O tome kako je u Beogradu vidjen nedavni susret Putina i Tačija u Parizu i da li je on poremetio srpsko ruske odnose za podgorički dnevnik POBJEDA sa DUŠANOM JANJIĆEM direktorom Foruma za etničke odose i MILANOM JOVANOVIĆEM predsednikom Foruma za bezbednost i demokratiju razgovala je VIOLETA CVEJIĆ čiji je tekst objavljen 19.11.2018. pod originalnim naslovom ''Udarci ispod pasa''

 

                                                                                               
Slike i prilike

 

So na ljutu srpsku kosovsku ranu dodao je predsednik Rusije Vladimir Putin nedavnim susretom sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem u Parizu na obeležavanju stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu. Istoga dana Srbija je primila još jedan udarac od Francuza jer je Tači na ovom skupu sedeo iza Putina.

Goli interes

„Vlasti i mediji pogotovu proruski i rusofilski ne žele da vide činjenice", rekao je Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose „Pobjedi", i ukazao da su u organizaciji Foruma za etničke odnose pre godinu ipo dana u Beogradu bili Putinov savetnik za pitanje manjina, savetnik za zajednicu nezavisnih država i profesorka bliska Putinu koji su celu agendu ruske politike jasno definisali:

„Što se tiče Kosova Kosovo je za Srbiju izgubljeno, a Rusija će podržati šta Srbija dogovori sa dodatkom koji niko neće da čuje o tome da li će Kosovo biti ili ne članica UN odlučivaće Rusija. Kada je u pitanju EU ranije je ruski stav bio možete u EU, sada je stav ako odete u EU niste više naš strateški partner jer su Hrvatske i Slovenija iskoristile sankcije EU saradjivale sa nama i imamo veće ekonosmke veze sa njima. I poslednje ako udjete u NATO vi ste naši neprijatelji – to je platforma Rusije", objašnjava Janjić.

On napominje, što je „Pobjeda" ranije i objavila, da je broj zaposlenih u kancelariji Rusije u Prištini već pet godina veći od broja zaposlenih koji rade u kancelariji SAD u Prištini. „To proizlazi iz istorisjkih i aktuelnih veza i interesa Albanci u Albaniji su bili dugogodišnje uporište Staljinove i carske Rusije....  Dakle, oni imaju personalane veze", konstatuje Janjić.

Relacije

Zbog toga je i veoma zanimljiv podatak koji se pojavio u medijima da pariski susret Tačija i Putina nije prvi već se ta veza održava neko vreme. Koliko su te informacije verodostojne i ima li nekih razloga da se Rusija ljuti na Srbiju osim onog da zaposleni u ruskom humanitarnom centru u Nišu nisu dobili diplomatski status pitali smo Milana Jovanovića, direktora Foruma za bezbednost i demokratiju.

„Ako se veruje i ako je istinita informacija da je Tači bio u Moskvi onda to ne bi bilo iznenadjujuće. Dočim su kontakti na nižim nivoima sasvim verovatni i zapravo mnogo interesantniji.  Rusija je inače na razne načine i aktivna i agilna u čitavom regionu", odgovara Jovanović i ističe: „S druge strane strepim da i ta priča o diplomatskom statusu Rusa-koji-nisu-diplomati još nije do kraja završena. Jer da jeste ministar Dačić bi svakako već dao ostavku na mesto u vladi što je davno bio najavio i obećao ukoliko se to ne desi".

Srpski rulet 

Ono što je zabolelo Moskvu je svakako dolazak predsednika Ukrajine Petra Porošenka u Beograd u julu ove godine. Zapravo, ne radi se o samom sastanku već o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "Srbija priznaje teritorijalnu celovitost Ukrajine uključujući I Krim". Do tada predstavnici Srbije su uvek govorili da Srbija priznaje terotorijalni integritet Ukrajine bez pominjanja Krima.

Sa druge strane Rusija je Srbiji vratila udarac (nekoliko dana nakon posete Porošenka Srbiji)  kada je generalni sekretar Fudbalskog saveza Rusije čestitao Fudbalskoj federaciji Kosova izbor novog predsednika uz poruku: "Uvek možete da računate na našu podršku", napisao je pored ostalog Aleksandar Alajev, generalni sekretar Fudbalskog saveza Rusije Agimu Ademiju novom predsedniku Fudbalskog saveza Kosova.  

Ono što se u javnosti preko medija bliskih srpskom režimu stalno protura je ruska vojna „pomoć" Srbiji ali se nikada ne kaže da se ta „pomoć" isključivo zasniva na komercijalnoj osnovi.

