Novo ime, stare pojave

Novinska agencija  FoNet 27 novembra 2018. u serijalu Press Extra objavila je intervju sa dugogodišnjim novinarom, sada predsednikom FBD MILANOM JOVANOVIĆEM o fenomenu lažnih vesti

Lažne vesti su samo novo ime za stare pojave, to je novo ime za laži koje su udanašnje vreme potpomognute digitalnom tehnologijom i zaogrnute u senzacionalizam, izjavio je FoNetu novinar Milan Jovanović. 

Tvrdi se, a verovatno i jeste tako, da su društvene mreže odgovorne za širenje lažnih vesti, ali ima i obrnutih procesa, da se etablirani mediji, kao i tabloidi, ponašaju poput društvenih mreža, pa i oni šire lažne vesti, ukazao je Jovanović. 

U okviru serijala Press Extra, on je novinarki Ivani Šanjević rekao da je američki predsednik Donald Tramp izmislio izraz "fejk njuz" i konstaovao da su mediji u tu igru uvučeni. 
                                                             
Prema stavu Jovanovića, pojam lažnih vesti različito tumače novinari i političari.

Kako je objasnio, novinari tumače lažne vesti na način da proveravaju da li neka vest ogovara činjenicama ili ne.

S druge strane, političari ih tumače u svetlu sopstvenih interesa i političkih ciljeva, rekao je Jovanović i ocenio da se po Trampu najbolje vidi da li im one odgovaraju ili ne.

Jovanović je nedavno imao uvid u rezultate istraživanja javnog mnjenja u Americi, koje pokazuje da pada poverenje u društvene mreže i digitalne medije, a da se vraća poverenje u novinare. 

On je precizirao da građani veruju novinarima pet odsto više nego prošle godine, dok se društvenim mrežama manje veruje za dva odsto. 

Ukoliko nemaju kritički odnos prema medijima, građani su u velikoj opasnosti, upozorio je Jovanović, koji smatra da je način borbe protiv lažnih vesti da novinari rade ono što im je osnovna dužnost.

To, prema njegovim rečima, znači da proveravaju činjenice, iako u svetlu miliona objava na Fejsbuku to nije uvek lako.

Ukazujući da je to balast današnjeg sveta informisanja, Jovanović je poručio da bi, s druge strane, profesionalni mediji u većoj meri morali da koriste mogućnosti digitalne tehnolgije.

Jovanović smatra da društvene mreže mogu biti korektiv za medije koji su podlegli interesima i ne odgovaraju proklamovanim društvenim vrednostima i ciljevima, ali primećuje da to može imati različite efekte u različitim sredinama.

Jovanović misli da je EU pogrešno, tromo i birokratski reagovala na pojavu lažnih vesti i onoga što se događa u svetu digitalnih medija.
 Lažne vesti su u Nemačkoj najviše naudile kancelarki Angeli Merkel i njenoj politici, dok je kod nas, ako bi se izvršilo 
mapiranje u oblasti dezinformisanja, najviše štete imala evropska orijentacija Srbije i njeno opredeljenje za EU, predočio je Jovanović. 

Pa čak je i unutrašnji dijalog o Kosovu, prema njegovoj oceni, bio izvrgnut takvom stepenu dezinformisanja da se na kraju i ugasio i predsednik ga je ocenio neuspešnim.
 

Kako je ukazao, oni su više lovili i pažnju obraćali na to koliko su Gugl ili Amazon propustili da plate porez, a mnogo manje na količinu lažnih vesti koje su cirkulisale i podrivale demokratski i vrednosni sistem EU.

Pitanje je kako će Unija ući u regulaciju digitalne sfere, rekao je Jovanović i konstatovao da je Srbija "miljama daleko" od takvih rešenja. 

On misli da nije bio žrtva lažnih vesti i podseća da se njegovo bavljenje novinarstvom odvijalo u vremenu kada, kako navodi, na sreću ili nažalost nije bilo digitalnih medija koji bi mogli da pomognu u borbi za istinu. zvs/ivt

*bold fbd