smo kritikovali kao prepreke na putu Srbije ka EU.
Ne bi to bilo zgoreg, jer su nekadašnji stari otpori, u medjuvremenu, opet oživeli, a bojati se i – (o)jačali.

Četiri knjige

Kad već pominjem kako bismo od tih naših saopštenja mogli objaviti knjigu, da pomenem i knjige  koje smo zaista objavili.  Nije ih bilo mnogo, ali ih sve smatramo važnim.
Preveli smo sa francuskog, na srpski, ali i na engleski (!),  knjigu francuskog doktora kriminoloških nauka i profesora Xahivera Raufera o uticaju albanske mafije na političke prilike oko Kosova. I ona se opet vraća u rafove knjižara.

Naša najuspešnija  knjiga je, dosad, bila - Priručnik za NATO, s kojom smo pokušali da najširoj publici, uključujući i one koji utiču na javno mnenje, ponudimo knjigu činjenica i podataka koji bi mogli pomagati u suočavanju i demistifikaciji i novih i starih ideoloških gledanja na NATO i za ukazivanje na nesklad  izmedju opredeljenja za EU i oživljavanja starih pristupa NATO–u.

Ovih dana tačno je 10 godina kako smo objavili tu knjigu.
Njen tiraž nje bio veliki, ali smo je poslali na adrese svih biblioteka u Srbiji.

Može vam biti zanimljivo da su iz te knjige učili  i  Crnogorci - jer  je od nas tu knjigu zatražilo i distribuiralo njihovo Ministarstvo odbrane. A evidentno je da su u Crnoj Gori iz nje naučili više nego ovde.

U elektronskom obliku ta knjiga je danas dostupna na našem portalu i sadržaj  je koji je sa njega najviše preuziman!

Najzad, naša najnovija, nedavno objavljena knjiga je opet jedan prevod s francuskog, i opet je njen autor doktor francuskog univerziteta, Sorbone, ali je bar  srpskog porekla, napisao je dr. Darko D. Ribnikar. bavi se, kako se i zove, Poukama bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Ali u kontekstu aktuelnih evokacija na te tragične dane Ribnikarova knjiga iskače i izdvaja se po tome što uprkos izošenju istina o bombardovanju ona  to ne čini na način i sa ciljem odvraćanja Srbije od zapadne civilizacije i Evropske unije.
To je zapravo i bio glavni razlog što smo pet godina u vremenu drečećih patriota bezuspešno tražili pomoć da je objavimo, ali smo je na kraju ipak I uprkos svima objavili - sami.

Deseta je godina i kako izdajemo naš časopis Vidici i putokazi.
To je naš doprinos negovanju opšte bezbednosne kulture srpskog društva i demokratskom dijalogu o najaktulenim temama.

Neka mi bude dopušteno da ovde zbog prisustva njihovih ambasadroskih ekselencija pomenem da je za Vidike i putokaze specijalno pisala i današanja predsednica Hrvatske,  Kolinda Grabar Kitarović, doduše tada u svojstvu šefice diplomatije i visoko pozicionirana funkcionerka za  javno delovanje Severnoatlanskog saveza.
A pomenuću i onaj broj Vidika i putokaza sa tekstom  norveške ministarke odbrane  Ine Eriksen Søreide o važnosti partnerstva sa Severnoatlanskom alijansom sa Evropom i za Evropu.

Samo prva dva broja  Vidika i putokaza, oni posvećeni izazovima Sajber bezbednosti  i izazovima javno-privatne saradnje u oblasti bezbednosti objavljlena su i u štampanom izdanju, zahvaljujući (ovde pristunom)  gospodinu i prijatelju FBD Draganu Šutanovcu, tada ministru odbrane  Srbije. Ti su časopisi, takodje prosledjeni u sve biblioteke u Srbiji, a bili su i predložak za debate o tim temama, na savetovanju o njima u parlamentu Srbije,  koje su organizovali FBD i renomirana ngo DCAF, iz Ženeve i naše Ministarstvo odbrane,  opet zahvaljujući gospodinu Šutanovcu,  koji je još pre 10 godina zajedno sa nama prepoznao važnost  ovih tema i za temu javno-privatnog  partnerstva napisao i predgovor. 

Prvi razgovori i ideje o formiranju FBD počeli su još pri kraju dramatične 2003. U godini u kojoj je bio ubijen Zoran Djindjić  i u vreme kada su odvraćanja Srbije od njegovog  i evroatlanskog puta Srbije već bila sasvim prepoznatiljiva, kao i njihove posledice.

To je i bio jedan od motiva da  osnujemo FBD. I  ta su odvraćanja,  ponovo vidna i danas! Uprkos tome što Srbija kao kandidat za EU otvara pregovaračka poglavlja.  Ili - baš  zato!  


E pa baš zato, uz naš 15.  rodjendan,  kao i onda kad smo nastajali,baš  u tome  vidimo obavezu da ne prestanemo sa radom. Naprotiv.

I baš zato smo, zbog naše zabrinutosti pred aktuelnom i dubinskom podelom srpskog društva, i vidnih sporenja u pogledu spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije bili medju inicijatorima i potpisnicima  onog Predloga, s početka ovde godine,  za novu spoljnopolitičku inicijativu.

S tim u vezi: Podržavali smo i tzv. unutrašnji dijalog o Kosovu.
Taj  je dijalog bio i naš predlog, ali  još 2005. godine - mi smo pre decenije i po upozoravali da su političke strukture Srba i kosovskih Albanaca zatočenici spostvenih javnih mnenja koja ih sprečavaju u raspetljavanju tzv. kosovskog čvora. 

Još tada,  isticali smo i važnost da se EU u to raspetljavanje što više uključi i da im  pomogne da i sami o tome odlučuju, a ne da to prepuštaju tzv. velikima.
Da je to prihvaćeno tada, a ne par godina kasnije,  ubedjen sam da bi nam već danas bilo bolje.
 

Zato i u aktuelnanim zalaganjima da se Evropska Unija istisne iz dijaloga Beograda i Prištine, jasno vidimo pre svega  ambiciju onih koji pokušavaju da se Srbija istisne iz pridruživanja Evropskoj Uniji.

I s tim u vezi tako gledamo i na aktuelnu političku situaciju u Srbiji:   
Veoma smo zabrinuti zbog dubokih političkih podela. I još više što njihovi protagnisti ne pokazuju bilo kakvu spremnost, ne samo za otvoreni unutrašnji dijalog o Kosovu, već ni za bilo kakav politički dijalog.

Umesto sinergije svih političkih grupacija u zemlji koje su za Srbiju u EU, za šta smo se zalagali, svedočimo sinergiji onih upravo sa suprotnim ciljevima.

Zato ću i završiti s tim  kako mi se danas čini da orgazacije civilnog društva  ne samo da imaju priliku već imaju obavezu da pomognu uspostavljanju opštedruštvenog dijaloga,  koji je danas i hitan i nužan.

(Obraćanje  gostima na svečanom prijemu povodom 15 godina osnivaja i rada FBD, Foruma za bezbednost I demokratiju. 23. maja 2019. godine u beogradskom Aeroklubu. )
Fotografije: Mirka Fahlander i Robert Čoban