 Medjutim, zanimljivo je kako će se Rusija ponašati i da li je pristalica ideje o podeli, razgraničenju, zameni teritorija izmedju Kosova i Srbije o čemu se dogovaraju predsednci Srbije i Kosova bez obzira što tu ideju za sada osporavaju svi iz EU.

„Razgraničenje naroda je u osnovi ruska ideja. To je ideja koja je samo na prvi pogled bliska srpskim nacionalistima pošto oni ne umeju do kraja da iznesu. Ali, ako čitate Dačića on je najbliži ruskom originalu kao i Rasim Ljajić, dok je Vučić odmah upao u pitanje teritorija što je opsesija srpskog nacionalizma i onda se razgraničenje pretvorilo u razmenu, pa u nove granice, pa se ne zna da li granice na celom Balkanu ili granice na Kosovu", objašnjava Janjić.

On misli i da Rusija koristi ovu situaciju da obnovi Kontakt grupu za Balkan da bi bila u sekretirajatu za nastavak dijalga i podseća da je to ruski ministar spoljnih poslova Serger Lavrov rekao nedavno u Sarajevu.

„Sve krize na Balkanu Zapad je rešavao zajedno sa Rusijom i to ćemo raditi i u buduće da bi se Rusija naplatila na ovim kriznim tačkama za nju", zaključuje Janjić.

Manipulacija 

Ipak, na kraju ostaje pitanje da li su tačne ocene da Rusiji zbog njenih problema na Krimu, Abhaziji..... odgovara podela Kosova - razgraničenje i sve što zagovaraju predsednici Srbije i Kosova?
Milan Jovanović smatra da su te ocene tačne u veoma velikoj meri - skoro u potpunosti.

On navodi da je Forum za bezbednost i demokratiju letos objavio u svom časopisu „Vidici i putokazi" objavio tekst pod nazivom ''O verbalnim strategijama Moskve od Kosova do Krima'' u kojem se ukazuje kako Rusija koristi  jezik međunarodnog prava kao instrument svoje spoljne politike.

„Radi se o svojevrsnoj manipulaciji jezikom medjunarodnog prava koji u istu ravan - kako pravnu tako i moralnu - stavlja ruske postupke u Gruziji i Ukrajini sa intervencijama Zapada u Iraku, Kosovu i Libiji.  Za čitaoce u Srbiji, opet,   posebno su morali biti zanimljivi oni delovi u kojima se osvrće na rusku upotrebu povlačenja paralela između samoproglašene kosovske nezavisnosti i aneksije Krima i referenduma o otcepljenju od Ukrajine", kaže Jovanović i precizira da se u tekstu navodi da je ''zamrzavanje kosovskog pitanja'', kako je za Rusiju, u istočnoj Ukrajini i Donbasu  „zamrznuti konflikt'' zapravo bio povoljan ishod jer se tako, dugoročno, a možda i  zauvek zamrzavaju i ambicije Ukrajine u pogledu njenog članstva u EU. „Sličnost sa Srbijom u tom smislu  je -  nesporna, neporeciva!", zaključuje Jovanović.

 

UOKVIRENO

 

 Sa Putinom nema slučajnosti

„Za ozbiljnu vlast ne bi trebalo da predstavlja bilo kakvo iznenadjenje susret Putina i Tačija.  Ništa kod Putina nije spontano, a pogotovo da se sa bilo kim, bilo kada i bilo gde, sreće, rukuje i pozira za fotos – slučajno. Mediji i twiteraši koji gledaju kroz dioptriju koja ne vidi i ne želi ništa drugo od zaustavljanja Vučićevog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i sprečavanja da se dodje do trajnog sporazuma i rešenja problema, kao i oni koji Vučića već refleksno mrze, taj susret  su samo dočekali kao novi vetar u ionako prenapeta jedra", ocenjuje Milan Jovanović.

 

 Rusko-francuski dvojac

„Ako neko misli da je slučajno što je francuska degolistička vojska zamenila ruski kontigent na Kosovu – vara se. Francuzi su došli sa mapama podele koje su Amerikanci sklonili. Ruska ideja je razgraničenje naroda koju finansira Srbija sa francuskom operanacionalizacijom papira. Mislim da Rusija neće podržati podelu Kosova jer bi to značilo podsticanje novih secesija što Rusima ne odgovara", kaže Dušan Janjić.

 

# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD