Zapadni Balkan u 2019. godini


     
            Janusz Bugajski                                    

Na online portalu Centra evropskih političkih analiza CEPA analitičar JANUSZ BUGAJSKI 19. 12. 2019. opisao  je dobre i loše moguće ishode uzavrelih tačaka na Zapadnom Balkanu pod originalnim naslovom: 2019 obećava da će biti ključna godina na Zapadnom Balkanu u kojoj će ključne odluke odrediti njegovu njegovu dugoročnu budućnost. 

Ove odluke mogu dovesti do višeg nivoa stabilnosti, regionalne bezbednosti i međunarodnih integracija ili mogu izazvati nove sukobe. Bez obzira na ishod, postojeći status quo ne može se trajati u nedogled.

U narednoj godini dva aktuelna među-državna spora mogla bi biti rešena dajući tako svoj doprinos regionalnoj koegzistenciji.

Kosovo i Srbija

Prvi, dijalog između Kosova i Srbije, može da ide u dva pravca: konstruktivnom ili destruktivnom.

Konstruktivni dijalog koji bi doveo do konkretnih rezultata kulminirao bi priznavanjem kosovske nezavisnosti od strane Srbije. Ovo bi se moglo ubrzati promenom granica, ograničenom razmenom teritorija ili nekakvim drugim međudržavnim dogovorom. Sveobuhvatan sporazum ostavio obe zemlje slobodnim da idu za svojim EU aspiracijama i Kosovo bi moglo da se fokusira na intenzivno razvijanje svoje bezbednosne strukture i apliciranje za članstvo u NATO-u.

Destruktivni scenario bi za ishod imao prekid dijaloga između Beograda i Prištine na neodređeno vreme. Frustracija javnosti će bivati većom koliko Kosovo bude dublje tonulo u međunarodni limbo, sa ekonomijom u stagnaciji i emigracijom najbolje obrazovanih radnika. To bi državu učinilo podložnijom populizmu i nacionalizmu, intenziviralo bi međuentičke sukobe i značajno bi povećalo tenzije sa susednim zemljama.

Radikalizam u Prištini mogao bi biti potpirivan frustracijom javnosti zbog ekonomskih prilika i međunarodne blokade Kosova, uključujući tu i odlaganje liberalizacije viza sa EU, izopštenost iz Interpola i manjak progresa ka članstvu u Ujedinjenim Nacijama. Pored toga, proteklih nedelja vlada u Beogradu je intenzivirala svoju kampanju za povlačenje priznanja Kosova, u kojoj su se srpski zvaničnici fokusirali na desetak malih zemalja iz Afrike i Tihog okeana, za koju zvaničnici iz Prištine kažu da se svodi na podmićivanje. 

Neki političari sa Kosova se takođe suočavaju sa mogućim krivičnim gonjenjem, otkad je Specijalni sud za ratne zločine počeo da poziva svedoke da se pojave u Hagu.

Priština strahuje da će cilj i posledica ovoga biti delegitimizacija Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i podupiranje srpskih tvrdnji protiv Kosova.

Istovremeno izabrani predstavnici srpske manjine nastavljaju da bojkotuju kosovske institucije po instrukcijama iz Beograda, dok preovladava neizvesnost oko potencijalne promene granica i šta bi to moglo da znači za budućnost zemlje. Takav širok spektar pritisaka mogao bi da bude deo pregovaračke strategije Beograda pred predstojeće bilateralne razgovore ili deo strategije osmišljene da demonstrira da je Kosovo neuspela država.

U takvom okruženju sve većeg nezadovoljstva, vlada u Prištini je zaključila da mora da zauzme jak stav na međunarodnoj pozornici. Tako je usvojen nov Zakon o formiranju Vojske Kosova, uprkos protivljenju Srbije i nekoliko zvaničnika iz EU i NATO.

Parlament je nedavno odobrio transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga, tokom naredne decenije, od tri hiljade ljudi u vojsku od 5000 vojnika sa 3000 rezervista.

Iskaz podrške američke administracije napretku Prištine ukazuje na to da bi, ako sprovede neophodne reforme, Kosovo bi moglo postati član NATO-a daleko pre Srbije.

Prema Ustavu Kosova predstavnici srpske manjine moraju biti uključeni u proces donošenja zakona o formiranju stojeće vojske ali Kosovo ne može ostati blokirano zbog njihovog upornog bojkotovanja parlamenta.

Priština je isto tako zauzela oštar stav nametanjem carina od 100% na uvoz robe iz Srbije i Bosne u znak odmazde za veliki disbalans u robno-novčanoj razmeni sa Beogradom i Sarajevom zbog blokiranja uvoza sa Kosova. Ovaj potez vlade joj je u javnosti značajno povećao popularnost jer je demonstrirao da više neće biti pasivna.

Rasprostranjen je resentiman da je EU naklonjenija Srbiji i da ignoriše diskriminaciju Kosova od strane Beograda koji destabilizuje region preko svojih bliskih veza sa Moskvom.

Bez slobodne trgovine, otvorenih tržišta, državne stabilnosti, članstva u međunarodnim organizacijama investitori će se ustručavati od dolaska na Kosovo i njegova ekonomija će usled toga nastaviti da malaksava.

Makedonija

Drugi je oduženi regionalni spor između Makedonije i Grčke koji je nadomak rešenja.

Makedonski parlament mora da kraja januara da ratifikuje ustavne promene kojima će promeniti svoje ime u Republika Severna Makedonija. Ovo bi joj otvorilo put ka članstvu u NATO-u i pomoglo u kretanju zemlje ka potencijalnom učlanjivanju u EU tokom naredne decenije.

Bez obzira na to, i dalje postoji mogućnost da se taj uspeh rasprši. Primera radi, vlada u Makedoniji možda neće obezbediti neophodnu dvotrećinsku većinu za ratifikaciju ustavnih promena ili bi grčka vlada mogla biti suočena sa novim otporima sporazumu sa Skopljem, usled poziva na prevremene izbore.

U najgorem mogućem scenariju Makedonija odbija da promeni ime i vraća se u zamrznuti status u kojem joj se varata ka članstvo NATO-u i EU čvrsto zatvaraju. Onda bi sledio pad umerene socijaldemokratske vlade slabjenje ekonomskog rasta, bujanje nacionalizma, povećaće se međuetničke tenzije i eskaliraće građanski nemiri.

Umesto da postane stub regionalne bezbednosti, Makedonija bi postala faktor nestabilnosti i sve četiri susedne zemlje bile bi uvučene u sukob.

Godina 2019. je biće godina uspeha ili godina neuspeha – na liderima država leži breme preuzimanja hrabrih koraka i  rad u ime dugoročnih interesa njihovih zemalja, a ne kratkoročnih ličnih koristi vezanih uz njihove političke funkcije.


* Autor je viši saradnik NVO CEPA, Centra za evropske političke analize čije je sedište u Vašingtonu SAD i posebno je poznat po svojim analizama političkih prilika na Zapadnom Balkanu  

** radni prevod, medjunaslovi, bold i italic FBD

# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD