Macron, Žuti prsluci i Rusi


’’Dok Žuti prsluci besne Makron na nišanu pro-ruskih društvenih mreža’’ originalni je naslov teksta CAROL MATLACK, napisan uz pomoć  Nate Lextton  koji na portalu BLOOMBERG objavljen 08.12.2018, u rubrici Tehnologija

 

Emmanuel Macron je uspešno izbegao sajber napade i lažne vesti koje su naširoko bili pripisivani nastojanjima Kremlja da destabilizuje njegovu kampanju tokom predsedničkih izbora 2017 godine.

Sada, kada se Francuska nalazi u grču nasilnih protesta, izgleda da su se vratili i Rusi – i ovaj put možda uspeli da gađaju bliže svojoj zacrtanoj meti. Prema Savezu za osiguranje demokratije, odeljku Maršalovog fonda SAD u Nemačkoj koji prati pro-kremaljsku aktivnost na društvenim mrežama i u drugim oblastima, među 600 Twitter naloga za koje se zna da promovišu stavove Kremlja, trenutno najpopularniji hashtag je #giletsjaunes (francusko ime za takozvani protestni pokret Žutih prsluka).

Twitter nalozi u okviru monitoringa Saveza obično prenose vesti iz SAD ili Velike Britanije. Međutim protesti u Francuskoj „su bili bilizu ili u samom vrhu“ njihovih aktivnosti, bar poslednjih nedelju dana, kaže Bret Schafer, medijski analitičar Saveza iz Vašingtona. On tvrdi da posmatračima izvan Francuske „to predstavlja jaku indiciju da postoji interesovanje da se konflikt intenzivira“.

Glavnu nit nedavnih tweet-ova čine priče o tome da su francuske policijske snage na ivici pobune. Ta tvrdnja – koja, naizgled, nema potvrdu u činjenicama – slična je drugim dezinformacionim kampanjama Kremlja kojima je pokušavano da se podstakne nepoverenje u vlade na Zapadu i da se pokaže kako su liberalne demokratije u fazi opadanja, kaže Schafer.

Ruski državni mediji

Dobar deo tweetovanog materijala potiče od ruskih državnih medija među kojima su sajt Sputnik news, televizijska mreža RT i Ruptly, video novinska agencija u vlasništvu RT sa sedištem u Nemačkoj. Ovi outleti pomno prate krizu u Francuskoj, RT je saopštio da je 12 njegovih novinara bilo povređeno u protestima, mnogo više nego bilo koje druge novinske organizacije.

Sputnik i RT poslednjih dana izveštavaju da većina francuskih policajaca više ne podržava Macrona i da prelaze na stranu demonstranata. Njihovi izvori su predstavnici dva mala policijska sindikata, koji su skupa osvojili manje od 4% glasova na prošlomesečnim nacionalnim izborima za reprezentativne sindikate. Sputnik i RT su takođe prikazali i video – naširoko share-ovan preko francuskih društvenih mreža – policajaca iz grada Pau na jugozapadu Francuske koji skidaju svoje šlemove što se opisuje kao znak solidarnosti sa demonstrantima. Lokalna policija i novinari sa lica mesta kažu da je ovaj opis situacije neistinit. Oni kažu da su neki policajci nakratko skinuli svoje kacige kako bi mogli da obave razgovor sa demonstrantima, pre nego što će ih ponovo staviti.

Sputnik i RT nisu odgovorili na molbu da to komentarišu.

Macron se u više navrata tokom njegove kampanje 2017. godine žalio da mediji pod kontrolom Kremlja šire lažne vesti o njemu, zbog toga što je zauzeo oštriji stav prema Rusiji od svojih glavnih protivkandidata Marine Le Pen iz ekstremno-desničarskog Nacionalnog fronta i Francois Fillon-a konzervativnih Republikanaca. Međutim, negativne priče poput one iz Sputnika u kojoj se tvrdilo da Macron živi „dvosturki život“ i da ga podržava „bogati gej lobi“ nikada nisu zaživele. 

U jednom slučaju, lažni sajt napravljen da liči na sajt jednih belgijskih novina preneo je da Macronovu kampanju finansijski podupire Saudijska Arabija. Izvor ove laži nikada nije utvrđen, ali EU Stratcom, odeljenje za Istok, koje prati ruske dezinformacione napore, kaže da postoje upadljive sličnosti sa jednim ranijim incidentom koji je potekao iz jedne ruske „troll fabrike“. Pored toga, Macronova kampanja je u više navrata bila meta e-mail phishing napada nalik onima koje je Rusija koristila protiv Demokratske stranke u SAD. Kremlj tvrdi da nije umešan u bilo kakve lažne vesti ili sajber napade na Macrona, opisujući takve optužbe kao „klevete“.

Prepreku za potencijalne napadače predstavljalo je i to što je Macron izbio u vođstvo pri kraju kampanje, nakon što je Fillon pogođen nizom optužbi za korupciju. Manje od 48 sati pre održavanja drugog kruga izbora u maju 2017. između Macrona i Le Pen, na mreži je objavljena riznica hakovanih dokumenata njegove kampanje. Napad je, međutim, delovao zbrzano i nespretno te na njega u Francuskoj nije obraćano puno pažnje, jer je u toku bila izborna tišina.

Dejstva neizvesna 

Nejasno je koliko su nedavni izveštaji ruskih novinskih outlet-a, ili aktivnosti prokremaljskih naloga na Twitter-u, oblikovali javno mnjenje u Francuskoj. Iako RT i Sputnik imaju sajtove na francuskom, njihov auditorijum je ograničen a Facebook je bio glavna platforma za postove o Žutim prslucima na francuskim društvenim mrežama.

Portparol Facebook-a rekao je za Bloomberg News da se „sadržaji koji promovišu nasilje i štetu“ zabranjuju i sklanjaju sa sajta „čim ih postanemo svesni.

Ipak, kada se negativne informacije naširoko i uporno promovišu, neke od njih će ipak dopreti do korisnika društvenih mreža u Francuskoj, kaže Schafer. A pro-ruski izveštaji pristižu jedan za drugim: Sputnik je u sredu preneo da se Vladimir Putin sastao u Moskvi sa nekadašnjim Macronovim političkim protivnikom Fillon-om.

*radni prevod, naslov i bold FBD